Izvor: Politika, 15.Apr.2012, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura većeg broja ekrana
Dobili smo specifičnu elektronsku turbo folk generaciju
Prilozi objavljeni u našoj upravo završenoj seriji govore o velikom uticaju tehničkih inovacija na promene kulturnih navika mladih. Zbog tih inovacija mladi retko posećuju tradicionalne kulturne institucije. Ali ih ne posećuju i zato što su tehničke novotarije obezbedile i relativno jeftin „prozor u svet“, što rešava problem slobodnog vremena prosečno veoma siromašnih porodica u Srbiji. Tako su današnji mladi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čak u povoljnijem položaju od njihovih roditelja koji su zadovoljavali svoje kulturne potrebe pretežno uz televiziju. Drukčije rečeno, današnje generacije imaju pred sobom veći broj ekrana. Mada je reč i o kvalitativnoj promeni. Dok je televiziji bio dovoljan pasivni konzument koji je mogao eventualno da zameni jedan program drugim, današnje internet generacije su u tom pogledu ipak aktivnije.
Tradicionalne kulturne institucije i „stari” mediji se u celoj toj priči sve manje prepoznaju, ali zato su današnji mladi prihvatili od svojih roditelja takozvanu turbo-folk kulturu, kao specifičnu kulturu krize. Reč je o novokomponovanoj pučkoj zabavi nastaloj početkom devedesetih godina, svesrdno promovisanoj putem TV i radio kanala. Osnovna funkcija ove zabave bila je da omogući bekstvo od turobne stvarnosti, ali je uspela ne samo da opstane nego i da za sebe zainteresuje nove generacije.
U tome je paradoks kulturnih navika današnjih mladih. Oni su tradicionalne kulturne institucije, pozorišta, muzeje, bioskope, koje su ipak u većoj meri posećivali njihovi roditelji, zamenili internetom i novim elektronskim medijima, ali su od starijih prihvatili folk-parade i slične narodne zabave i tako smo dobili specifičnu elektronsku turbo folk generaciju. Onu koja je, tehnički obrazovanija, okrenuta novim medijima, ali istovremeno podložna najnižim nivoima zabave. A uz to nezainteresovana za standardne kulturne sadržaje.
Autori priloga u našoj seriji smatraju da kulturne institucije, škole i tradicionalni mediji ne smeju ostati ravnodušni pred ovim promenama u načinu korišćenja slobodnog vremena mladih. Ta ravnodušnost, ako je reč o školi, obesmišljava njen rad, dok opstanak tradicionalnih institucija i medija ozbiljno ugrožava. Jer ko će jednoga dana biti njihova publika ako današnji mladi ne idu u pozorišta i galerije, niti čitaju novine.
Ali vratimo se školi: u njoj mladi do 24. godine provode veliki deo vremena i u njoj se ne samo stiču nova znanja nego i stvaraju kulturne navike. Prema tome, nastavnici mogu veoma doprineti porastu interesovanja učenika za prave kulturne vrednosti, pa i za tradicionalne institucije kulture. Nedavno objavljeni dokument „Strategija obrazovanja do 2020.“ kao da ima u vidu ovu funkciju škole jer predviđa mnogo veći udeo takozvanih vannastavnih aktivnosti đaka u njihovim ukupnim obavezama. A one se svode na: sport, rekreaciju i – kulturu. Možda će se u okviru ovih aktivnosti izgrađivati i novi odnos prema umetnosti, kulturi i kulturnim institucijama.
Najzad, naši autori kažu da kada je o tradicionalnim medijima i samim kulturnim ustanovama reč, oni moraju da pridobiju mladu publiku tako što će joj se prilagoditi. Zato bi i mediji i kulturne institucije trebalo da imaju mnogo više posla nego u prošlim vremenima i to je – kako reče jedna od autorki priloga – možda loša vest. Međutim, dobra vest je to da danas postoji mnogo načina da se publici, bar onoj mladoj, koja odrasta uz računare, privuče pažnja.
Kulturne institucije moraju da naprave taj korak napred – da izađu izvan svojih zidina i pronađu nove načine da kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo predstave novoj tek pristigloj publici.
Branislav Radivojša
objavljeno: 16.04.2012.
