Izvor: Politika, 21.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kubanska zastava vidi se iz Bele kuće
Prošlo je 54 godine i 11 američkih predsednika dok Barak Obama nije rekao ono što je svima odavno jasno: Da su sankcije prema Kubi kontraproduktivne
Kubanska zastava podignuta je na jarbol ispred Stejt departmenta i tamo se od juče vijori zajedno sa još oko sto pedeset zemalja sa kojima Amerika ima pune diplomatske odnose. Tačno u ponoć između nedelje i ponedeljka stupio je na snagu sporazum kojim su dve zemlje, Kuba i SAD, obnovile diplomatske odnose pedeset i četiri godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pošto su prekinuti, pa se zastava Kube vidi i iz Bele kuće, jer je dojučerašnja kubanska kancelarija za vezu dobila status punopravne ambasade, a ona se nalazi samo nekoliko stotina metara od predsedničke kuće. Istovremeno zastava SAD zalepršala se na šetalištu Malekon ispred Antiimperijalističkog trga u Havani, tamo gde su se u proteklih pola veka masovnim mitinzima odmeravale propagandne snage kubanskog socijalizma.
Nalog da se prekinu diplomatski odnosi i da se zatvore ambasade u Vašingtonu i Havani, tadašnji predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer izdao je 3. januara 1961. godine, ali je tom prilikom bio ubeđen da će ovaj raskid među susedima trajati kratko i da će Fidel Kastro biti zbačen a sa njim i kubanska komunistička revolucija.
„Nadam se i ubeđen sam da će se problemi brzo rešiti i da ćemo u ne tako dalekoj budućnosti obnoviti i normalizovati naše veze koje su izraz našeg istorijskog prijateljstva”, rekao je Ajzenhauer kada je rešio da raskine veze sa vladom „diktatora” Kastra. Njegovo ubeđenje pokazalo se kao potpuno pogrešno. Prošlo je 54 godine, šest meseci i sedamnaest dana, i u Belu kuću se uselilo i iselilo jedanaest američkih predsednika, pre nego što se Barak Obama odlučio da otvoreno kaže ono što je i političkim laicima bilo očigledno: da je poluvekovna politika prema susedima kontraproduktivna i da nije dala rezultate.
Otvaranje ambasada je pre svega simboličan gest, sledi težak proces, koji će, kako se nadaju obadve strane, dovesti do ukidanja ekonomskog embarga, čemu se raduju i Kubanci i Amerikanci. Zavisno od toga sa koje se strane ovog hladnoratovskog zida nalaze, nacije se raduju: Amerikanci biznisu, putovanjima, plažama, kubanskim cigarama, ritmu bolera, mohitu... Kubanci američkim farmerkama, internetu, mobilnim telefonima... a već se priča i da će sveprisutni lanac brze hrane „Mekdonalds” osvojiti i ovo izolovano parče zemljine kugle, čega se pribojavaju mnogi turisti širom sveta. Jedan od razloga što su tako rado do sada išli na Kubu jeste zato što su na njoj odmor i zabava drugačiji nego bilo gde drugde.
Havana i Vašington se slažu da će razgovori oko ukidanja embarga i poboljšanja ljudskih prava, što SAD traže od svojih suseda, ići lakše i brže sada kada su uspostavljeni diplomatski odnosi.
Raskid istorijske veze počeo je još 1959. kada je Fidel Kastro došao na vlast i zbacio diktatorski režim, kakav su imale mnoge karipske zemlje u to vreme i kasnije. Neposredni pokretač bila je izjava novog revolucionarnog komandanta Fidela Kastra koji je rekao da su 90 odsto službenika američke ambasade u Havani u stvari špijuni. Tadašnji američki savetnik za trgovinu u Havani odmah je poslao depešu u Vašington. Smatrao je da ambasada ne može normalno da funkcioniše sa tako malo službenika i predložio je Ajzenhaueru prekid diplomatskih odnosa.
Broj diplomata u ambasadi i ovom prilikom je jedan od kamena spoticanja. Iako su na snazi bile restrikcije, američka interesna sekcija na Kubi imala je od svog otvaranja (za vreme Džimija Kartera 1977) jedno od najbrojnijih predstavništava na ostrvu. Kubanska kancelarija u Vašingtonu imala je desetoricu službenika i diplomata, dok je američka misija u Havani bila trideset puta brojnija: imala je 300 funkcionera, od kojih je 50 bilo sa diplomatskim statusom.
Koliko će tek Amerikanaca imati novootvorena ambasada u Havani sada kada su se odnosi između dve zemlje „normalizovali”? Kubanci nemaju mnogo poverenja u Vašington posle svega što su iskusili u proteklo pola veka, pa strahuju da će dobar deo američkih službenika biti uposlen na istim onim poslovima zbog kojih je Fidel Kastro protestovao. Ali sve ide svojim tokom sada kada je proradila diplomatija.
