Izvor: Politika, 29.Dec.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza probudila sebičluk bogatih
U većini zapadnih zemalja nepisano je pravilo da bogati ljudi daju deo stečenog novca u dobrotvorne svrhe, ali recesija uzima svoj danak
Bogati ljudi u svetu koji su novac stekli u najrazličitijim branšama poput farmacije, IT-ja ili trgovine neretko osim uspeha imaju još jednu zajedničku osobinu – filantropiju. Osnivanje zadužbina ili dobrotvornih fondacija je neka vrsta nepisanog pravila, naročito kada je reč o bogatašima na Zapadu. Statistika pokazuje da je filantropija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bogatih dosegla najviši nivo u SAD gde je gotovo institucionalizovana. Poklanjanje novca u dobrotvorne svrhe ili za specijalne namene poput unapređivanja kulture i nauke postala je u Americi stvar prestiža i deo očekivanog društvenog ponašanja bogatih pojedinaca. Ovakvim transakcijama novca bogati ljudi ne čine samo dobro delo, već i te kako poboljšavaju sliku koja se o njima kreira u javnosti.
Pravu revoluciju filantropije u ligi „superbogatih” donela je akcija „Obećanje davanja” koju vode multimilijarderi Voren Bafet i Bil Gejts, a čiji je cilj da okupi bogataše spremne da najmanje pola svog imetka zaveštaju u dobrotvorne svrhe.
Prvi korak je napravio Bafet odlučivši da najveći deo nagomilanog bogatstva ostavi humanitarnim organizacijama, a da njegova deca naslede tek toliko koliko je potrebno „za pristojan život”. Po sopstvenom priznanju Bafeti juniori su bili zatečeni očevom odlukom, ali za sada joj se niko nije usprotivio.
Drugi član ovog filantropskog dvojca, kompjuterski genije Bil Gejts zajedno sa suprugom Melindom prepisao je pola svog bogatstva za istraživanja u oblasti medicine, poljoprivrede i unapređenje obrazovanja. Procenjuje se da će, uprkos ogromnim donacijama, za svako od njegovo troje dece ostati „makar” po deset miliona dolara nasledstva što u odnosu na celu njegovu imovinu deluje kao kap u moru.
Međutim, najveća stvar koju su Gejts i Bafet uradili nisu basnoslovne sume darivanog novca. Oni su filantropiji u Americi dali ljudski oblik i primer koji su i drugi superbogati poželeli da prate. Prema najnovijim podacima, elitni klub „Obećanje davanja” broji 92 člana. Ovaj broj, ipak, nije ni izbliza tako impresivan u odnosu na svetske razmere. Jer, prema Forbsovoj listi na planeti trenutno živi 1.226 milijardera, a većina ih je uzdržana prema „Obećanju davanja”. Tako na primer Forbs rangira Indiju na četvrto mesto po broju milijardera, a pripada joj tek 91. pozicija na svetskom indeksu davanja koji klasifikuje 153 zemlje na osnovu izdvajanja u dobrotvorne svrhe.
Osim prevashodno humanitarnog karaktera ne treba gubiti iz vida ni poreske olakšice na koje donatori po zakonu mogu da se pozovu. Televizijska mreža En-Bi-Si je javila da je u poslednjim nedeljama ove godine bilo više od 40 odsto donacija koje podležu pravilima o poreskim olakšicama. Razlog je velika ekonomska debata o takozvanoj „fiskalnoj litici” koja se ovih dana vodi u Americi, a koja bi mogla da rezultira promenom postojećeg zakona. Premda i dalje nije izvesno šta će biti dogovoreno i da li će uopšte doći do nekih promena, iz humanitarnih agencija apeluju na građane da što više poklanjaju, jer mogu pomoći drugima, ali i sebi kada dođe vreme za plaćanje poreza.
Govoreći o značaju darivanja u dobrotvorne svrhe sam Bil Gejts je naglasio da je veoma važno da se taj običaj ne zanemari čak ni u vremenu ekonomske krize, jer je sada – najpotrebniji.
Brojke ipak govore drugačije. Od početka recesije davanja najvećih filantropa i zadužbinara u stalnom su opadanju. Podaci kojima raspolaže organizacija, koja beleži sva davanja veća od milion dolara, pokazuju da je iz ruku zadužbinara od 2007. do danas stizalo sve manje novca. Trend opadanja beleži se i kod fondacija koje ne finansiraju isključivo pojedinci već i cele države. Tako na primer Unicef, koji je svojevrsna zadužbina celog sveta namenjena finansiranju dece, u 2012. beleži u budžetu manjak od sedam odsto.
Dragan Vukotić
objavljeno: 30.12.2012
