Izvor: Blic, 14.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivicu nisam svaljivao na sve Srbe
Krivicu nisam svaljivao na sve Srbe
Bernar Anri Levi, francuski filozof koga ovdašnja javnost u vreme rata u Bosni mahom pamti po kontroverznim izjavama, možda pogrešno interpretiranim, ili antisrpski intoniranim, drugi put je u Beogradu. Prvi put, u vreme studentskih demonstracija ušao je u Srbiju tajno, zahvaljujući svojim ovdašnjim prijateljima. Sada je došao na poziv Dokumentacionog centra B92. Koji je razlog vašeg dolaska u Beograd baš u ovom trenutku?
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Došao sam u Beograd pre svega povodom emitovanja mog filma 'Bosna' na kanalu B92, predviđene za ponedeljak, filma koji nisam snimio protiv Srba, već za Srbe - pacifiste. U Srbiji preovladava slika o vama da ste se u toku rata u Bosni bezrezervno zalagali za politiku Alije Izetbegovića. Da li je to tačno? I zašto niste, na primer, stali na stranu srpske opozicije u kojoj je bilo dosta vaših kolega filozofa?
- Da rasčistimo odmah jednu stvar: nisam stao na stranu Alije Izetbegovića, već na stranu bombardovanih civila, tj. žrtava odnosno na stranu mira. Tačnije, na stranu dece na udaru snajperista, očajnih žena, bosanskih intelektualaca koji su živeli kao pacovi u podrumima, kada ih je gađala Mladićeva vojska. Bio sam na strani civila i u Vukovaru, kada su grad uništavali Šešeljevi i Arkanovi vojnici. Na strani srpskih demokrata, kada ih je proganjao Miloševićev režim.
Da li to znači da ste bili u kontaktu sa pojedinim srpskim intelektualcima?
- Da. Bio sam svih tih godina, kao što sam i danas. Uostalom zahvaljujući njima 1992. sam uspeo da uđem u Srbiju i svojim prisustvom na demonstracijama podržim studente koji su ustali protiv režima. Možete li reći imena tih intelektualaca?
- To su Filip David, Goran Marković, Zoran Tasić…, da ih sve ne nabrajam. Ali, nisu oni jedini zbog kojih sam posetio Beograd. Tim činom sam pokazao solidarnost sa svim anonimnim građanima takođe posramljenim zbog rata koji se vodio u njihovo ime. Koliko ste najduže bili u Bosni u kontinuitetu, i zbog čega niste tamo ostali, sa narodom koji pati, sve vreme?
- Nisam mogao ostati sve vreme rata naprosto zato što imam porodične i poslovne obaveze u Francuskoj. Ali, dolazio sam često. Ukupno sam bio 13 puta u Sarajevu i centralnoj Bosni, tokom najžešćih borbi. Sve te dane provedene u bosanskom paklu opisao sam u dnevniku koji sam i objavio. Ko je finansirao vaš film 'Bosna'?
- Najvećim delom producenti su dva televizijska kanala: Kanal + i Frans 2. Znači da iza tog filma ne stoji tadašnja bosanka vlada?
- Nikako. Ali bosanska vlada mi je pomogla da idem tamo gde novinari nisu mogli, a to je na prve linije fronta. I još nešto: bosanska televizija mi je omogućila pristup ratnim arhivama. Znači li to i da vas lično bosanska vlada nije plaćala ni za šta?
- Nikad me niko nije ni za šta plaćao. Treba da znate da francuski intelektualci odavno više tako ne 'funkcionišu'. Francuski intelektualci objavljuju knjige, pišu članke, poneki imaju i drugi posao, kao što ja imam svoje izdavaštvo, ali to ne znači da ih neko unapred plaća da nešto napišu. U Srbiji su kolale priče da ste viđeni na televiziji kako izmičete eksplozijama u Bosni. Da li vam je život zaista bio u opasnosti?
- Ako su me videli znači da sam bio u opasnosti. Da li ste imali telohranitelje?
- Nikad. Na žalost. Bilo bi mi lakše da sam ih imao. A da li ste nekad opasnost inscenirali za potrebe tv-snimka?
- Tu moć nisam imao. Da li je tačno da ste jednoj ženi, direktorki Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu na jednom protestu zavrnuli ruku?
- U Francuskoj to zovemo prljavim glasinama. Da li mislite da nacionalizam može biti pozitivan ili je on uvek negativan?
- Bilo je u istoriji pozitivnog nacionalizma. Na primer kada je na vlasti bio Hitler. Tada je bio pozitivan nacionalizam Francuskog pokreta 'Otpora'. Ili, na primer nacionalizam srpskih antifašista u toku drugog svetskog rata. Nacionalizam danas podrazumeva snažnu egzaltaciju, nameće potrebu za etničkim čišćenjem, sprovodi akcije nipodaštavanja drugih, a to je uvek negativno. Današnji nacionalizmi vode narode u katastrofu, u ratove i besčašće. To važi za srpski nacionalizam, hrvatski i bilo koji drugi. Da li je članak 'Pismo srpskom prijatelju', u kome podržavate 'Otpor', G17+ i srpsku opoziciju, objavljen 2000. godine, prvi u kome pokušavate da svu krivicu ne svalite na Srbe?
- Da se razumemo, nikad svu krivicu nisam svaljivao na sve Srbe. Za mene je srpski narod prijateljski narod. I zbog francusko-srpskih veza kroz istoriju, na primer kroz obostranu borbu protiv fašizma. Još nešto, nema naroda koji su inkarnacija zla ili naroda koji su inkarnacija dobra. Nisam ni prijatelj ni neprijatelj Srba u celini. Ja sam bio i ostao prijatelj Srba koji se suprostavljaju vođenju ratova u njihovo ime, a neprijatelj onih koji su bili zadojeni ratnim opcijama. Ja jesam Francuz, ali kada moja zemlja izlaže mučenjima Alžirce, ja otvoreno kažem da mrzim takvu Francusku. Istovremeno volim onu koja se javno zalaže za antikolonijalizam. Narode čine ljudi od krvi i mesa, oni menjaju mišljenja, evoluiraju i regresiraju. Zato smatram da je trenutak da vi Srbi izađete iz halucinacije i nervoze u kojima sebe vidite kao proklet ili odabran narod. Da li je po vašem mišljenju korak u tom pravcu napravljen kada je Milošević poredat Haškom tribunalu?
- Bio je to za mene znak da se srpski narod budi i počinje da se oslobađa lanaca kojima je sam sebe okovao. Jedan od najlepših dana u mom životu. Ne plašite se provokacija ovde u Beogradu?
- Ne razumem čega bih mogao da se plašim. Da neko ne bude agresivan prema vama.
- Pa vi ste sve vreme dok me intervjuišete agresivni, postavljate mi apsurdna pitanja, a ja vam mirno odgovaram. To je moj način borbe protiv agresije. Takva je slika koju većina ima o vama, a vi upravo imate priliku da je izmenite, ako je pogrešna. S tim u vezi, iz kog razloga ste prihvatili da budete producent novog filma Gorana Markovića?
- Prvo zato što Goran nije mogao da nađe drugog producenta. Drugo, zato što sam sve vreme rata u Bosni čekao trenutak kada će srpski intelektualci imati želju, snagu i slobodu da počnu da gledaju svojoj istoriji u oči. Jednog dana Goran je došao kod mene i rekao mi da želi da se suoči sa srpskim mrakom, da mu je nemoguće da takav film snimi u Srbiji, zbog ekonomskih teškoća u zemlji, a da su mu se vrata u Francuskoj zatvorila. Odlučio sam da mu pomognem da film ugleda svetlost dana. Istovremeno, tim gestom sam, čini mi se, pokazao sam da sam veran samom sebi. Strah
Pitam vas da li se plašite zato što bi u bioskopu Rex' gde će večeras biti premijera vašeg filma 'Bosna' moglo bi biti i onih koje ste tokom rata u Bosni iritirali promuslimanskom podrškom? - Zar je to bioskop?
Da. - Zatvorenog tipa?
Ne. Možda profilisanog, ali vi ste javna ličnost, mediji će objaviti da ćete biti prisutni i zbog vas bi publika mogla biti šarolika. - A da li ćete vi doći? Hoću. To mi je posao. - A da li se vi plašite?
Da. Milena Marjanović
