Izvor: Politika, 02.Dec.2010, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivi smo ako smo izgubili njihovu pažnju
Treba saslušati i analizirati njihov izbor
Pomenuću ono što je u ovoj seriji rekao maturant Luka Denić (23. novembra). On za neke knjige kaže da su dosadne i da kod takvih knjiga svi traže prečice, prepričane na internetu. Zatim kaže: „Mislim da je rešenje da nam profesor na zanimljiv način predstavi te dosadne stranice.”
Tu je čvor i arena borbe za pažnju mladih koju ne smemo da izgubimo.
Evo nekoliko primera. Homerova „Ilijada” je izuzetno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delo, ali ako se bez objašnjenja zada da se pročita, deca će se mučiti dugim stihovima, složenicama, neupućeni u vreme i mitove. Profesor treba da pročita odabrani odlomak, upozna i proveri kroz razgovor koliko znaju o Troji, mitovima, legendama, ljubavnoj priči ispričanoj kroz mnoge filmove. Odabrani odlomak treba da bude efektan i ja uvek biram razgovor lepe Jelene i kralja Prijama na bedemu Troje, gde on kaže, gledajući bitku, s tugom zbog izgubljenih sinova i sa predosećanjem šta će se desiti: „Nije važno ništa kad si ti tako lepa.” Onda je lako pripremiti emocije za veličanstvenu scenu kada Prijam odlazi u neprijateljski logor da od pobednika Ahila traži mrtvo telo svog sina Hektora. Sila uzmiče pred emocijama i to je jedna velika tema.
Drugi primer je „Stranac” Albera Kamija (maturant je rekao da je lakše sa tankim knjigama), ali to nije jednostavno. Nećemo zaobići šok prve i poslednje rečenice, one nas vode do filozofije apsurda i mita o Sizifu. Ali ja uvek polazim od sredine, od rečenice jednog od likova – „čoveka treba razumeti”. Oko te rečenice su krugovi asocijacija koji se šire i ukazuju nam na vreme nastanka knjige (Drugi svetski rat) i uzvišenih etičkih vrednosti i otuđenja budućnosti, zgodno je to za paralelu.
Mladi Luka reče da su dosadne debele knjige. Navešću dva takva remek-dela. Jedno je „Ana Karenjina” Lava Tolstoja, a drugo „Tihi Don” Šolohova. „Ana Karenjina” L. Tolstoja je delo neprimereno za uzrast od 15-16 godina. Ljubavna priča i bračni problemi prevazilaze iskustvo i interesovanje tog uzrasta, a osuda društva sa današnjeg aspekta je nerazumljiva. Ja sam svojevremeno predlagala delo „Rat i mir”, opet s posebnim pristupom (na primer, Natašin prvi bal i poređenje s diskotekama). Ali, u „Ani Karenjinoj” postoji scena koja će dočarati delo. To su konjske trke gde je Tolstoj kroz dramatičnu trku Vronskog na omiljenom konju Fru-Fru prikazao psihološki slom junaka. On je u sceni postavio, kako to volim da kažem, „sistem ogledala”. Svi gledaju dramatičnu trku, Karenjin gleda Anu i njeno reagovanje kad Vronski pada, a publika analizira i jedno i drugo. Slomljeni vrat konja je u korespondenciji sa sudbinom junaka i tragičnim prvim simboličnim scenama koje aludiraju na kraj.
Taj postupak je zanimljivo porediti sa Šekspirovim postupkom u „Hamletu” i scenom pri prikazivanju komada „Mišolovka”, kada Hamlet posmatra reagovanje kralja i njegov psihički slom.
Ponekad se može šalom doći do cilja. Pogodno je za delo „Proces” Franca Kafke. Prva informacija koju dajemo je da Kafka nije završio delo, nije mu dao ime i ostavio je želju svom izdavaču i prijatelju Maksu Brodu da delo spali (reagovanje je uvek isto, ,,zašto nije, ne bismo morali da ga čitamo”). Posle toga sledi informacija da je delo teško, dosadno, nema ničeg lepog.
Mučiće nas to delo, ali se ne zaboravlja. Taj proces nad čovekom je nešto što svako oseća u različitim situacijama kao doživljaj progonjenosti, neshvatanja, izdvojenosti, bolesti, pogrešnog puta, otuđenja. Poslednja rečenica „stid će ga nadživeti” uvodi nas u reku vremena i mnogobrojnih potvrda za to.
Na kraju maturant lepo kaže da se sve menja u skladu s vremenom, „zašto ne bismo i knjige promenili”.
To je poslednji zadatak profesora. Borba da se ujedini kultura i lepota dela iz prošlosti i savremena literatura i interesovanja. Treba saslušati i analizirati njihov izbor, razloge tog interesovanja i uz sve to paralelno posmatrati, porediti i tražiti kompromis.
Ako naiđemo na teško premostiv zid zauzetosti učenika pismenim vežbama, takmičenjima (moje iskustvo), ne treba ga rušiti. Tražite nekoliko minuta pažnje i zadajte teme za razmišljanje (na primer, kojom rečju se završava Danteova „Božanstvena komedija”, kakva je poruka Fortinbrasa u „Hamletu”, šta mislite o Geteovom stihu „ženstvenost je večna”, ili „teorija je siva, zeleno je drvo života”), a onda im dozvolite da rade ono što bi i inače hteli, da se koncentrišu na vežbe.
Učenik je u pravu. Krivi smo ako smo izgubili njihovu pažnju.
*Magistar, profesor književnosti u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu
Mirjana Ivanović
objavljeno: 02.12.2010.
.jpg)
