Izvor: Blic, 21.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krater od granate u obliku ruže
Krater od granate u obliku ruže
Novembarsko podne dok razgovaramo moglo je biti bilo koje godine. Leposava Milošević - Sibinović odbija da svet gleda od danas do sutra. Posmatra ga do te mere pronicljivo da bi neko mogao pomisliti da mu se podsmeva kad 'Glas majke zemlje' vidi kao kljun, 'Važnog čoveka' kao biće koje se isprsilo na stepenicama, ili 'Mobilnog Šumadinca', kao čoveka s točkovima umesto nogu. Svojstveno onima nadahnutima neslućenom životnom energijom koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čak i u krateru od granate prepoznaju ružu. Kao vajar, pokušava da stvori svoju viziju sveta. Uspeva da osećaj mesta i pripadnosti pretoči u svet ideja. Najzad, shvata da jedino što može iz sebe da da kao umetnik-pojedinac, jeste prostor za razmišljanje. Drugim rečima, urbanu preriju u kojoj se snop metalnog 'pruća' (cevi) završava glavom ptice koja peva ili tuguje. Zajedničko u celom ciklusu 'Prizivanje dobrog glasa' s kojim je obišla 14 gradova, od Kulturnog centra u Beogradu, `98, do Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu, 2000. - preko Bora, Zaječara, Niša, Kruševca, Čačka, Užica, G. Milanovca, Zrenjanina, Subotice, Loznice, Šapca i Kragujevca - jeste zov čovekove prirode suočene s egzistencijalnim nemirima i iskušenjima u vidu ptica koje ne lete.
- S godinama sve se više dotičem ozbiljnih tema, mada sam istovremeno svesna da ne mogu pronaći nijedan odgovor na goruća egzistencijalna pitanja. Zato stvaralaštvo doživljavam kao refleksiju koja život može da učini podnošljivijim. Umetnik, izvesno je, ne menja svet, ali ga čini prihvatljivijim i humanijim. Nije uobičajeno da umetnici imaju istovremeno osećaj i za prostor i za boju. Koji je razlog vašeg čestog pribegavanja boji?
- Uživam u boji. Odmara me. Čak i skulpturu ponekad obojim. Zahvaljujući iskustvu u obradi metala, četvrt veka dugom, ponašam se kao dobar kuvar. Radim ono što ne bih smela da preporučim đaku. Nađem stari hladnjak, ispresujem ga, savijem, zavarim, dodam delove izvedene u glini…Iskustvo mi omogućava stavljanje predmeta u novi kontekst. Važno je ne raditi ništa na silu. I stvaralaštvo ima svoju genezu. Da li je za umetnika važnije da osluškuje sebe ili druge?
- Ako umetnik oslukuje svoju prirodu, ako radi na sebi, uživa u tome, pa je uz to još i vredan i ume da vidi, logično je da će na istraživačkom putu doći do autorskih rezultata. Naravno, niko zbog toga neće pasti u nesvest.
Kad ostanete sami sa sobom, šta vas podstiče?
- Impuls mi daje kontakt sa prirodom. Možda mi je seoski život, sa blatom, vodom i biljkama, razvio ljubav prema obliku zrelih plodova, bakinim suvim šljivama, bagremu u cvatu. Čemu ste naučeni u detinjstvu?
- Rasla sam sa obavezama. Nisam bila agresivna, nisam kao dete ništa rušila, već sam gradila. Svakog jutra bih išla da vidim koliko su ljubenice narasle. Kako umetnik protežira delo?
- Časno je nekad javno reći šta se o delima misli. U našim uslovima pogotovo - jer delo nastaje mukotrpnim radom - budući da ne funkcionišu institucije čiji je zadatak klasifikacija… Kao umetnik ne ležim na novcu - skulpturama plaćam svoje kataloge. Bila sam član Saveza komunista postavši to kad je pet najboljih učenika Čačanske gimnazije primljeno u Partiju. Kad je Partija izgubila logiku postojanja, u njene derivate nisam ulazila. Umetnici su bolećivi ljudi. Kako vi preživljavate patnje drugih?
- Nekad mi se čini da bi mi bilo lakše kad bih mogla da ne odbolujem tuđu muku. Danju sam optimista, noću pesimista. Živela sam pet i po godina u Latinskoj Americi, trudila se da proniknem u tajne drevne civilizacije razmišljajući o evoluciji i revolucijama, i shvatila da je pitanje dobra i zla od vajkada. To je pitanje graditelja i rušitelja - sukoba i razrešenja. Krajnji ishod života je poznat, ali ostavlja nam mogućnost delovanja na kratkom putu. Svet se ne sme prisilno homogenizovati - zato što to nekome odgovara - već ga treba usaglašavati. Bol oplemenjuje čoveka na sličan način kao što to čine deca. Oduzima mnogo vremena i energije, ali ono čime nagrađuje jeste nesebičnost. Zato materinstvo nema substituta, čak ni u umetnosti. Čemu uči civilizacija Maja?
- Maje su imale istančanu kolektivnu indivudalnost. Ono što je nama od njih ostalo jeste umetnost. Njihova umetnost je kolektivno monumentalna, anonimna, a opet individualna. Da li ste zadovoljni vašim ličnim postignutim u umetnosti?
- Ne smatram da je išta dovoljno dobro da ne bi moglo biti bolje. Bitno je da se pozitivno misli - tada se događaju čuda. To ljudi svuda u svetu primete. Poštujte druge i bićete poštovani. Za sve nas na ovom svetu ima mesta. Mene podstiče i tuđi uspeh. Uradila sam toliko da osećam unutrašnji mir. Kakav je na vas ostavio utisak nobelovac Gao Ksingjan s kojim ste se nedavno upoznali u Parizu?
- Nazivaju ga kineskim Soljženicinom. Piše, prevodi, režira, uz to je i kritičar, pa čak i slikar (u pozadini na fotografiji je Gaovo platno). U neposrednom kontaktu, Gao je krajnje tolerantan i beskrajno dobronameran. Milena Marjanović
