Izvor: Blic, 11.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljević Marko kao vesnik promena
Kraljević Marko kao vesnik promena
Naša poznata rediteljka Mira Erceg, već duže vreme živi i radi u Nemačkoj gde, osim što istovremeno predaje glumu na Filmskoj i Erns Buš Akademiji, najboljoj školi glume u Nemačkoj, režira u tamošnjim pozorištima. U Berlinu je upravo završila rad na predstavi 'Bogojavljenska noć'. Ovih dana ona režira predstavu 'Smrt Uroša Petog' u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, po tekstu Stefana Stefanovića. O tome kako je i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zašto došlo do toga da se bavi komadom, široj javnosti gotovo nepoznatog pisca, ona kaže:
'Nisam znala do letos, da u našoj istoriji dramske književnosti postoji ovaj pisac. Borka Pavićević mi je preporučila da pročitam taj komad uz objašnjenje da Mirjana Miočinović i Gojko Tešić tvrde kako je to početak moderne u srpskoj dramskoj književnosti. Reč je o jednoj diletantsko genijalnoj tvorevini vrlo obrazovanog osamnaestogodišnjeg mladića, o jako zanimljivom komadu na nivou likova, dok se na nivou ideja može pomisliti da bi Stefan Stefanović možda bio naš Šekspir da je poživeo duže od 19 godina. Ko je bio Stefan Stefanović
- Kada je napisao ovu dramu 1826. godine on je bio peštanski gimnazijalac. Stefan Stefanović je bio vrlo cenjen u intelektualnim krugovima prečanskih Srba, studirao je u Pešti zajedno sa Ljudevitom Gajom. Njegova drama koja se u originalu zove 'Smert Uroša Petogo' je izvedena u Novom Sadu i u vezi sa tim izvođenjem se desilo nešto jako dramatično u političkom smislu. Čuveni episkop Stratimirović je došao do tog teksta i objavio da će ga javno spaliti na lomači, zato što je po njegovom mišljenju reč o huljenju na svetu pravoslavnu crkvu. Onda je nastala trka sa vremenom između glumaca i episkopije tako da na kraju, tekst nije bio spaljen ali je sačuvana samo pra verzija, ali ne i ona koju su izvodili glumci. Zašto je komad tada bio problematičan za crkvu?
- To zašto je ovaj tekst trebalo da bude spaljen, jasno govori zašto on i jeste početak naše moderne na idejnom planu. Ono što je fascinatno jeste da se Kraljević Marko pojavljuje u komadu dolazeći iz Dubrovnika, sa zapada, sa idejama francuske revolucije i kao vesnik promena. Fascinatno je i to da se u vreme nepismenog Miloša Obrenovića pojavluje perfektno obrazovan mladić koji unosi ideje francuske revolucije u našu književnost, koji je iščitao Šilera, Getea, Šekspira, govori Nemački i mađarski, i sve to, da tako kažem transponuje u svoju jedinu dramu.
U čemu se sastoji ona direktna veza sa ovim vremenom zbog koje ste se odlučili za rad, baš ovog komada, i to u Centru za kulturnu dekontaminaciju?
- Prihvatila sam da radim ovaj komad letos, još dok je Milošević bio na vlasti. U tom istorijskom trenutku mi se čak činilo da je ovaj tekst možda preaktuelan i da se poklapa sa događajima. Jer je istorija Srba, od Svetog Save do danas, klatno koje se nalazi čas na istoku čas na zapadu. Miloševićevo doba je bilo bukvalno azijatsko, stepsko klatno, i meni se činilo da ova drama prati to naše istorijsko klatno. Čak mi se činilo da je u opisu despota Vukašina koga vlastoljublje dovodi do ludila, da je to univerzalna priča u kojoj prepoznajemo Magbeta, ali koja govori i o našoj vlasti uopšte. Kada to kažem ne mislim samo na Miloševića. Danas se pribojavam da je to isti mehanizam koji može i neke viđenije demokrate, da pretvori u vlastodršce. Mislite li pri tom na lidere opozicije?
- Ima nekoliko lidera DOS-a, neću ih pominjati pojedinačno, o kojima sam već počela da govorim kada se pojave, vidi ga, mali Sloba. Reč je o istoj psihološkoj matrici. Međutim ja ne nameravam da pravim političku, siromašnu predstavu koja brzo zastareva. Odlučila sam se za neku vrstu katarzičnog pristupa, svedeni pozorišni jezik, koji je s jedne strane baziran na ritualu, a s druge, na striktnoj glumi. To znači, bez onog mimetičkog imitiranja života koje vlada našim pozorištem. Možete li biti precizniji u toj oceni našeg pozorišta?
- Odlučila sam da radim ovu predstavu u Centru upravo zbog toga što mi je cilj da uradim jednu beskompromisnu predstavu. Kad god se radi u našem pozorištu, prave se neki kompromisi što je za naše uslove uobičajeno. Međutim, ovaj put sam rešila da ne izneverim onu nemačku rediteljku Miru Erceg, bez obzira što je ona u Nemačkoj Srpkinja ili mrtva Jugoslovenka, kako kaže Rade Šerbedžija. Želim da radim predstavu sa iskustvom sredine u kojoj je pozorište definisano kao rediteljsko već sto pedeset godina, a ne kao naše, gde se i dalje neguje glumačko pozorište. Komad koji radite je vraćen iz zaborava kao deo zaboravljene nacionalne kulture ili protivteža zvaničnoj?
- Na ovim prostorima se već duže vreme zloupotrebljavala i izmišljala istorija. U ime sintagme nebeskog naroda, ginuli su neki mladići od krvi i mesa. I to je ono što ja kao revoltirani građanain nosim sa sobom sve ovo vreme. Dosta mi je bilo priča ovih profeta, vračeva i budala sa TV Bastilje koje gledam od osamdeset sedme. Ova predstava je stoga moj pokušaj da se na pozorišni način bavim nekim uzemljenjem, a da to ne bude prva lopta ili plakat. U ovoj predstavi želim da se obračunam sa nekim našim mitovima koji su zloupotrebljeni u politici ali na teatarski način koji nije ovdašnji, koji je, ponavljam, beskompromisan. Inisistirate na toj reči, šta tačno ona podrazumeva?
- Imam u vidu ogromnu kulturološku razliku između jednog pozorišta u kome radim, nemačkog, i našeg u kome takođe radim. I o tome sam nešto rekla. Ali takođe moram da dodam da se ništa drugo od našeg pozorišta ne može ni očekivati kada su klasici u našoj dramskoj književnosti jedan prepisivač Jovan Sterija Popović i kada je naš vrhunac Nušić. I zato je logično da se na Nušića nadovezuje vrstan pisac Dušan Kovačević koji je iznikao iz te tradicije, a ne Hajner Miler? Međutim, nije ni moguće očekivati Milera ako pre toga neamamo Brehta, koji opet podrazumeva ekspresioniste. Fabula koja je i dalje dominantna u našem pozorištu, u savremenom teatru je prevaziđena stvar, i ona se koristi još samo u dečjem pozorištu. Fragmenat je mnogo bliži stvarnosti. Željko Jovanović
