Izvor: Vostok.rs, 18.Dec.2013, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kozaci i Srbi: od epohe junaka do naših dana
18.12.2013. -
Tako se desilo da ruski kozaci i Srbi dobro shvataju jedni druge. Možda još od kako je Petar Tolstoj, saradnik Petra Prvog koga je car poslao u Veneciju da uči brodogradnju, primetio da pravoslavni Srbi-junaci žive poput donskih kozaka. Mnogo je vezivalo kozake i Srbe u 20. veku, sarađuju oni i danas.
O tome je izveštač Glasa Rusije govorio sa vrhovnim atamanom Saveza kozačke vojske Rusije i stranih zemalja, poslanikom Državne dume RF Viktorom Vodolackim:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
- Često sam boravio u Srbiji, zato što organizacija na čijem sam čelu posebnu pažnju poklanja državama vezanim za izlazak kozaka iz Sovjetske Rusije 19. i 20. godine 20. veka. Mnogi kubanski i donski kozaci tada su našli utočište, između ostalog i na teritoriji savremene Srbije. Tamo su našli kadetske korpuse, tamo je mnogo kozačkih grobova, pa i u venama nekih današnjih Srba teče kozačka krv. U Srbiji postoji naše predstavništvo, koje predvodi aktivni učesnik rusko-srpskih odnosa, lider srpskih sokolova Jevđa Jevđević.
Gospodin Jevđević je postao prvi kozački ataman u Srbiji. U drugim slovenskim zemljama takođe postoje?
- Kozačka organizacija postoji u Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj. Nažalost, sudbina kozaka je vrlo tragična: razbacani su po celom svetu. Naš zadatak je da okupimo njihove potomke, između ostalog one koji su sada na visokim državnim dužnostima: na primer zamenik ministra kulture Bugarske je donska kozakinja. Osim toga, mnoštvo objekata istorijskog nasleđa nalazi se na teritoriji Evrope, i treba težiti tome da sve što je odvezeno iz Rusije 20-ih godina prošlog veka bude vraćeno u domovinu. Kako bismo pamtili podvige predaka i bili svesni da u savremenom svetu nema mesta za genocid, unitšavanje ljudi, između ostalog po principu vernog služenja otadžbini i pravoslavne vere.
Da li u Srbiji ima potomaka kozaka koji još nisu izgubili vezu sa prošlošću?
- Ljudi sa aktivnim životnim stavom koji su udahnuli kozački duh sa majčinim mlekom nisu izgubili. Oni redovno dolaze na naše svetske kongrese, gde ljudi razgovaraju, obnavljaju rođačke veze raskinute decenijama. Naš zadatak je da tešnje komuniciramo sa potomcima kozaka, između ostalog preko njih da govorimo o onoj politici koju vodi naša država. To se tiče odnosa sa sunarodnicima, politike dobrosusedstva koja nema ništa zajedničko sa nekim tamo imperijskim ambicijama. Bavimo se narodnom diplomatijom vrlo potrebnom našoj zemlji.
Kako se sada razvijaju odnosi sa Srbijom, da li postoje neki zanimljivi projekti?
- U Srbiji planiramo da postavimo krstove na kozačka groblja. Osim toga, dogovarali smo se da donski atamani koji danas rukovode kozačkim okruzima i istovremeno su šefovi opštinskih organizacija, sklapaju sa srpskim regionima sporazume o ekonomskoj i kulturnoj razmeni, tačnije da stvaraju bratske veze.
Bukvalno nekoliko meseci pre jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine u intervjuu ste govorili o tome da Kosovo nije nikakav poseban slučaj kao što smatra Zapad. Prošlo je 5 godina, šta mislite o situaciji danas?
Sve je elementarno. Uz podršku NATO-a i komesare EU vrši se genocid srpskog naroda na severnim teritorijama Kosova. Njima jednostavno ne daju pravo na samoopredeljenje, tačnije mogućnost formiranja makar autonomije od opština gde oni čine većinu, kada već rukovodstvo Srbije trči glavom bez obzira u EU, zaboravljajući na svoj narod. Mnogo se danas dešava po jednom istom scenariju čiji je zadatak izgradnja jednopolarnog sveta.
Kako ruski kozaci mogu da pomognu kosovskim Srbima?
- Danas Srbi u Kosovskoj Mitrovici i u drugim gradovima treba da shvate: bez obzira na to što se danas nalaze na teritoriji koju su mnogi priznali za nezavisnu, na teritoriji Rusije postoje regioni koji žele da grade sa njima prijateljske odnose, da uspostavljaju veze. Mi danas ne moramo da dajemo sitauciju u ruke onim snagama zla koje žele da izbrišu Srbe sa Kosova. Postoje ljudi koji su spremni da doputuju u Mitrovicu u delegaciji i da pokažu da mi Srbe ne ostavljamo, bez obzira na složenu političku situaciju.
Viktore Petroviču, na kraju čestitajte našim slušaocima i čitaocima novogodinje praznike.
- Sa zadovoljstvom čestitam svoj slovenskoj braći 2014. godinu! Želim mira, dobra, želim da osete rame svog velikog slovenskog prijatelja. 2014. godina je u znaku Konja, a to je simbol, između ostalog za kozake. Brz konj mora da nas iznese iz smutnog vremena u svetlu budućnost, što želim svim našim prijateljima na Balkanu.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije
