Izvor: Blic, 18.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovske sudbine u pet nastavaka
Kosovske sudbine u pet nastavaka
NOVI SAD - Šta će se dogoditi sa Kosovom, utvrđivano je nekoliko decenija. Rezultat aktuelnih pregovora o statusu Kosova zbog toga nije moja prva misao već jedno drugo pitanje.
Kroz dokumentarne filmove 'Čuvari gnezda', 'Ključevi', 'Kuća otvorenih vrata', 'Naprstak' i 'Priče raseljenih' pokušao sam da približim svakome u Srbiji sudbine i živote ljudi koji su ostali da žive na Kosovu poslednjih godina - kaže za 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novinar Televizije Novi Sad Radomir Grujić, čiji su filmovi više puta nagrađivani na domaćim festivalima i koji se odnedavno mogu videti na zvaničnom sajtu Vlade Srbije.
- Mi nemamo odgovarajuću sliku o tome kako je živeti na Kosovu. Vojvođanski paor, koji je navikao na širinu i ravnicu, ne može ni da zamisli kako je živeti ograđen žicom, bez mogućnosti da odeš na svoju zemlju, da je obrađuješ, biti osuđen na to da se krećeš po svom dvorištu. Ni mlad čovek ovde ne može da zamisli kako je to biti mlad na Kosovu. Mladost kao mladost puna je energije, traži svoje, a mladi ljudi su dole osuđeni na dvadesetak ulica koje mogu da prođu za pola sata i stanove u kojima organizuju zabave - priča Grujić.
Dokumentarni film, po mišljenju Grujića, i ima ulogu da stanovništvu približi kakav je život na Kosovu u enklavama. Klasični novinski izveštaji jedino što se, po mišljenju Grujića, u poslednje vreme posvećuje Kosovu, nemaju tu mogućnost.
- Analitičkih i studioznih tekstova sve je manje. Istina je, o Kosovu se i danas piše i govori, i to uglavnom kada se nižu događaji od velike važnosti poput pregovora ili martovskih događanja pre dve godine. Urednici posvete dosta prostora tome i time su ispunili svoju dužnost, ali da se zaista zapitamo analitički šta se tamo događa, sve je ređa pojava - kaže Grujić.
Po njegovom mišljenju, cenzura kada je u pitanju izveštavanje o Kosovu i danas postoji, ali prvenstveno u obliku autocenzure. Novinar koji je u kontaktu sa ljudima sa Kosova, smatra Grujić, jednostavno sam sebi zabranjuje da saopšti neke stvari.
- Ljudi dole ostaju, po mom mišljenju, prvenstveno zbog toga što nemaju gde. Veliki deo tih ljudi već je pokušao da ode, dolazio u centralnu Srbiju, ali, znate, čak i među rođacima važi da je svakog gosta tri dana dosta. U centrima za raseljene, koji se gase, užasno je živeti. Ti ljudi su se vratili na Kosovo jer nisu imali izbor. Naravno, tu je i činjenica da deo njih za Kosovo vežu njihovi bližnji koji su tu izgubili život. Ne treba izgubiti iz vida ni to da je Kosovo jedna specifična sredina koja prosto odiše posebnim duhom i da se lako podvlači pod kožu, a teško zaboravlja - priča Grujić.
Kako kaže Grujić, njegova želja je da bar još jednom bude u prilici da ode na Kosovo i napravi još koji dokumentarni film. Hana Dunđerov
Isključivanje sa toplovoda Platili, a ostali bez grejanja
Ekipe 'Toplane' juče su isključile sa toplovodne mreže 10 stambenih zgrada i 26 poslovnih prostora, zbog neizmirenih računa za grejanje. Isključenja su najavljivana danima pa se činilo logičnim da su bez grejanja ostale zgrade čija su dugovanja od 550.000 do 1,6 miliona dinara, ali je mnoge šokirala vest da su bez grejanja ostali i stanari koji redovno plaćaju račune 'Toplani'.
Stanari zgrade na Bulevaru Nemanjića 68 duguju za grejanje 784.900 dinara, ali tvrde da je taj dug napravilo svega osam domaćinstava koja dugo ne plaćaju usluge 'Toplane'. U zgradi sa 80 stanova, vele, većina ispašta zbog manjine.
- Ako nekoliko stanara ne plaća dugove, isključivanje cele zgrade svakako nije način za uterivanje dugova - kaže stanarka Nada Stojanović.
Istog mišljenja su i drugi stanari okupljeni ispred zgrade, koji listom tvrde da su redovne platiše.
- Postoji sud za one koji ne plaćaju grejanje i većina stanara ne treba da ispašta zbog manjine. Međutim, ima ljudi koji zaista nemaju čime da plate račune, dok ima i neodgovornih, nesavesnih stanara - ističe stanar Miloš Krstić.
Krstićeva komšinica Slobodanka Stojadinović kaže da će prestati da plaća račune 'Toplani' zbog isključivanja redovnih platiša.
- Do sada su nas loše grejali, radijatori su bili mlaki, a plaćali smo punu cenu grejanja. Sada nas još isključuju - kaže Slobodanka.
Dušan Todorović, PR 'Toplane', tvrdi da su makaze za grejanje bile neizbežne.
- Usklađujemo nabavku energenata sa finansijskim mogućnostima, odnosno prilivom sredstava od naplate računa. Možemo doći u situaciju da imamo manjak energenata, da bez grejanja ostanu škole, bolnice. Nadam se da će građani isključenja shvatiti kao opomenu da redovno plaćaju račune - objašnjava Todorović. O. Miljić
