Izvor: Politika, 11.Okt.2011, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koruptivne smicalice
Pominjanjem naziva firmi koje su preuzele dokumentaciju naručilac omogućava učesnicima na tenderu da se dogovaraju
Udruženje „Ponuđači Srbije”, osnovano u decembru 2010, zalaže se za uvođenje tržišne i fer konkurencije u postupcima javnih nabavki. Naša iskustva pokazuju da su propusti naručilaca u postupku javnih nabavki veoma česti i da ponuđači s razlogom traže zaštitu svojih prava.
Dešava se, na primer, da naručioci u javnom pozivu ne objave, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iako im je to obaveza, tačan datum od kada se ponude podnose. U stvari, malo koji javni poziv sadrži datum podnošenja ponude, a kao krajnji rok se pominje ,,trideseti dan” od dana njegovog objavljivanja u ,,Službenom glasniku”. Međutim, uvidom u objavljene ,,Službene glasnike” teško je utvrditi koji je ,,dan objavljivanja”. Tako su naručioci u mogućnosti da eliminišu ponuđače koji su zakasnili, tj. da ograniče konkurenciju.
Dešava se i to da naručioci uslovljavaju preuzimanja konkursne dokumentacije uplatom mnogo većih iznosa novca nego što su stvarni troškovi izrade dokumentacije, zbog čega ponuđači odustaju od tendera. I na ovaj način ograničava se konkurencija – naručilac dobija samo nekoliko ponuda.
Naručioce bi zakonom trebalo obavezati da u javnim pozivima objavljuju procenjene vrednosti nabavki. Time bi zainteresovani ponuđači imali uvid u to koliko novca naručilac planira za određenu nabavku. Javno procenjena vrednost je elemenat kontrole realnosti trošenja budžetskih sredstava za svaki predmet javne nabavke. Potreba naručioca da navodno čuva tajnost procenjene vrednosti do dana otvaranja ponude je koruptivni izazov. Ponuđači treba da znaju procenjenu vrednost da ne bi došli u poziciju da podnose neprihvatljivu ponudu (iznad procenjene vrednosti).
Naručioci su istovremeno u obavezi da čuvaju tajnost imena zainteresovanih ponuđača do otvaranja ponude, a oni tajnost često ne čuvaju. Pominjanjem naziva firmi koje su preuzele konkursnu dokumentaciju naručilac omogućava zainteresovanim učesnicima na tenderu da se dogovaraju, što ne doprinosi konkurentnosti – a može biti na štetu naručioca ako dobije samo jednu ponudu ili su sve ponude neznatno ispod procenjene vrednosti. Kad ponuđači nemaju informaciju o tome ko je preuzeo konkursnu dokumentaciju, oni formiraju ponudu nastojeći da budu što konkurentniji.
U Zakonu o javnim nabavkama propisano je i da naručilac ,,može da odbije” ponudu ako poseduje dokaze da je ponuđač poznat po tome što ne ispunjava ugovorne obaveze. Sama konstatacija da ,,može da odbije” takođe je koruptivnog karaktera, jer to znači da može, ali i ne mora tako da postupi. Time se naručiocu pruža mogućnost da se sa ponuđačima dogovara u skladu sa ,,obostranim interesom”.
Ponuđač može da dobije posao i na osnovu nerealno kratkog roka, ako naručilac nije propisao koji je to minimalno i maksimalno prihvatljiv period npr. za isporuku robe. Kada tog raspona nema neko će za ponuđeni rok isporuke ,,od dva dana” dobiti 20 pondera i na osnovu toga pobediće na tenderu, ali je svestan da neće ispuniti tako kratak rok.
Koruptivna je i odredba zakona koja kaže da naručilac može da odbije neprihvatljivu ponudu, a neprihvatljiva ponuda je procenjena vrednost niža od ponuđene cene. To što naručilac može, a ne mora da odbije neprihvatljivu ponudu dovodi do arbitrarnosti.
Ali i ponuđači mogu da se ponašaju koruptivno. Na primer, ponuđač čija je ponuda na tenderu prihvaćena kao najpovoljnija može posle tendera da odustane od posla. Zbog toga će platiti garantovani iznos za ozbiljnost ponude, ali onda će posao dobiti drugoplasirani na tenderu, čija ponuda, kao manje povoljna, nije bila izabrana. Zato postoji sumnja da su se prvoplasirani i drugoplasirani ponuđač o svemu dogovorili i tako oštetili naručioca.
Stručni konsultant Udruženja ,,Ponuđači Srbije”
Jagoda Ratinac
objavljeno: 11.10.2011.
