Izvor: Vostok.rs, 05.Jun.2011, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konrad Adenauer: kelnske kobasice i kelnski hleb
05.06.2011. -
S imenom Konrada Adenauera povezuju ekonomsko čudo koje je omogućilo Zapadnoj Nemačkoj da se od ruševina Drugog svetskog rata pretvori u jednu od najrazvijenijih zemalja u svetu.
Međutim, pre nego što je Adenauer postao prvi kancelar SRN, on je imao dugačak i težak put političara.
1909. godine je Adenauer postao zamenik gradonačelnika Kelna, a zatim i gradonačelnik ovog velikog industrijskog grada, i to sve do 1933. godine.
U vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Prvog svetskog rata je Konrad Adenauer posebnu pažnju dodeljivao pitanjima snabdevanja namirnicama stanovništva, koje je stradalo od ratnih teškoća. Grad je finansirao krupna skladišta namirnica – što je omogućilo da se izbegne deficit namirnica, u svakom slučaju u njegovom najgorem ispoljavanju, naročito prve posleratne godine. Međutim, bez obzira na sve napore, teškoće na tržištu namirnica nisu mogle a da se potpuno izbegnu. Konjetina i kafa od ječma i cigure su postale deo obroka stanovnika Kelna.
U jeku Prvog svetskog rata je Adenauer pronašao takozvane kelnske kobasice. One nisu bile od mesa, već su bile izrađene od sojevog brašna. Kažu, da te kobasice nisu bile ukusne, ali su bile hranljive – u ratnim uslovima je to bio izlaz.
U kulinarske pronalaske Konrada Adenauera spada i kelnski hleb od mešavine žitarica. Adenauer je čak patentovao taj hleb, koji se za 40 odsto sastojao od kukuruznog brašna, za 35 od zobi, za 10 odsto od pirinčanog brašna. U sastavu kelnskog hleba su takođe bili začini i dekstrin.
Do 1916. godine kelnski hleb se prodavao bez ograničenja, ali posle stupanja Rumunije u rat na strani Antante isporuke kukuruza iz te zemlje su prestale. Zato je izdavanje tog hleba bilo limitirano.
Adenauer je osnovao ogromne kuhinje u radničkim rejonima Kelna koje su proizvodile oko 200 hiljada obroka dnevno.
Radni dan Adenauera kao kancelara SRN počinjao je rano. Ujutru bi on pregledao papire i štampu, doručkovao, pio kafu i išao u Bon.
Ručao je Konrad Adenauer obično u jedan sat – ako nisu bili predviđeni diplamatski doručci. Adenauer je jeo sam da bi imao vremena za razmišljanja. Trpeza mu je obično bila jednostavna i umerena: čorba, mesto, povrće. Omiljeno jelo mu je bilo uštipci od krompira, tradicionalno za Rajnsku oblast, koje obično serviraju sa sosom od jabuka.
Umerenost nemačkog političara je bila prisutna i u njegovom odnosu prema vinu – on je bio ravnodušan prema žestokim pićima. Samo u izuzetnom slučaju bi on popio više od jedne čaše vina.
Posle ručka bi kancelar obično imao kratak san. Posle odmora bi Adenauer išao u kratku šetnju, zatim bi nastavio rad. Večerao je on obično kod kuće – po pravilu je to bila laka večera sa porodicom.
Konrad Adenauer je podneo ostavku sa položaja kancelara kada je imao 87 godina. On je ušao u istoriju kao jedan od najstarijih šefova vlade u najnovijoj istoriji. Umro je Konrad Adenauer 19. aprila 1967. godine u 92. godini života.
Izvor: Golos Rossii, foto: ru.wikipedia.org/Katherine/cc-by-sa 3.0
