Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konkurs za novog Boru
Povodom teksta „O Antićevom shvatanju spomenika”, „Politika”, 18. januara
Posao je posao i drago mi je da gazaposlenik organizacije BIRN obavlja savesno. Odgovorio je na moj tekst koji razume kao napad na Albance iz Preševa i Bujanovca, sve one slobodumnike koji ih brane, kao i potvrdu svih stereotipa koje Srbi imaju o Albancima (osim, koliko sam razumeo, jednog - demografskog).
Iz teksta zaspolenog u BIRN-u moguće je naslutiti ljubav prema albanskom narodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njegovom nacionalnom cilju. Prvo je u redu, drugo je legitimno pravo. Takođe, jasna je i želja da javnosti Srbije bude pojašnjeno kako je Albancima sa juga Srbije svih ovih godina činjena nepravda i kako su zanemarivani.
Pošto je tako nešto, po nesreći zaposlenog u BIRN-u, nemoguće dokazati, onda po običaju sledi neprijatno i mučno ubeđivanje. Te Albanci su spomenik podigli onima za koje su verovali da su štitili tu zajednicu, te nije Srbija davala desetine miliona evra godišnje Albancima, već je taj znatno manji novac sama trošila i to, bez mnogo sumnje, loše. Zatim, iznenađenje: Albanci s juga Srbije, tvrdi g. iz BIRN-a, želeli su da se integrišu u srpsko društvo, ali to zvaničnu Srbiju nije zanimalo. Albanci iz Bujanovca su bez posredovanja sastavili „multietničku“ vlast sa Srbima! Srpske vlade tamo odlaze, za sve ove godine, na tenku - umesto da igraju i pevaju sa Albancima na dan Albanske zastave...
Teško je i pobrojati. U najkraćem, ako je i u funkciji očuvanja zaposlenja, mnogo je...
Od koga su to 2001. teroristi i kriminalci iz „OVPMB“ branili svoj narod? Koji su to grad ili selo branili, pa prilikom odbrane izginuli? Koliko su stradali i koliko žrtava imali prilikom napada iz zaseda? Teroristi ne brane nikoga. Da su albanska sela tada bila napadana Zoran Đinđić bi danas bio živ, ali zatočen u pritvoru Haškog tribunala (poput makedonskog ministra odbrane iz vremena sličnog terorističkog ustanka tamošnjih Albanca iz 2001). Izvinjavam se, zaista, što se tiče iznosa novca. Ne, nisu svih ovih godina ulagane desetine miliona, već je tokom dvanaest godina investirano 110 miliona što naših, što stranih evra (http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=181789). Nepošteno je i što sam tome dodavao novac za Nacionalni savet Albanaca, NVO, investicije i slično. I u pravu je autor odgovora: ružno je što albanskim političarima Srbija ne isplaćuje sav taj novac na ruke, u kešu, u neobeleženim novčanicama, malih apoena. To bi svakako bilo primerenije odnosu koji je stvoren posle nekažnjene terorističke orgije iz 2000.-2001. godine.
Trebalo je samo Srbija da im omogući bolji život, naročito od Srba iz susednih opština, i sve bi bilo bolje. Umesto na tenku u bazu Jug (Cepotina), trebalo je da idu kao svatovi u Preševo i tamo slave Dan albanske zastave. Pored oskrnavljenih znamenja države Srbije.
Gospodin iz BIRN-a spominje racionalnost, što je dobro jer bilo je vremena kada su njegovi prethodnici u važnom i preteškom radu omogućili organizovanje centralne proslave stogodišnjice osnivanja Prizrenske lige, a gde bi drugde nego u Prištini. Svi su bili jako zadovoljni. Radost je bila tolika da su posle kratkog vremena kosovski Albanci započeli veliku pobunu iz 1981. godine.
Drago mi je i da je multietnička vlast u Bujanovcu došla na red. Prvo su godinama delili Srbe da bi prikrili nacionalnu i nacionalističku političku odborničku većinu. Sada nema potrebe. Konačno imamo i vladu spremniju da sarađuje. Takođe, Srbi imaju sedam odbornika manje nego posle prethodnih izbora. Toliko su se umorili kinjeći Albance da su se verovatno vratili u Beograd, odakle su i došli da okupiraju večitu Dardaniju. Ne znaju nesrećnici da je i tu, na Savi i Dunavu takođe sveta njiva okupirane ilirske zemlje.
Ali, srećom, vraća se vreme Bore i Ramiza. Ramiz je pobedio. Bora... da li je ubijen ili proteran... pitanje je statističko i treba ga postaviti zloj Srbiji. Sada imamo nove Bore koji na posao bratstva i jedinstva preimenovanih u ,,evro-termine“: tolerancija, suživot, europejstvo... putuju iz Beograda. Mada, činjenica da se g. iz BIRN-a prepoznao kao neko plaćen iz inostranstva da nešto radi i da je spoznao svoju ulogu, važan je početak spoznaje. Spoznaja je prvi korak procesa: spoznaja – pokajanje - iskupljenje.
Napredni klub
Čedomir Antić
objavljeno: 21.01.2013.
