Izvor: Blic, 29.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncert za njih i bodljikavu žicu
Koncert za njih i bodljikavu žicu
Bez obzira što je pred nedavni koncert grupe 'Van Gogh' u Kosovskoj Mitrovici, istog poslepodneva kidnapovani Srbin pronađen masakriran, vezan uz drvo, i bez obzira što je grupa od desetak revoltiranih stanovnika severnog dela grada podeljenog Ibrom kao demarkacionom linijom, izričito, i uz pretnje, zahtevalo odlaganje, organizatori su pobedili. Koncert je održan, a metafizički tekstovi beogradske rokenrol atrakcije puni zapitanosti zaplovili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su mitrovačkom tamom.
'Sedeo sam skamenjen u kombiju. Informacija o ubijenom čoveku sve nas je zaista slomila. Bili smo u šoku. U jednom trenutku počeli smo da se mirimo s činjenicom da odložimo koncert, da ga pomerimo za sutradan, ali onda sam, prepustivši mladim organizatorima iz grada da sami odluče, pomislio: u našem trenutnom okruženju svaki dan po neko izgubi glavu. Tako su mislili i ljudi iz Mitrovice i koncert se pretvorio u kovitlac emocija' - priča za 'Blic' Zvonimir Đukić - Đule, čija su dva nova CD-a u izdanju 'One records', ostala pomalo u senci spektakularnog koncerta u Kosovskoj Mitrovici. Berlin je dugo bio podeljen zidom od cigle s bodljikavom žicom, Nikoziju još uvek dele naređana prelazna burad za naftu, a Kosovska Mitrovica podeljena je žicom na mostu iznad reke Ibar. Kako se oseća muzičar slobodnog duha kad vidi tu novu demokracionu liniju Evrope?
- Tik uz reku prorade emocije. Poslednji put svirali smo u Mitrovici pre sedam godina. To veče pamtim i po tome što se (tadašnjem) basisti rodila ćerka. Zapravo dok posle sedam godina gledam preko mosta u južni deo grada, stojeći na suprotnoj strani od one na kojoj je održan koncert, vidim kupolu pravoslavne crkve u koju se, kažu, može samo bornim kolima za crkveni praznik. Prethodno, na naš zahtev Kfor nam je omogući posetu manastiru Sokolica na pola sata od Mitrovice. Gračanica je bila 'predaleko' za komplikovane procedure koje to 'nužno zlo' - KFOR primenjuje u zaštiti Srba. Manastir je predivno malo mesto, brižljivo čuvano i paženo. Nalazi se u okruženju albanskih sela. Opasano je s nekoliko kontrolnih punktova i nadrealno je kad se suočiš sa predivnom, drvenom manastirskom kapijom i gledaš krst na njenom pročelju, a samo dva santimetra ako okreneš glavu vidiš kuću na kojoj je crveno-crna zastava s orlovima. Izgleda nestvarno, posebno zbog toga što je između te dve stvarnosti - bodljikava žica. Izveštači sa koncerta svedoče o neverovatnoj razmeni energije benda i gledališta. Da li je istina da strah i napete situacije - dižu adrenalin? Kako izgleda svirati obezbeđen specijalcima?
- Da mi je neko pre deset godina rekao da ću u svojoj zemlji svirati koncert pod takvim obezbeđenjem, ne bih mu verovao. Svaki koncert ima svoju specifičnu težinu ali ovaj je bio možda najemotivniji od svih. Da sam imao ogromne ruke da zagrlim tih dve hiljade ljudi - uradio bih to. Te večeri svirao sam kao da znam da sviram gitaru! Mladim ljudima koji su ostali tu gde jesu potrebna je duhovna spona sa nama i zato bi trebalo tamo odlaziti bez straha, kao da odlaziš u bilo koji deo Srbije. Noć je dole veoma tiha, sve se dobro čuje.
Dve nedelje pre vašeg koncerta, u Kosovskoj Mitrovici je svirao 'Darkvud Dab', ali poslepodnevnim časovima. Zašto ste insistirali na večernjem koncertu?
- I za nas je organizator planirao poslepodnevni koncert. I pored toga što je grad podeljen nije preporučljivo šetati noću ali nešto smo prelomili i odlučili da izvedemo ljude iz tog ustaljenog, neformalnog 'policijskog časa' pa smo svirali od devet do blizu ponoći. Na tehnološkom planu bio je to uobičajen naš koncert na kompletnom ozvučenju i sa dobrom rasvetom. Čak smo i binu doneli sa sobom. Kako je reagovao Kfor obzirom da rokeri ne idu tako često preko Merdara?
- Oni su svoj posao uradili maksimalno profi. Poštovali smo tajming i na granici bili u podne. Belgijanci i Francuzi su došli i ispoštovali kad smo ih zamolili za ponašanje bez pompe. Želeli smo da duhom srušimo taj administrativni zid prema Srbima na Kosovu. Bliski smo. Samo nas koža deli. Posle koncerta dugo smo se družili po kafićima sa mladima, posebno u 'Crnoj dami'. Oni strahuju da nam ne ponestane strpljenja, da se u magnovenju ne desi nešto između samih Srba što bi nas odvojilo. Zato smo i vizuelno zabeležili koncert da bi i drugi videli koliko je srce naših ljudi, koliko je jak njihov duh koji opstaje. Oni tamo nemaju stalno vode, ne rade telefoni, ali makar bi malo duha mogli odavde da im pošaljemo. Svi bi trebalo da preuzmemo odgovornost za to. Ne možemo dozvoliti da se vrata ka Kosovu ikada zatvore.Za mene postoji kraj knjige, kraj filma, kraj koncerta... Ali kraj ove istinite životne priče nikad ne sme dobiti tačku! Osim nas i milion tona teškog sunca ova zemlja nema nikoga!
Milorad Pavlović
