Izvor: Blic, 23.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncert u Japanu kao kruna
Koncert u Japanu kao kruna
'Vasil Hadžimanov bend' jedini je predstavnik SCG koji će na na velikoj svetskoj izložbi 'Expo 2005' u Japanu reprezentovati narod i muziku Balkana. Ovaj beogradski kvartet (Vasil Hadžimanov, klavijature, Vlada Samardžić, bas, Srđan Dunkić, bubnjevi, Bojan Ivković, perkusija) nastupiće 28. avgusta kao glavni bend balkanske scene, a pratiće ih grupa 'Putokazi' iz Hrvatske, Slobodan Trkulja i Orhan Maslo. Ekipa 'Blica' ih je zatekla u velikim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pripremama u 'Studiju M'. S obzirom da probe i pripreme pred ovako značajan put traju non-stop, jedini pogodan trenutak za razgovor sa Vasilom bio je dok je sedeo na frizerskoj stolici.
Iako je VH bend na gostovanjima uvek ostavljao sjajan utisak, mala trema postoji, tvrdi Vasil, 'jer poenta je ostaviti dobar utisak ne bi li se takvi nastupi ponovili i u budućnosti'.
- Veliki svetski sajam se organizuje jednom u pet godina i ne predstavlja samo muziku, već svetska dostignuća iz svih oblasti, sve od igle do lokomotive. Mi smo jedini predstavnik SCG i, nažalost, ne u organizaciji naše zemlje, već na pozivu možemo da zahvalimo japanskom producentu i menadžeru. Postojala je ideja da se napravi dokumentarni film sa puta, Nikola Đuričko je trebalo da režira. Međutim, Ministarstvo za kulturu nije moglo ni to da nam učini. Šta ćete predstaviti Japancima?
- Izvešćemo naše kompozicije koje opet imaju dovoljno balkanskog, ili nazovi srpskocrnogorskog, što bi trebalo da bude atraktivno i interesantno.
Koliko tamošnja publika poznaje muziku Balkana?
- To ne znam, ali znam da kultura Japana ne podrazumeva izlive emocija, mahanje rukama, 'ura' i 'daj još', poput balkanske. Ipak, otvoreni su za novine i poznato je da najveći džez i klasični muzičari najbolje prolaze u Japanu. Ako je Japan zemlja budućnosti, šta bi onda bila muzika budućnosti?
- Muzika budućnosti je miksovanje različitih pravaca, ali kreativno, jer ne može se tek tako sve smuljavati u jedan lonac. Koliko je imidž važan u svemu tome?
- Kada snimimo album ili putujemo u neku zemlju, picnemo se malo, ali bend nije opterećen time. Frizure su nam važne, kao i dizajn albuma, fotografije... Naravno, svako svoj fazon fura. Moj imidž je u rukama Milana Sarića kad je reč o frizuri, ali i ja se pitam! Izdali ste album 2001. godine, 2003. ponovo, trebalo bi i 2005, zar ne?
- Posle Japana planiramo da uđemo u studio. Neće izaći 2005, ali 2006. će, nadam se, sve biti OK. Sve je praktično gotovo, ceo materijal navežban, čekali smo gostovanje u Japanu kao krunu svega. Možda eventualno iskoristimo nešto i sa tog koncerta. Možda nam ponude bolje uslove za snimanje! Naša muzika nije za beogradsku mahalu i za uski srbocrnogorski krug, već za mnogo više od toga. Ona može da komunicira sa svim mogućim rasama i narodima. Sve više puteva vodi ka inostranstvu, stvara li se to plodnije tlo za umetnike?
- Sve što nam se dešava, dešava se isključivo našim angažovanjem. Ni u jednom momentu niko nam nije pomogao, ni moja produkcijska kuća, ni ministarstvo. Ne vidim da se nešto specijalno kulturološki promenilo. Ova zemlja je prepuna talenata, ali ekipa koja treba da ostvari 'kontakt program' između mladih ljudi i sveta kao da ima čepove u ušima i poveze preko očiju. Zapadni centri su zasićeni standardim fazonima, prijalo bi im osveženje. Radili ste prošle godine muziku za film 'Opet pakujemo kengure', sada i za seriju 'Košarkaši', da li je još nešto u planu na tom polju?
- Mika Aleksić, koji je vodio radio-dramu u RTB čiji sam i ja bio član četiri godine pre nego što sam se definitivno odlučio za muziku, pravi jedan pravi umetnički film, veoma atipičan. Mislim da je umetnički film jedini način, osim ovog sa bendom, da se kreativno izrazim. Šta misliš o filmskoj muzici kod nas?
- Uglavnom se smandrlja i jedna temica se ponavlja od početka do kraja. Nije samo krivica do kompozitora, već i do budžeta koji je uvek mali. M. Graf
