Izvor: Politika, 04.Feb.2015, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konačno rešenje
Rat između Srbije i Hrvatske završen je juče u Hagu, 24 godine posle ubistva srpske porodice Zec u Zagrebu, događaja koji istoričari uzimaju kao početak građanskog rata između Srba i Hrvata, rata čiji je krajnji rezultat svođenje Srba u Hrvatskoj od konstitutivnog naroda na nivo statističke greške.
Zlonamerni bi mogli da kažu i da je srpsko pitanje u Hrvatskoj konačno rešeno ovom haškom presudom. Naime, sud nije uvažio argumentaciju advokata Beograda, profesora Vilijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šabasa, koji je tokom javne rasprave dokazivao da je akcija „Oluja” imala sva obeležja genocida nad jednim narodom. Jedan od glavnih argumenata bili su mu Brionski transkripti.
Sud pravde je, međutim, samo konstatovao da je u toku „Oluje” „znatan deo Srba pobegao iz Krajine” kao i da se to u hrvatskom rukovodstvu možda i smatralo „poželjnim”. Tako sve ono što je izrekao Tuđman uoči operacije „Oluja” o „konačnom rešenju” srpskog pitanja za ovaj sud nije bio dovoljno jak argument.
Istina, ti argumenti nisu bili dovoljno ubedljivi ni za srpskog predstavnika u veću, profesora Milenka Kreću, koji je glasao za odbacivanje srpske protivtužbe. Članove srpskog pravnog tima Krećina odluka ostavila je u šoku. Tako je u analima suda zabeleženo da je hrvatska tužba odbijena sa dva glasa protiv (Hrvat i Brazilac), a srpska – jednoglasno.
Iako je reč o sudu sa većom specifičnom težinom u profesionalnom, ali i moralnom smislu od one koju ima Haški tribunal, Sud pravde se ni za milimetar nije makao od presuda izrečenih u tribunalu. Naprotiv, većinu svojih zaključaka temeljio je upravo na tim odlukama, koje su u najmanje nekoliko slučajeva bile problematične.
Jedna od takvih je upravo oslobađanje Gotovine, kome je prvostepena kazna od 24 godine zbog učestvovanja u udruženom zločinačkom poduhvatu „Oluja”, kako je tužilaštvo definisalo ovu akciju, zamenjena oslobađajućom presudom.
Isti taj tribunal je, podsetimo, pustio Ramuša Haradinaja „u nedostatku dokaza”, ali i Nasera Orića, ratnog komandanta armije BiH odgovornog za zločine nad srpskim civilima u okolini Srebrenice.
Možda je najbolju ocenu rada ovog suda dao profesor Tibor Varadi, nekadašnji član srpskog pravnog tima u sporu pred MSP po tužbi BiH.
On je, iznenađen time što sud nije prihvatio njegovu argumentaciju o nenadležnosti jer Srbija u vreme podnošenja tužbe nije bila članica UN ni potpisnica Konvencije o genocidu, a iste te razloge uvažio kada ih je predstavio NATO, rekao kako „sudu nije lako da bude dosledan”.
U jednome je ipak, možda, dosledan: za srpske žrtve u Hagu nema pravde.
Jelena Cerovina
objavljeno: 04/02/2015
.jpg)
