Izvor: Politika, 18.Dec.2014, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konačno priznanje
Nije baš da mi nije drago, ali, eto, gospodin Majk Rodžers, predsednik odbora Predstavničkog doma za obaveštajne službe američkog Kongresa, priznao je prekjuče da će američke rakete u okviru američkog protivraketnog štita u Evropi, koje će 2015. godine biti instalirane u bazi Devesel u Rumuniji, biti okrenute prema Rusiji. Upravo ono što sam na ovim stranicama godinama tvrdio, a nije mi javio gospodin Rodžers...
Naime, boraveći u Rumuniji, u izjavi za tamošnju televiziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Realitatea, Rodžers je doslovno rekao da će ti projektili „potencijalno služiti i pariranju nekim pretnjama koje mogu dolaziti od strane Moskve”. Tako je Rodžers javno priznao ono što niko od zapadnih novinara, političara i diplomata nije smeo javno da konstatuje. Višegodišnje poslušničko ćutanje o pravoj prirodi antiraketnog štita samo je potvrda da EU nema samostalnu spoljnu politiku. A od nas traže da progresivno usklađujemo našu spoljnu politiku sa politikom EU. Geometrijskom progresijom ili artimetičkom?
Kako objasniti da u velikim nemačkim i drugim evropskim listovima nikada nije bio objavljen skoro nijedan tekst koji bi doveo u sumnju američku tezu kako je „antiraketni štit u Evropi namenjen borbi protiv severnokorejskih i iranskih interkontinentalnih raketa”? Nijedan političar iz EU nije javno doveo u sumnju takva američka objašnjenja.
U Beogradu je u proteklih nekoliko godina održano nekoliko „bezbednosnih foruma”, na kojima su razna zvučna i manje zvučna imena lamentirala do beskonačnosti o raznim aspektima bezbednosti na Balkanu, ali niko, baš niko, da prozbori šta se to instalira u susednoj Rumuniji. Zabranjena tema?
Godinama su nam puna usta bezbednosti, bezbednost nam već curi iz ušiju, a na stotinak kilometara od Beograda instaliraju se rakete koje mogu da nose nuklearne bojeve glave.Černobiljska katastrofa pokazala je kako je Evropa mala.
Pre nekoliko dana fond „Konrad Adenauer”, list „Nin” i RTV Vojvodina organizovali su u Beogradu tribinu pod radnim naslovom „Đavoljev advokat”, o problemu vojne neutralnosti Srbije. Sučelili su se stavovi prema tome da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne treba. Argumenti da treba ući u NATO išli su od toga da nam preti mađarska desnica i da nas samo NATO može sačuvati od mađarskog napada, do zaista fenomenalnog argumenta kako Srba, osim u Vojsci Srbije i u Republici Srpskoj, najviše ima uameričkoj vojsci. Valjda zato treba ući u NATO? Objašnjenje dostojno dečjeg vrtića. Tu i tamo se spominjalo kako u državu koja uđe u NATO stižu strane investicije. Neverovatno je kakvi sve amateri u Srbiji lobiraju za NATO. Pa „Koka-Kola” je uložila tri milijarde dolara u Vijetnam. Nama su stigli i „Fijat” i „Filip Moris”.
Brisel nam još nije otvorio niti jedno poglavlje u pregovorima. Nije smak sveta, otvoriće...
Miroslav Lazanski
objavljeno: 19.12.2014.
