Izvor: Blic, 07.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komediji pašu teška vremena
Komediji pašu teška vremena
Pre dvadeset dana u izdanju 'Narodne knjige' objavljena je najnovija knjiga Zorana Božovića 'Omnia vincit amor'. Neposredno pre toga iz štampe je izašla zbirka komedija u kojoj je štampana i prvonagrađena komedija 'Uzbudljivo krstarenje' za koju je Zoran Božović dobio nagradu 'Branislav Nušić' na konkursu Saveza dramskih pisaca Srbije za 2000. godinu. To je samo još jedna u nizu nagrada za književno stvaralaštvo profesora Filološkog fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Beogradu. Zoran Božović je dobitnik niza priznanja za svoje dramsko stvaralaštvo kao i za kratke priče. Još 1982. godine dobio je prvu nagradu Udruženja književnika, Pozorišta na Terazijama i 'Ježa', potom, nagrađen je na festivalu u Vrnjačkoj Banji za scenario TV filma 'Svadbeni marš', a nagrađen je i prvom nagradom na 'Danima komedije' u Jagodini, kao i nagradom 'Radoje Domanović' za kratke priče koje takođe piše sa velikim uspehom. Na naše pitanje kako jedan profesor Univerziteta izlazi na kraj sa komičnim materijalom, ali i onim što taj materijal proizvede u njegovom akademskom okruženju on kaže: 'Prirodno je da se književnost najviše stvara na Filološkom, odnosno na jednom, da ga tako nazovem, književnom fakultetu. Druga je stvar što se kod nas dugo smatralo da je za jednog univerzitetskog profesora nečasno da piše, pogotovo komedije i komične priče. Zahvaljujući Seleniću i Paviću, to sada više nije slučaj. Prošlo je ono vreme kada su na Univerzitet dolazili afirmisani književnici po pozivu, a univerzitetski profesori bez poziva ulazili u literaturu. Sada je već prirodno da afirmisani mladi pisci rade na Univezitetu'. Da li vaši studenti, da li oni čitaju vaše komedije, priče i šta kažu?
- Znam da prate to što ja pišem, ali izbegavam da mešam moje pisanje sa školskim programom. Nisam dozvolio ni da se moje knjige prodaju u holu Fakulteta. Ja samo pretpostavljam da oni na časovima osećaju da pred sobom imaju profesora sa književnim nervom. Šteta je ne iskoristiti to i ne probuditi u nekome od tih mladih ljudi želju za pisanjem, ne ohrabriti ga. Radnja vaših drama se dešava u savremenom trenutku u vreme procvata kriminala svake vrste. Međutim, stiče se utisak da ste ipak malo olakšali to vreme opisujući ga.
- Ponekad su mi prebacivali i to što sam u tim teškim vremenima pisao komedije. Ali, u svim ratovima je postojala potreba za pozorištem, pozorišta su u vreme ratnih vihora pretežno igrala komedije. Komedija o veoma ozbiljnim i tragičnim stvarima može da pomogne da se one lakše podnesu i prevaziđu na dvojak način. Prvo, to je onaj poznati mehanizam trenutnog razgaljivanja ljudi, ali s druge strane, izvrgavajući ruglu neke stvari, koje normalan čovek ne može da prihvati, postiže se da se one bolje shvate. U mom slučaju možda je reč i o iskonskom opredeljenju za komediju. Sve moje komedije su društveno kritičke, ali imaju srećan kraj. Za mene je to prirodan kraj za koji treba imati malo više snage. Pisac koji se podsmeva nekoj pojavi u društvu to čini sa stanovišta nekog ideala koji nosi u sebi. Jer da ga nema u sebi, ne bi ni primećivao ono ružno oko sebe. Ne pada mi na pamet da se poredim ali, setite se kako su sve tretirali Nušića.
Ipak, to ćemo se lako složiti, život mladih ljudi o kojima pišete ni malo nije bio lak u tom vremenu?
- U životu današnje omladine u njihovom neposrednom okruženju, češće je trijumfovala snaga, razbojništvo, nedoličan svet nego primeri poštenja, posvećenosti svom poslu, temeljnom studiranju. Ja sam svestan da je to tako i ne bežim od toga - naprotiv, samo mislim da je ulici mesto na ulici a ne u pozorištu. Ovde u vašem kabinetu se nalazi saobraćajni znak - 'bez politike'. Odakle potiče, da li je to poklon od studenata?
- Taj znak potiče iz vremena žestokih političkih rasprava. Ja naravno imam na političkoj sceni svoje favorite i one koje ne podnosim, ali ne bih ni po koju cenu prihvatio da se u ovim godinama i u ovim uslovima bavim politikom. Klonim se politike. Partija je partija, i nema nijedne u kojoj bi se intelektualac mojih godina mogao osećati komotno. Čak i kad bih osnovao svoju partiju ubrzo bih ostao u manjini. Ko danas želi da se bavi politikom, mora da bude spreman na mnoge kompromise, pa i na kompromis sa svojom savešću. Recenzenti vaših zbirki komedija, ali naročito kratkih priča, su prepoznali Čehovljev uticaj na vas. Slažete li se sa njima?
- Takva dovođenja u vezu naravno prijaju i laskaju. Mi samo treba da budemo svesni, kada je o Čehovu reč, da je on vrh svetske književnosti. Do danas su oboreni svi svetski rekordi u atletici iz vremena Čehova, ali je Čehov kao majstor kratke priče još uvek nedostižan. Iako pišete komedije od kojih se neke igraju u pozorištu, niste nešto mnogo prisutni u pozorišnom životu?
- Pišući komedije ja u stvari sve vreme pišem za pozorište, ali su moje veze sa pozorištem veoma, veoma slabe. Povremeno sam nudio neki svoj komad nekim pozorištima, 'Ateljeu 212' na primer, i kada prilikom trećeg javljanja dobijem odgovor da 'nažalost nisu stigli da ga pročitaju' - gubim strpljenje, iako sam dobijao priličan broj priznanja na mnogim konkursima za komediju. Istovremeno, moja drama 'Svadbeni marš' je snimljena za čehoslovačku televiziju sedam-osam godina ranije nego za našu. Ove godine, prilikom dodele nagrade 'Branislav Nušić', nije bilo nijednog upravnika pozorišta. Tada mi je jedan poznati pozorišni radnik rekao: 'Da je sreće, danas bi se upravnici nadmetali ko će da dobije pravo prvog izvođenja'. Čudni odnosi koje ja ne razumem. Željko Jovanović
