Izvor: Politika, 16.Nov.2010, 01:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumnisti, kuš!
Šta ’e bre! Zar vam nije žao naroda.
JK nam nalupa šamare i izađe iz krčme.
Opauči stoku i majmune, i još ono što se tu našlo ometeno… al’ potkači i jadne kolumniste. I u pravu je. Čemu to mrčenje. Pišete bre, a niko vas niti čita, niti razume. I to još ,,za usranih 100 evrića” (kaže se pišljivih…ali ajde de). Ja to radim džabe, veli diva. Ali više neću. Fajront! Neću da vam uzimam leba. „Sto usranih evrića”. Marš bre! Šibe! >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U pravu je JK. Kakvi ste to bre, kolumnisti, pisci i pisice, ne znate da se izražavate tako da vas narod razume. Nego zanovetate, nagvaždate, palamudite, merite, merkate, odmeravate, kmečite. Uvijate u metafore i stilske figure da se Vlasi ne dosete, umesto odmah pravo među oči: svu tu bagru i stoku, tajkune i političare u udruženom radu, secikese... i sve one ,,junake”iz Basove famozne menažerije. Demagozi jedni! Mutivode . Umesto da vam se iz ,,srca izliva” kao divi, kod vas sve boza i kabeza.
Šta ’e bre! Zar vam nije žao naroda. Umesto da ga učite i podučavate šta je lična i opšta higijena, a šta duhovna. Šta su nacionalne zarazne bolesti i slično, a vi samo prazne priče kao da ste izašli iz Ce-Ka ovdašnjih partija. Recite lepo i prosto pa kud puklo da puklo. Kao diva. Jest’ da narod više voli ono što može da se maže na leba. Što može da proguta. Prepustili ste narod samome sebi. Proziva ga ko ’oće i kad ’oće. I još prisvaja ,,moj narod”, ,,ja i moj narod” – a to je ,,ležalo” samo Radmiloviću. Imitiraju ga ovi iz čiča Tomine kolibe, ali već viđeno! Niko se više ne smeje. Smrk’o se narod ko da je na sprovodu. Kako i ne bi, sede dvojica jedan do drugoga, jedan kaže kriza će potrajati, drugi kaže prošla kriza – ihaha! Narod pometen. I tako pometen tapše, i glasa kad dođe vreme. Između, plaća li plaća. Šta zna narod.
Šta, ne valja ti narod?! Narod je nevin. Ološu jedan! Za koga ti bre pišeš kad ne pišeš za narod! Za šačicu istomišljenika, za kolege pisce, da impresioniraš komšije, za teta-istoriju, da povališ neku ribu, iz sujete, nemaš druga posla…i vi ste mi neki pisci! Pa, zar to još neko i da čita. Neka ti čita mama! Samozadovoljavate se tu pred svetom. Pod jorgan, bre, zna se gde se to radi. Pokrijte se mokrom čarapom. Pa još umišljajte da ste potrebni, važni, da nastavljate tradiciju ovog i onog. Srbija ima tenisere, koji će joj pismonoše! Kad može ,,majčica Srbija” bez Narodnog muzeja i Narodne biblioteke (da ne nabrajam dalje, bilo bi za ceo tekst) može i bez tvojih pesmarica, novelica, književnih listova i časopisa… Džaba se trudite, ne vredi – mrka kapa! Stislo vas pa se udružujete, ova Grupa, onaj Beton, sve mužik do mužika (ko je rekao nužnik?). Edipovci jedni! Mnogo ste bre frustrirani, mora da vam je učiteljica udarala zauške pa sad ne možete da smislite ni „ž” od ženskog roda. Eno i Službeni glasogovornik na istu se temu u(ne)redio.
Nakotilo se toga bre ko pevaljki! I svi umislili da su pisci. Bivši političari, muzičari, filmadžije, glumičice… o novinarkama i da ne govorimo – to samo što nije stiglo do Pulicera. Rukotvorine idu ko alva! Narod sluđen, ne zna da l’ pre u književno javno kupatilo il u književni striptiz bar. Srbi se opet dele na one koji su za proročicu Ljilju i na one koji su za onog sa Mećavnika. A ovi što su kao pravi pisci – verifikovani (od samog Boga, jakako), ’oće da crknu. Kivni. I svi im krivi. Kriv sistem vrednosti, kulturna politika, izdavači, turbofolk, devedesete, kiosk-izdanja, Manja, ovo, ono… Ma, narod vas neće . Šta ćete mu. Da ga uveseljava ima ko – tu je estrada. Da ga globi ima ko – vlada. A ima ko i da ga golica – bestseler abrovima. Ko vam je kriv pisci. Pesniče, šta si se umislio? Samo je jedan Zlatousti (kumovao S. B.). Knjige vam stoje po podrumima i na policama, nahvatala se po njima prašina. I vi još hoćete da vas neko dotira, kao vi ste ,,duhovna vertikala”, ,,vi ste mentalni horizont nacije” trte-mrte – ma, ne pije vodu! Kuš! Nije vam ovo zemlja dembelija ako je ,,majčica Srbija”. Nije vam Ministarstvo kulture očevina. Nije vam Dinkić tetak. Manite se ćoravog posla! Kolko se prodaš tolko vrediš. Koliko para toliko muzike. Narod plaća.
Zna to diva. Za jedno veče dobije koliko nijedan srpski pisac za svoje remek-delce (a šta bi drugo bilo u srpskog pisca?!). Ma, ni koliko Dobrica Ćosić za sabrana dela. I treba diva da se vrati pesmi. Rekla je što ima: popu pop, a bobu bob. I čest joj i čast! Zašto sad još i da drlja našu njivu, da nam uzima to malo leba. Fala sestro! Nama ,,sto evrića”– puna kapa!
Radmila Lazić
objavljeno: 16.11.2010.
