Izvor: Politika, 24.Mar.2012, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolos pred promenama
Šangaj, Šenžen – Vođen željom da obraduje suprugu, Hu Lijan ispunjava i želju kineskih komunističkih lidera koji sve češće pominju potrebu da se ekonomski model zemlje reformiše.
Ovaj 34-godišnji Šangajac upravo to radi. Troši.
„Zarađujem dovoljno da ženu za rođendan mogu da obradujem narukvicom od žada. O tome sam ranije mogao samo da sanjam“, kaže kompjuterski operater,prebirajući po juvelirnici u centru 21-milionskog Šangaja.
Sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << češće ubacivanje reči „reforme“ u svakodnevni život nije slučajno. Promene su neophodne da bi se održala visoka stopa rasta u vreme opadajućih investicija s krizom prodrmanog Zapada, da bi se podstakla domaća potrošnja i smanjila visoka zavisnost od izvoza, da bi se balansirale rastuće socijalne razlike, da bi se sačuvala politička stabilnost.
Po lunarnom horoskopu u koji Kinezi masovno veruju, ova Godina zmaja trebalo bi da bude „puna energije“, kažu astrolozi,obećavajući sreću i uspeh ali i upozoravajući: ponekad će se stvari činiti boljim nego što u stvari jesu i biće ovo jedna smela godina.
Kinezima, koji sebe smatraju potomcima Zmaja, preporučuju oprez.
Ali, upozorenja da bi Kina mogla da se suoči s krizom,ukoliko ne sprovede reforme u narednih 20 godina, ne stižu samo kriptovanim porukama astrologa. To sve češće govore ovdašnji političari i svetski eksperti.
Mao Cedung je neke tenzije koje se i sada pojavljuju sredinom 1940-ih rešio Dugim maršem armije seljaka ka unutrašnjosti i osvajanjem bogatije istočne obale. Zatvorio je Kinu, učinio je jedinstvenom i ravnopravnom, ali siromašnom.
Veliki marš Deng Sjaopinga povukao je krajem 1970-ih sirotinju iz unutrašnjosti ka prosperitetnim obalama. Otvorio je Kinu stranom kapitalu, obezbedio joj tokom tri decenije godišnji rast od 10 odsto, podigao je na mesto druge ekonomske sile sveta, učinio je bogatijom, raznovrsnijom i izazovnijom.
Oslanjajući se na jeftinu radnu snagu i agresivni izvoz, kineski ekonomski bum uzima dah, ali menjajuće spoljne i unutrašnje okolnosti nameću potrebu za usklađivanjem.
To iz svoje perspektive govore i menadžeri „Huaveja“, telekomunikacionog giganta, jedne od najuspešnijih inovacionih kompanija u Kini koja se od osnivanja 1988. ubacila u sam svetski vrh: 140.000 zaposlenih je prošle godine ostvarilo proizvodnju vrednu 32 milijarde dolara. Šesti su svetski proizvođač mobilnih telefona: 20 miliona prošle a ove godine žele 60 miliona.
„Kina mora da nađe alternativne puteve da bi nastavila ovako da se razvija“, smatra 24-godišnji menadžer Dai Sia dok iz luksuzne, minimalistički uređene upravne zgrade kompanije, koja u Šenženu zauzima prostor od dva kvadratna kilometra, gledam na manikirani park i jezero pored koga se zaposleni šetaju posle ručka.
Na Dengovom putu pojavljuju se znaci opasnosti.
Zbog svetskih finansijskih potresa, trgovinski suficit Kine od 155 milijardi dolara manji je nego godinu dana ranije. Privredu najvećeg svetskog izvoznika, koja je najveći poslodavac i ključ socijalne stabilnosti, to mora da uznemirava.
Ekonomski rast je 2011, prvi put posle decenije, sveden na ispod devet procenata. U Godini zmaja nedavno je stopa oborena na 7,5 poena. Iako je to i dalje čista fantazija za SAD i EU, premijer Ven Đibao je na kraju nedavno završenog zasedanja Svekineskog narodnog kongresa jasno rekao da su Kini posle tri decenije neophodne promene.
„Reforme u Kini stigle su do kritične faze. Bez uspešnih političkih reformi nemoguće je da Kina u potpunosti ispuni ekonomske reforme“, rekao je Ven na poslednjoj konferenciji za novinare posle gotovo decenije na poziciji premijera.
Upozorio je da bi u suprotnom Kina mogla da se suoči sa haosom koji bi podsećao na pogubne godine Maove Kulturne revolucije 1966–76.
Krajem godine, na 18. Kongresu KP Kine, predstoje promene u partijskom vrhu od kojih se mnogo očekuje. Sji Đinping trebalo bi da zameni Hu Đintaoa na mestu predsednika, a Li Kećiang bi mesto premijera preuzeo od Ven Đibaoa.
Da li će nova, kažu liberalnija generacija lidera, ozbiljno shvatiti upozorenja kako bi Kina izbegla da upadne u „zamku srednjeg dohotka“, kao što se to svojevremeno dogodilo Brazilu i Meksiku?
Na neophodnost unutrašnjih reformi nedavno je u Pekingu Kinu upozorio i šef Svetske banke. Ukoliko namerava da nastavi svoj „impresivan“ rast, ukoliko pre 2030. želi da postane prva ekonomija sveta, zemlja koja je na „prekretnici“,moraće ne samo da poveća unutrašnju potrošnju već da redefiniše ulogu države i državnih preduzeća koja lako dobijaju povoljne kredite od državnih banaka.
Da li će državni giganti poprimiti formu komercijalnih firmi? Da li će te kompanije povisiti dividende svojim vlasnicima – vladi – kako bi imala više novca za socijalne programe?
Šta će učiniti da izmeni utisak koji ostavlja na predsednika Svetske trgovinske organizacije koji u Davosu kaže da „iza svakog kineskog biznismena stoji kineski zvaničnik“.
Kineski državni sektor je na raskršću. Moraće da se odluči da li želi državni kapitalizam predvođen gigantskim državnim korporacijama ili slobodno tržište.
Kako će se izboriti sa socijalnim kontrastima koji se užurbano useljavaju? Gradovi na jugoistočnoj obali su najava slike kineske budućnosti. Po njima, ili u Pekingu, živi 95 kineskih dolarskih milijardera s Forbsove liste.
Unutrašnjost, gde ogroman broj Kineza zarađuje manje nego seljak u Boliviji, jestedeo njene kontrastne savremenosti. Stvoreni su nezadovoljnici novim rasporedom socijalne pravde, oni koji su, poput „gubitnika tranzicije“, žrtve nesnalaženja ili nemogućnosti uklapanja u pohod promena.
Kineski lideri moraju na umu da imaju i ovaj generacijski raskorak koji su promene donele svojom brzinom.
No, Kinezima je upravo globalna kriza pomogla da se okrenu promeni modela ekonomskog rasta i inovacijama. Ono što bi trebalo da bude strateška promena za zemlju, „Huavei“ vidi na svoj način. „Ljudi su Made in China proizvode do sada izjednačavali sa: jedan – jeftino, dva – lošeg kvaliteta. Ovo drugo sada moramo da izmenimo“, smatra ŠaoJang.
„Ljudi su pametniji od tehnologije“, nastavlja Šao. „Znamo šta treba da radimo. Moramo da se menjamo kako bi za tri godine bili među tri najveće svetske firme mobilne telefonije. Kako bi Kina 2030. postala prva privredna sila sveta.“
Reforme od vrha nadole nikada nisu lake jer pogađaju interese onih koji imaju koristi od postojećeg sistema. Promene odozdo nagore obično završe kao revolucija. Da bi sprečili prebrze ili nasilne promene, lideri KP Kine nesumnjivo će političke i ekonomske reforme predstavljati pažljivo i polako.
„Stare stvari nikada nisu tako dobre kao nove“, konfučijanski zaključuje 56-godišnji šangajski trgovac Ču Šan. „Mladi ovde ne žele stare vrednosti. Mladi ovde imaju sjajan život. Drukčiji.“
Hu i Ču žive u istom gradu, ali na dva različita mesta koja međusobno imaju malo, ili nikakve veze. Lideri u Pekingu su ti koji treba da ih spoje. Zbog jedinstva zemlje. Pritom imaju jednu važnu olakšavajuću okolnost. Reforme i otvaranje uživaju ogromnu podršku stanovništva.
„Nema očaja ni utiska da nema budućnosti“, kaže Hu.
„Kinezi su hrabri. Spremni na izazove. Žele da nađu rešenja“, kaže Ču.
Gotovo na svim prikazima tradicionalnog kineskog zmaja, pored njegove glave slika se i „vatreni biser“ – „sveti biser“ mudrosti i kosmičke energije „jang“ koji zmajevima daju moć da se uspinju na nebesa.
Kina, sa 80 miliona članova partije, je zvanično ateistička zemlja, ali njeni lideri svakako će se, pre nego što krenu u reforme, setiti „vatrenog bisera“.
Boško Jakšić
objavljeno: 25.03.2012
