Izvor: Politika, 21.Jun.2010, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko zaposlenih, toliko i nezaposlenih
U Novoj Varoši šumama gazduju „Srbijašume” odnosno Republika, elektranama EPS, rezervatom prirode Uvac takođe Republika
Krajem osamdesetih godina u Novoj Varoši je samo u industrijskim kolektivima bilo 7.000 zaposlenih. Neka od preduzeća u kojima su oni radili bila su, po prometu i proizvodnji, u samom vrhu tadašnje jugoslovenske privrede. To su bili: „Ineks-napredak” kombinat „Zlatar”, kompleks „Kokin brod”, trikotaža „Sloboda”...
Devedesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina ova preduzeća su propadala, zatim su neuspešno privatizovana, tako da danas imamo čitav kompleks industrijske zone koji je van funkcije.
Zaposleni iz tih firmi su dospeli na tržište rada, tako da je sada na evidenciji nezaposlenih u našoj opštini ukupno njih tri hiljade. Mnogi su i penzionisani, a jedan broj radnika se snalazio u inostranstvu, u Rusiji, Africi itd. U Novoj Varoši sada je ukupno 3.500 zaposlenih, ali uključujući tu i javni sektor – škole, domove zdravlja, lokalnu administraciju, komunalne službe… Kada njima dodamo penzionere, kojih je više od dve hiljade, stičemo predstavu o tome koliko porodica u Novoj Varoši sada živi na osnovu primanja iz budžeta, što opštinskog, što republičkog.
Međutim, privredu moramo razvijati. Doneli smo strategiju održivog razvoja do 2020. godine, sa prioritetima: poljoprivredom, razvojem turizma, ekologije, malih i srednjih preduzeća. Suština strategije je u tome da resursi kojima opština raspolaže – a to su pre svega voda, elektroprivreda i šume – budu u funkciji razvoja. S tim što je specifičnost Nove Varoši u tome da ne raspolaže ovim kapacitetima: šumama gazduju „Srbijašume” odnosno Republika, elektranama (njih četiri) EPS, rezervatom prirode Uvac takođe Republika. Saradnja ovih javnih preduzeća i opštinske uprave je dobra, ali ipak je reč o resursima o kojima se odlučuje daleko od Nove Varoši.
Imamo, na primer, dobru saradnju sa „Srbijašumama”, i mnogo toga radimo zajedno. Ali sistemski „Srbijašume” imaju svoja pravila ponašanja i način donošenja odluka, tako da ovo preduzeće ne može van uobičajenog režima rada da nam pomaže ili da zajednički realizujemo neke projekte. Mada Nova Varoš svakako ima mnogo koristi od ovih preduzeća: oko 500 naših sugrađana je zaposleno kod njih, a više od 150 privrednih subjekata se ovde bavi preradom drveta. Uglavnom je reč o manjim pa i o nekoliko većih pilana.
Shodno prioritetima koje smo definisali, u obavezi smo i da obezbedimo uslove za investiranje od značaja pre svega za turizam i poljoprivredu. Doneli smo odgovarajuće planske akte i urbanističke projekte za turističku zonu Zlatar. Reč je uglavnom o infrastrukturnim i urbanističkim projektima. Takođe, i investitori su iskazali zainteresovanost za ovaj kraj. S tim što moramo i sa „Srbijašumama” i s vlasnicima parcela da nađemo zajednički interes i postignemo dogovor. Jer, ponavljam, opština nema svoju imovinu koju bi mogla, kad je to potrebno, brzo da stavi u funkciju. Ali imamo inicijativu, što pokazuje podatak da smo za godinu i po dana, pre svega preko odgovarajućih ministarstava, javnih preduzeća itd. iz republičkog budžeta „izvukli” više od 350 miliona dinara. Imali smo spremne projekte. Tako smo rešili problem vodosnabdevanja, izgradili puteve. Imamo projekte u vezi sa razvojem turizma, ski-stazom koja vodi u sam grad, imamo sportsku dvoranu, asfaltirane ulice... Sve su to pretpostavke za dolazak investitora.
S druge strane, zaostajemo u razvoju privrede i malih preduzeća. Iako i mi imamo našu komparativnu prednost kao, na primer, Arilje koje je poznato po malinama. Specifičnost Nove Varoši je - zlatarski sir. Sama gazdinstva moraju, međutim, da rade na dostizanju neophodnih standarda u proizvodnji tog sira. Jer ne možemo proizvoditi na stari način. Ali poljoprivreda je naša šansa. Imamo 2.700 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Stotine gazdinstava se dobro snalaze, rade, plasiraju svoje proizvode, ali moraju se udruživati i zajednički nastupati. Mi kao opština na tome radimo. Radimo i na razvoju ruralnog turizma. Imamo desetine domaćinstava koja su spremna da primaju turiste. Ovde su zbog toga nedavno bili Slovenci. I Italijani iz regije Emilio-Romanja su zainteresovani za saradnju. Zato su važne saobraćajnice koje se ovde grade i rekonstruišu: urađen je pravac Zlatibor – Kokin Brod. Sad se rekonstruiše pravac prema Sjenici, dok je ka Crnoj Gori saobraćajnica rekonstruisana.
Mada sve to, očigledno, nije dovoljno da bismo ovde zadržali mlade. U Novoj Varoši broj stanovnika se smanjivao i u vreme privrednog procvata šezdesetih i sedamdesetih godina. Dakle, aktivnosti i agilnost lokalnog rukovodstva i privredni resursi su veoma važni, ali neka ograničenja i pored toga sputavaju razvoj ovog zapostavljenog područja.
Predsednik opštine Nova Varoš
Slaviša Purić
objavljeno: 22.06.2010.
