Izvor: Blic, 12.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko ne sluša Njegoša, slušaće Solanu
Ko ne sluša Njegoša, slušaće Solanu
Pisac Dragan Lakićević, dobitnik brojnih književnih priznanja, dobio je, nakon, recimo, Pekića i Pavića, godišnju nagradu 'grafičkog ateljea Dereta'. Komentarišući tu činjenicu za 'Blic' Lakićević kaže da je reč o književno-izdavačkoj, a ne poetičkoj ili političkoj nagradi.
- Vidite, kod nas su nagrade, obično, podrške istomišljenicima. Dodeljuju ih najčešće žiriji čiji su članovi povezani političkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili kakvim drugim interesima. Miroslav Dereta je privatni izdavač i on nagradu daje autoru koji je u jednoj godini bio izrazito prisutan. Gospodin Dereta i ja poznajemo se tek godinu dana. Pre mene, ovu nagradu su dobili i stariji i ugledniji pisci, recimo Pekić i Pavić. Čini mi se da više verujem priznanju pojedinca nego kompromisu ili nagodbi grupe, stranke, organizacije. Ovu nagradu dobili ste za ukupnu i obimnu godišnju produkciju od deset knjiga, među kojima je jedna vaša i niz priređenih knjiga. Kako je uopšte počela ta saradnja?
- Saradnja je započela mojom novom knjigom 'Onoga leta'. To su priče, pisane za mlade, mada nikad nisu samo za mlade. Sve su iz detinjstva - moga, ali i svakog ko je imao detinjstvo. Ovoj knjizi priključili smo roman iz srpske starine 'Princeza i lav', a onda su došle izdavačke ideje za koje je Grafički atelje Dereta imao i sluha i ukusa. U te ideje spadaju i knjige iz biblioteke 'Misli' koju ste vi pokrenuli, u kojoj su dosad izišle tri knjige: 'Homerove misli', 'Šekspirove misli' i, sada, 'Misli iz Svetoga pisma'. Zašto ste iz ovih dela izabrali baš ove misli?
- Najpre je to bila samo izdavačka ideja: napraviti nešto što je svakome potrebno. Da, pomoću Registra, lako pronađe šta je Šekspir mislio o, recimo, ženama, ratu, prijateljstvu, časti... Onda su me 'uzele pod svoje' stare dobre knjige i ja sam im se predao kao kad sam ih čitao prvi put. Te knjige me hrabre - da ono što radim i mislim nije glupo i uzalud. A misli sam izdvajao kad mi se činilo da mogu značiti i postojati nezavisno od priče i knjige... Pritom, uvek naglasim da te misli prepoznaje tj. bira srpski pisac, a ne teolog, ili kakav drugi naučnik.
A da li su vaši književni junaci, poput onoga u romanu 'Mastermajnd', ili onog u romanu 'Anđeo smrti', postali demode i ostali u prošlom milenijumu?
- Ako su tamo ostali ljudski zanosi i prkosi, sreća i nesreća, ljubavi i strasti... onda su i moji junaci. Pritom, ja više mislim na književne junakinje koje ostadoše, večito mlade, u prošlosti. Recimo, Ana Karenjina. Koji pisac XXI veka ne bi o njoj napisao roman? Naravno, kraće, drukčije, s drugim krajem... Bog čini čudo: opet se rode neki neponovljivi vitezovi ili neodoljive mlade žene. Liče na one iz knjiga i filmova. 'Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem' (Propovjednik).
U 'Mislima iz Svetoga pisma' nalazi se i poruka da žena mora slušati muža kao Gospoda. Šta vi o tome mislite?
- Ni ja se ne pridržavam baš svega iz 'Svetoga pisma'. Ali mislim na njegove zapovesti - savete i iskustva. Na Sveto pismo treba da misle više oni koji su na višoj vlasti. Vlast nad ženom mala je vlast, zato je žena obično lako osvoji. U jednom vašem romanu piše da su umetnici lažovi i sladostrasnici?
- To se odnosi na književne junake, na zbivanja u romanu. U životu stvari nisu tako zgusnute i nije lako biti oboje odjednom. Lažov u knjizi nije isto, što i lažov u životu. Lažov u knjizi može biti simpatičan, ali u stvarnosti je odvratan. U tom smislu, da li ste vi umetnik?
- Kad sam bio mlad, mislio sam da ću biti... Da li sam - valjalo bi pitati druge. Možda sam samo majstor. O tome svedoči i ova Deretina povelja - majstorsko pismo. Da li uvek odgovarate na pitanja? I na pisma?
- Odgovaram dobronamernima, dostojnima, doraslima. Onima s kojima se ima o čemu razgovarati, koji me mogu razumeti. Uskoro će izići knjiga 'Vernik poezije' u kojoj odgovaram na pitanja Miloša Jevtića. Sasvim iskreno i podrobno.
Poreklom ste iz Crne Gore, kako gledate na aktuelne odnose Beograda i Podgorice?
- Pitanje Crnogoraca danas i ovde i pitanje odnosa Crne Gore i Srbije - dosadilo je već i Bogu i ljudima. Ali je pomoglo da se mnoge sitne duše, i tamo i obavimo, legitimišu i konačno izjasne. Da ispliva na površinu javnosti naša nacionalna beda, sebičnost, sujeta, glupost... Licemerje! Pritom je sve falsifikovano, glavno zamenjeno sporednim. Teze o tim odnosima postavljaju najgori i nedobronamerni. Suština je negde drugde. Ne želim više da ponavljam. Nema se s kim razgovarati.
Srbija je doista u prednosti. Ona je rekla: braćo, ako ćete s nama, dobro, ako nećete - opet dobro. Crnogorci ne znaju ni kako se zovu ni šta hoće. Među Srbima, Crnogorci su donedavno imali lepo mesto. Sad su ga sami promenili i vidi se da ga nisu, bar ovi sadašnji - ni zasluživali. Sami su sebe ogadili svakome, pa i sebi samima. Dok se predstavnici Beograda i Podgorice međusobno lažu, dolazi im iz sveta iskren i dobronameran poznavalac našeg nacionalnog i državnog pitanja - da im oblasni ko su i šta im valja činiti. Ko ne sluša sebe i svoju savest i Njegoša - neka sluša Solanu. I neka im je Solana u pomoći. Tatjana Nježić
