Izvor: Politika, 24.Okt.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je ko u Srbiji
Uskoro bi trebalo da se pojavi kapitalno izdanje publikacije ,,Ko je ko u Srbiji”, kojom će biti obuhvaćeno više od tri i po hiljade nosilaca elitnih položaja
Za moderna društva je karakteristično da pristup elitnim upravljačkim položajima zavisi od talenta i sposobnosti pojedinaca. Sposobnost se dokazuje prvenstveno posedovanjem diplome prestižnih univerziteta. Nasuprot tome, u predmodernim društvima elitni položaji su manje-više nasledni ili rezervisani za relativno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzak krug pripadnika aristokratskih porodica.
Ove krajnosti ne nalaze se samo u teoriji. Kako one izgledaju u praksi moglo se delimično videti u postpetooktobarskoj Srbiji. S jedne strane, u želji da stvori moderno društvo dr Zoran Đinđić je otvorio svojevrsni konkurs za sastavljanje ekspertskog dela vlade. Bez obzira na latentne ciljeve, osnovni kriterijumi za izbor članova predstavljali su stručna sposobnost i postignuće. Istovremeno, mnogi su, s druge strane, svoju kandidaturu za elitne položaje, manje-više uspešno, istakli pozivajući se na krvne veze sa pripadnicima devetnaestovekovne srpske elite. Prvi postpetooktobarski gradonačelnik Beograda Milan St. Protić je u tom pogledu bio posebno uspešan, ali ne i usamljen.
No, ma koliko bili značajni i živopisni, pomenuti primeri su ubrzo potisnuti sistemom partijske distribucije položaja. Prevladalo je uverenje da se pitanje na osnovu čega neko zauzima elitni položaj bezmalo izjednačilo s pitanjem na osnovu čega neko napreduje u okviru partije na vlasti.
Nema sumnje da partije moraju uticati na raspodelu elitnih političkih položaja. Činjenica da stranačke ličnosti popunjavaju skupštinske klupe i da obavljaju čelne izvršne funkcije daje, u krajnjoj liniji, smisao postojanju višepartijskog izbornog sistema.
Sasvim je, međutim, drugo pitanje do kog nivoa seže i na koje oblasti se širi partijski uticaj. Za efikasno funkcionisanje nekog ministarstva nije svejedno da li se nakon izbora menja samo ministar ili čitava garnitura državnih sekretara, pomoćnika i načelnika.
Razlikovanje političkih i birokratskih položaja u izvršnoj vlasti je u tom pogledu od suštinske važnosti. Postavljanje strateških ciljeva i kreiranje politike nekog ministarstva je nesumnjivo u nadležnosti političkih funkcionera i logično je da njihov izbor zavisi od odluke stranačkog rukovodstva. Partije, međutim, izgleda, polažu pravo na imenovanje svih funkcionera bez obzira na to da li je reč o političkim ili funkcijama u upravljačkom aparatu.
Jedan od ključnih argumenata zagovornika teze o potrebi ograničavanja partijskog uticaja na elitne položaje u javnoj upravi je da su državni poslovi sve složeniji pa je za njihovo kvalitetno obavljanje neophodan visok nivo znanja i iskustva. Profesionalci koji stručno i nepristrasno obavljaju zadatke postavljene od promenljivog političkog vođstva predstavljaju ideal racionalne i efikasne uprave i garant njene stabilnosti. Njihovo imenovanje, po definiciji, ne zavisi od odluke partijskih vođa, već od lične sposobnosti i talenta koji se na konkursu dokazuje diplomama prestižnih univerziteta.
Jasno je da ovaj ideal, mada načelno prihvatljiv, nije lako dostići. O razlozima je dosta raspravljano. Najčešće je isticano da partije raspolažu elitnim položajima kao partijskim sinekurama. Pored toga, prisutna su gledišta da je reč o nasleđu komunističke totalitarne prakse, nepotizmu ukorenjenom u političku kulturu, klijentelizmu itd.
Stvarne razloge teško je ustanoviti bez tačnih podataka u kojoj meri i do kog nivoa su partokratija i nepotizam stvarno rasprostranjeni. Dosadašnja istraživanja upravljačke elite bila su uglavnom ograničena na nosioce političkih funkcija. Uskoro bi, međutim, trebalo da se pojavi kapitalno izdanje publikacije ,,Ko je ko u Srbiji”, kojom će biti obuhvaćeno više od tri i po hiljade nosilaca elitnih položaja. Na osnovu toga biće jasnije u kojoj meri elitu ove zemlje čine izuzetni pojedinci. Pokazaće se da li zaposedanje elitnih položaja prvenstveno zavisi od ličnog talenta i postignuća, ili od partijske, porodične ili ,,kumovske” ,,veze”. Tek tada će se pouzdano znati gde se Srbija nalazi na osi između modernog i premodernog načina regrutovanja elite.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Vladimir Vuletić
objavljeno: 25.10.2011.
