Izvor: Blic, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književnost je tiha voda
Književnost je tiha voda
Giš Džen, Amerikanka kineskog porekla, objavila je tri romana - 'Mona u obećanoj zemlji', 'Ko je Irac' i 'Žena za ljubav' i zbirku priča 'Tipična Amerikanka'. Njene priče objavljivane su u prestižnim časopisima kao što su 'Njujorker', 'Njujork tajms', 'Atlantik mantli' itd, a uvršćene su i u razne udžbenike i antologije, uključujući i 'Najbolje američke kratke priče veka', koje je priredio Džon Apdajk. U svojim delima bavi se i preispitivanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << američkog sna, a njeni junaci - reski, zabavni, duhoviti čak i kad su tragični - često su zaokupljeni etničkim identitetom. Njen roman 'Žena za ljubav' objavila je izdavačka kuća 'Rad'.
'Život u spletu najrazličitijih kultura i nacija je najameričkija stvar, najsuštastvenije obeležje Amerike. A realnost, prirodno, ima odraz u književnosti. Čovek čiji se život odvija u znaku američkog sna, naravno, ima svoj nacionalni identitet, ali to ne mora da bude problem. Naprotiv. Pre bih rekla da je taj splet različitosti svojevrsno bogatstvo i za život i za literaturu', kaže Giš Džen. U romanu 'Žena za ljubav' Mama Vang se čak bori da svoje 'kinesko osećanje' proširi i na druge...
- Da, ali već Karneg ne insistira na tome. Kao i u realnosti, mada to ne mora da bude pravilo, stariji su u odnosu na mlađe više vezani za zemlje iz kojih potiču. Mladi se po pravilu bave drugim stvarima i bore za svoje želje i ciljeve, koji obično nemaju mnogo veze s nacionalnim poreklom. Uostalom, da li je u životu čoveka i zajednice važnija nacija, poreklo ili zajednički ideali i vizije. Vidite, u Americi je književnost jedna od stvari putem koje se te različite kulture ne samo prožimaju dajući jedan novi kvalitet već i međusobno razumeju. Različitost je naš zajednički imenitelj.
Vaši junaci nisu posebno okrenuti prebogatoj kineskoj filozofiji i načinu života koji iz nje proizlazi. Da li je to 'Mekdonalds' progutao Lao Cea?
- Jaoj, 'Mekdonalds'... nikad ne jedem u 'Mekdonaldsu' (smeh). Ne podnosim ga. Šalu na stranu, više se osećam Amerikankom nego Kineskinjom. Naravno, osećam svoj kineski gen, znam odakle potičem, ali mi to ne smeta da mirne duše i punim plućima budem građanin zemlje u kojoj živim. Istočnjački pogled na život jeste različit od koncepta savremene Amerike, ali to se ne mora međusobno isključivati. U Sjedinjenim državama možete živeti po konceptu koji izaberete, a osim toga, Lao Ce se ne da tek tako progutati (smeh) - čas posla iskrsne tamo gde ga najmanje očekujete. Da li je književnost uticajna?
- Ne znam da li književnost, i umetnost uopšte, imaju snagu da se frontalno bore s politikom, ali definitivno imaju moć da utiču na čitaoce, na ljude. To su suptilne promene koje se, sasvim izvesno, dešavaju. Literatura, malo-pomalo, menja svest čitalaca. Prosto im otvara nove vidike i poglede na svet. I sama sam videla promene koje su se desile kod ljudi koji čitaju - promene koje su bile indukovane idejama sa kojima su se sretali u knjigama, tako da ja snažno verujem u moć literature.
Tanja Nježić
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
