Izvor: Politika, 18.Maj.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključ uspeha je u većoj obuhvatnosti
Kakva nam je poreska reforma potrebna, pitanje je sad? Kao i mnogo puta ranije, kada je menjan društveno-ekonomski sistem nekadašnje velike Jugoslavije (sa raznim nazivima) i Srbije, da ne idem dalje u prošlost, od privredne reforme 1965. godine, zatim Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije, Antiinflacionog programa pa sve do promena u poreskom sistemu iz 1990–1991. i 2000–2001. godine.
Kao jedan od učesnika u radu na ranijim reformama zajedno sa kolegama iz bivšeg Saveznog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministarstva za finansije i doktorima Božidarom Raičevićem, Milanom Kovačevićem, Dejanom Popovićem i drugim, bez lažne skromnosti mogu reći da smo dali znatan stručni doprinos postavljanju sadašnjih osnova i strukture poreskog sistema, kojim je bilo predviđeno: uvođenje poreza na dodatu vrednost (PDV), umesto jednofaznog poreza u krajnjoj potrošnji i oporezivanja pojedinih kategorija ličnih dohodaka i prihoda građana, uveden je porez na ukupan dohodak građana – fizičkih lica, uvođenje poreza na dobit korporacija umesto poreza na dohodak preduzeća, izvršena je reintegracija fiskalnog sistema (koja znači objedinjavanje poreza, doprinosa i drugih parafiskaliteta, osim doprinosa za socijalno osiguranje koji ostaje i dalje u sistemu) i uvođenje akciza u naš poreski sistem.
Osnovni razlozi tih promena bili su nastojanje izrade sistema koji će biti kompatibilan sa fiskalnim sistemima razvijenih zemalja tržišne privrede. Rad na reformi fiskalnog sistema odvijao se u najnepovoljnijoj situaciji izazvanoj raspadom SFRJ, teškoćama konstituisanja i funkcionisanja nove države, manjkavostima samih ustavnih odredbi saveznog Ustava, kao osnove za donošenje poreskih zakona, visokom inflacijom, ratovima u bivšim republikama SFRJ i na Kosovu, sve do agresije NATO-a na našu zemlju 1999. godine. Sve teškoće koje je imala država u ovom periodu najnepovoljnije su se odražavale i u radu na daljoj reformi poreskog sistema.
Od donošenja i primene tih propisa mnogo se očekivalo. Posebno od PDV-a i uvođenja fiskalnih računa u tom sistemu.
I sada, posle desetak godina primene tog sistema u Srbiji, mogu reći da taj rad nije bio uzaludan. Da su stvoreni dobri temelji (sistem – osnove) koji odgovaraju poreskoj strukturi razvijenih zemalja Zapada. Normalno je da život teče dalje i da ga poreskim reformama treba dalje pratiti. Srbija sada sa svojim ustavom to može, jer nema ustavnih ograničenja kao što je imala savezna država.
Iz predloga „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred” i predloga uvaženih prethodnih učesnika u anketi, vidi se da se sada ne predlažu neke radikalne promene u sistemu, već vrše promene u poreskoj politici, u promenama poreskih stopa i poreskih olakšica i oslobađanja. To je mnogo lakše i mislim da će se u tome uspeti.
U tom smislu mislim da bi primenom poreskih stopa trebalo dati veći značaj porezu na ukupan dohodak fizičkih lica i porezu na dobit preduzeća.
I na kraju, mislim da bi veća obuhvatnost prihoda podložnih oporezivanju (po već postojećem sistemu) mogla imati veći efekat od same promene poreskih stopa.
Kada bi nama građanima dali pravni osnov i mogućnost da samo deo raznih ponuda o vršenju usluga i prodaji robe, kojima su preplavljeni naši poštanski sandučići, uputimo Republičkoj poreskoj upravi, da napravi novu bazu podataka o novim poreskim obveznicima, efekti bi bili veći od same promene poreskih stopa.
Fiskalni analitičar
Dragoljub Vukajlović
[objavljeno: 19.05.2010.]
