Izvor: Politika, 29.Jun.2015, 22:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Klasika – trend koji ne prolazi

Izdavači osmišljavaju atraktivnije korice knjiga, sa fotografijama iz filmskih ekranizacija poznatih literarnih dela, da bi privukli pažnju čitalaca

Nije isto pročitati „Čarobni breg” Tomasa Mana sa osamnaest godina i u zrelijem dobu, jer kao što je problem vremena važan u velikim književnim ostvarenjima, tako i ta dela posle izvesnog vremena pružaju neke nove uvide za koje čitalac ranije nije bio spreman. Da bismo se vratili klasici – Čehovu, Dostojevskom, Floberu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prustu, Gogolju, ne treba da budemo nostalgičari, jer oni su svejedno uvek tu, naša savremenost izlazi „iz njihovih šinjela”.

Jedan od trendova sajmova knjiga u svetu, pa i kod nas, u poslednje vreme dela su književnih klasika, pored nordijskih trilera i strip literature. Razloga za to je više: proverene vrednosti uvek su aktuelne, potrebno je obnoviti one klasike koji duže vreme nisu bili štampani, osavremeniti prevode i približiti ih čitaocu. Međutim, objavljivanje klasika u našoj sredini, pa i u regionu, uvek nosi i izvestan rizik, jer pojedini izdavači u želji da što pre dođu do zarade koriste stare prevode bez konsultovanja prevodilaca, čime grubo krše autorska prava.

Po mišljenju književne kritičarke Nataše Anđelković poslednjih godina jeste primetno okretanje većih i manjih izdavača literarnim klasicima.

– To je vrsta sigurnosti i oprobanih vrednosti koje čitaoci stalno traže, u klasičnim književnim delima nalaze se odgovori na životna pitanja koja povezuju različite epohe. Bez obzira na to što će klasici uvek biti prodavani, potrebno je da izdavači stalno otkrivaju nove pisce i književne tendencije. Ipak, novo uvek nosi i mogućnost da u nekoj sredini ne bude prepoznato kao vrednost, i otuda su klasici ono što je oprobano, na šta izdavači uvek mogu da računaju. Da bi privukli pažnju, posebno mlađe publike, izdavači osmišljavaju atraktivnije korice knjiga, s fotografijama iz filmskih  ekranizacija poznatih literarnih dela, slikom se približavajući čitaocima, što i nije poželjan manir – kaže Nataša Anđelković.

Jedna od naših najstarijih privatnih izdavačkih kuća „Dereta”, koja će sledeće godine obeležiti 35 godina postojanja, u svoj prepoznatljivi stil ubraja objavljivanje klasika književnosti i filozofije. Samo u skorije vreme „Dereta” je štampala delo klasika 20. veka Vladimira Nabokova „Prozirne stvari”, novo izdanje Ničeove „Vesele nauke”, kao i klasično Bosijeovo delo filozofije istorije „Rasprava o opštoj istoriji”. U njenoj velikoj biblioteci književnih klasika može se naći sve, od Homera i Platona, preko Dantea i Vijona, do Hašeka i Karlosa Fuentesa. Tu su oprobane prevodilačke vrednosti Stanislava Vinavera, Miloša N. Đurića, Dragana Mraovića, Zorana Paunovića, Sandre Nešović...

– Objavljivanje književnih klasika za izdavače je ono što se zove „for the love of the game”, čisto zadovoljstvo. Kada je reč o interesovanju čitalaca to je konstanta, nešto što se ne menja. Jedno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da dobre stare prevode ne treba menjati, i mislim da i kod nas nije bilo potrebno ponovo prevoditi Servantesa, na primer. Ipak, za „Deretu” Sandra Nešović ponovo je prevela Fuentesov roman „Smrt Artemija Kruza”, jedno od prvih dela magičnog realizma. Ovo izdanje imalo je sedam uredničkih čitanja – objašnjava Aleksandar Šurbatović, urednik inostrane književnosti u izdavačkoj kući „Dereta”.

Izdavačka kuća „Geopoetika” u okviru edicije „Retro premijere” objavljuje knjige koje su imale prevode u Jugoslaviji, ili su vremenom jednostavno izostavljene. Ima tu i knjiga autora kojima pisanje proze nije bila primarna preokupacija, a među njima su Čarli Čaplin ili Ingmar Bergman. Među naslovima „Retro premijera” su: „Amadis od Gaule” nepoznatog autora, a u verziji Anhela Rosenblata, „Moja Afrika” Karen Bliksen, „Svet pozornice” Čarlija Čaplina, „Voli revoluciju” Aleksandra Solženjicina, „Fani i Aleksander” Ingmara Bergmana i druge. Ove knjige prevedene su u „Geopoetici” sa originalnih jezika na srpski. Vladislav Bajac, pisac i glavni urednik „Geopoetike” primetio je, međutim, da objavljivanje klasika, pored stalne provere istrajnosti kvalitetne literature, za neke izdavače važi i kao sigurna i brza zarada, posebno ako se okoriste isteklim autorskim pravima.

Izdavačka kuća „Laguna” nedavno je objavila romane „O miševima i ljudima” i „Istočno od raja” Džona Stajnbeka, kao i čuveno delo Harper Li „Ubiti pticu rugalicu”, a pored inostranih, sve više se usmerava na štampanje dela domaćih klasika: Andrića, Crnjanskog, Meše Selimovića, Pekića, Selenića, Svetlane Velmar Janković, Dobrice Ćosića... Kada je reč o živim klasicima, „Laguna” će objaviti Sabrana dela Dragoslava Mihailovića u 12 knjiga, tempom od tri knjige godišnje. U „Laguninoj” ediciji svetske književnosti mogu se naći dela Šekspira, Čehova, Džordža Eliota, Kafke, Frensisa Skota Ficdžeralda... Dejan Mihailović, urednik u „Laguni”, kao razloge objavljivanja dela klasika 20. veka, kao i ranijih epoha, navodi potrebu da se pre svega mladi čitaoci upoznaju sa vrhunskim ostvarenjima svetske i domaće književnosti.

– To je na neki način obaveza izdavača. Imidž „Lagune” gradimo uglavnom na dva plana: ponudom vrednih dela, kao i tržišnim poslovanjem koje podrazumeva objavljivanje i bestselera, čime se često pokrivaju i nekomercijalni naslovi. Jedan od glavnih zadataka izdavača je da formira ukus čitalaca, da im ponudi vrednosti koje su već osvedočene, a to će najbolje učiniti ponovnim izdavanjem klasika, ali i objavljivanjem onih značajnih dela svetske književnosti koja još kod nas nisu prevedena – kaže Mihailović, dodajući da „Laguna” priprema jedan Kafkin roman u novom prevodu, kao i druga klasična dela u novim prevodima. Štampala je i kultni roman Hansa Falade „Svako umire sam” u srpskom prevodu, jer je prethodno bio preveden na hrvatski.

Pored ostalih, i „Vulkan izdavaštvo” objavljuje dela Aleksandra Dime, Gistava Flobera, Meše Selimovića, čačanski „Gradac” kroz svoje autore otkriva jednu drugu stranu klasičnog, „Lom” vraća Selindžera, Selina, Hamsuna, Fantea. I zaista, ponekad se čini da je sve već otkriveno, i da nam ostaje podsećanje, priznavanje svih velikih uticaja.

Nastavak na Politika...