Izvor: Politika, 17.Jun.2011, 00:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiosk
Kako je N. ušla u kiosk, tako se preko pulta sa naslaganim novinama promolila glava mušterije
Duboko je uzdahnula i naslonila se na novinski kiosk. Neočekivana vrelina majskog dana rastezala je minute i krala joj strpljenje. Spustila je na trotoar cegere sa namirnicama koje je pazarila u samoposluzi i maramicom obrisala znoj sa vrata i čela.
Pogled joj je nehotice prešao preko naslovnih stranica svih mogućih časopisa, dnevnih i nedeljnih novina. Posmatrala je gomilu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slova i slika kako se međusobno tiskaju kao da se bore za što upečatljivije mesto na naslovnicama.
Pomislila je kako je danas više nego poželjno sve ono što je nekada bilo razlog da čovek od stida pobegne u mišju rupu, da ne izlazi iz kuće danima, čupa kosu, zabije glavu u krilo, poželi da u zemlju propadne... Bruka, jednostavno, više nije bruka. Sramota, prosto, više nije sramota. Ono što se nekada žigosalo sada je postalo preporuka i, maltene, uslov za izbijanje u prvi plan.
– Komšinice! Komšinice jel’ vam dobro? – začuo se glas prodavačice iz kioska. – Hoćete li da vam dam flašicu vode? Uđite kod mene da sednete malo.
Kako je N. ušla u kiosk, tako se preko pulta sa naslaganim novinama promolila glava mušterije. Čovek u bolničkom šlafroku ispod koga je virila prugasta pidžama, uzviknuo je:
–Aha! Stiglo pojačanje! Sram vas bilo! Matore žene,a prodajete pornografiju! Gde vam je obraz?!
N. ga je pogledala zabezeknuto.
– Varate se, ja ne…
– Šta vi ,,ne”? Mislite da sam ćorav? Hoćete da kažete da tu ima i nekih ozbiljnih novina? E, pa nema! Sve same laži, prevare, neistine, razne bljuvotine, sramote…
Zgrabio je prve novine koje su mu došle pod ruku i bukvalno zaurlao:
– Pogledaj ovu! Pustila svoj krevetski snimak! Zar je to dostojno bilo kojih novina? A kad pomisliš gotova je, završila karijeru, kad ono kvrk, zauzela sve naslovne strane! Utrkuju se čiji će ekskluzivac da postane! Ohoho, gle’ tek ovoga kako se širi po naslovnici! Sećaš se njega?! To je onaj što je ponosno izjavio: ,,Nikada nisam pročitao nijednu knjigu i to ne nameravam da učinim jer mi uopšte nije ni potrebno!” Reče čovek i ne samo da ostade živ, već i odnese pobedu uz pomoć glasova publike koja mu dodeli glavnu nagradu!
N. je zbunjeno gledala čas njega, čas prodavačicu koja joj je davala nekakve znake žmirkajući očima.
– A vidi sad ovog! Nakrao se državnih para u pet režima, promenio buljuk partija a eno ga još uvek gore visoko, nebu pod oblake! Još ga puštaju da me gleda pravo u oči i da mi se ceri u facu! Gledaj, bre, ženo! Nema novine u kojoj se na fotografijama ne šepure raznorazne lopurde, prevaranti i hvalisavci, i to po prijemima, promocijama, modnim revijama… Umesto da ih sudije procenjuju na ročištima dok sede na optuženičkim klupama, procenjuju ih i ocenjuju nekakvi ,,modni žiriji” za najbolji ,,stajling” i ,,autfit”?! Oni su ,,top”, oni su ,,in”, oni su ,,grand”, ,,hepi”… Vidi samo koliko je tu stranih reči!
Podigao je kažiprst uvis a onda ga strmoglavo zaputio ka jednom od takvih naslova.
– Al’ samo da znate! Provalio sam im svima načine na koje, ako žele, mogu da zaštite ,,miljenike” putem novina i televizije! Ključna stvar je da se ubaci malo slenga u naslove i eto od prevaranata i dripaca novih ,,heroja”! Gledaj, na primer, ovo: umesto da kažu opljačkao, orobio, proneverio, ukrao ili sastavio bandu, oni kažu: maherski ga odradio, marn’o kintu ili pametno se umrežio. I to mu onda još dođe kao neki šmekersko-mangupski podvig! A kako bi se još jače naglasio ,,maherski šmekerluk” dodeljuju im i različite titule, na primer: nacionale ili ikona, car, carica, kralj, kraljica…
N. je ustala sa stoličice i okrenula se da izađe iz kioska. Čovek se tada još više uneo kroz prozorče prema njoj i zapenio:
– Gde ćeš? Bežiš iz tog kontejnera? E, pa nema bežanja!
– Gospodine, molim vas…
–Šta me sad moliš? Ti kao nemaš veze sa tim novinama? E, tu se grdno varaš! Ti i ova pored tebe ste saučesnice jer ih prodajete, a ovi sa ove strane pulta su isto to zato što ih kupuju!
Iza njegovih leđa stvorila su se odjednom dva bolničara, uhvatila ga ispod miške i odvukla u ambulantna kola.
Vidno uznemirena, N. je sagla glavu. Gledala je u svoje otečene članke na nogama i poderane vrhove iznošenih cipela.
– Au, kakav tip – rekla je prodavačica. Nadam se da se niste previše potresli. Ja sam se već navikla. Dođu pa svašta pričaju. Nego, recite, koje ćete vi novine komšinice?
–Hvala, neću danas – rekla je tiho, uzela cegere i otišla vukući svoje teške noge niz ulicu.
Ivana Mihić
objavljeno: 17.06.2011.
