Izvor: Vostok.rs, 02.Apr.2013, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina prestala da bude isporučilac jeftinog oružja
02.04.2013. -
U referatu Stokholmskog instituta za istraživanje problema mira SIPRI govori se o izlasku Kine na pozicije petog najvećeg izvoznika oružja u 2012. godini. To se ne slaže sa faktičkim sumama ugovora. SIPRI računa novčane obime eksporta na osnovu podataka o fizičkim obimima isporuka. Takvi proračuni dovode do veće pozicije u rejtingu za zemlje u razvoju i niže za razvijene zemlje.
Na primer, američki izvozni oklopni transporter realno je tehnički složeniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i skuplji od kineskog ili ruskog. Ali u rejtingu oni se računaju isto, sa malom popravkom za razlike u pojedinim taktičko-tehničkim karakteristikama. Kada bi postojala mogućnost da se dobiju podaci o realnoj komercijalnoj vrednosti izvoznih ugovora, uloga Kine i Rusije koje su zauzele drugo mesto, bila bi skromnija.
Istovremeno proračuni SIPRI očigledno odražavaju postojeću tendenciju povratka Kine među najveće izvoznike oružja. To se ne dešava prvi put: 80-ih godina Kina se takođe smatrala najvećim izvoznikom oružja. Porast kineskog izvoza oružja 80-ih godina dešavao se u kontesktu duboke tehnološke krize u kineskoj odbrambenoj industriji, koja je nastavila uglavnom da proizvodi tehniku po sovjetskim projektima 50-ih godina.
Potražnja za kineskom tehnikom se pojavila zbog iransko-iračkog rata. Kineski tenkovi, oklopni transporteri i artiljerijski sistemi su isporučivani i Bagdadu i Teheranu na stotine. Za zaraćene strane na prvom mestu su bili jednostavnost, niska cena vojne produkcije i kratki rokovi isporuke. Posle iransko-iračog rata vojni kineski oružani izvoz se suočio sa dugotrajnim periodom pada. On je sa jedne strane bio izazvan niskim tehničkim nivoom kineskog oružja, sa druge pojavom 90-ih godina ogromnog sekundarnog tržišta relativno savremenog oružja iz bivšeg sovjetskog bloka. to je dovelo do otegnutog stagniranja za dugi niz godina.
Novi skok kineskog odbrambenog izvoza je započeo 2000. godine. do tada Kina je uspela da savlada mnoge ruske i zapadne tehnologije dobijene 80-ih i 90-ih. Zemlja je osvojila proizvodnju nekoliko tipova helikoptera na osnovu francuskih razrada, tir tipa lovaca četvrte generacije uz korišćenje ruskih i izraelskih tehnologija, nekoliko novih obrazaca oklopnih vozila.
Porema podacima SIPRI, 55% kineskog odbrambenog izvoza otpada na Pakistan. Njegovo tržište zauzima posebno mesto u svetskoj trgovini oružjem. Pošto se većina velikih proizvođača plaši da isporučuje svoje oružje u Pakistan, kako ne bi pokvarila donose sa svetskim uvoznikom oružja broj 1 – Indijom (12% čitavog svetskog uvza oružja po podacima SIPRI). Kina, pored svojih složenih političkih odnosa sa Indijom i faktičkog saveza sa Pakistanom, na pakistanskom tržištu je u suštini monopolista.
Između Kine i Pakistana postoji saradnja u tekšim i skupim sistemima naoružanja – lovci FC-1, dirigovano naoružanje za avione, tankovi, protivtenkovske i protivavionske rakete, bojevi brodovi. Van granica Paksitana kineska odbrambena industrija takođe je imala velika dostignuća, na primer izvoz velikih partija 155-milimetarskih haubica PLZ-45 u Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju 2000-ih godina. Ovi poslovi su važni, pošto na tržištima bogatih zemalja Persijskog zaliva kineska vojna produkcija je mogla da održi pobedu ne samo na račun privlačne cene, već i na račun visokih taktičko-tehničkih karakteristika.
Važan uspeh Kina je postigla 2011. na tršištu Venecuele, sklopivši ugovor za isporuku 8 transportnih aviona Y-8Cu ovu zemlju (ranije je ova zemlja razmatrala mogućnosti kupovine ruskih An-148).
Najmasovniji obrasci kineskog oružja koji se trenutno izvoze su laki transportni avioni Y-12, školsko-borbeni K-8, tenkovi MVT-2000, oklopni transporteri WZ-551, lake oklopna vozila za snage bezbednosti, kao i prenosni protivavionski raketni kompleksi.
Nedostatci kineskog vojnog izvoza su zavisnost kineske vojne produkcije od isporuke stranih delova, pre svega motora. Od vazduhoplovne produkcije koju Kina izvozi ruskim motorima se opremaju lovci FC-1, J-10. Ukrajinski motori se postavljaju na školsko-borbene avione K-8, L-15. Kineski izvozni helikopteri se opremaju francuskim motorima TurbomecaArriel 2. Osnova kineskog izvoza tank MVT-200 oprema se ukrajinskim motorima. Elektronske komponete, uključujući glave samonavođenja, isporučuju strani porizvođači za niz obrazaca kineskog raketnog oružja. Takva sitaucija omogućava isporučiocima komponenti da blokiraju kineski izvoz oružja na strana tržišta po svojoj želji. Kineska industrija radi na prevladavanju ove zavisnosti, ali to zahteva niz godina.
Takođe kako se povećava tehnološki nivo u kineskom odbrambeno-industrijskom kompleksu se povećavaju plate. Kina konačno rpestaje da bude isporučilac prostog i jeftinog naoružanja i pretvara se u velikog isporučioca svetske kalse, koji treba da osvoji sebi mesto na tržištu, a ne samo u Pakistanu.
Vasilij Kašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
