Izvor: Politika, 26.Jan.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina nema saveznike u svetu
Albanski prosečan realni dohodak je za oko 15 odsto veći od kineskog
Tema je stara. Započeo je Osvald Spengler svojom uticajnom knjigom „Propast Zapada”, objavljenom po završetku Prvog svetskog rata. I kao većina „proročanskih” knjiga, teza je bila fundamentalno pogrešna. Kraj Prvog svetskog rata značio je istina početak kraja evropske dominacije sveta.
Ali Zapad koji uključuje SAD i Zapadnu Evropu postao je moćniji nego ikada. Pre otprilike pola veka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojavila se nova varijanta ideje o „propasti Zapada”: komunizam i Sovjetski Savez je trebalo da postanu novi lideri.
Kada je, u sedamdesetim godinama prošlog veka, opasnost od komunizma nestala, jer se komunizam mučio u sopstvenim ekonomskim teškoćama, brojne knjige su pronašle novu opasnost. To je bio Japan koji, iako deo političkog i ekonomskog Zapada, ima različitu tradiciju i istoriju.
Japan je, kako su knjige upozoravale, bio spreman da kupi celu Ameriku i njome zavlada. Kada se i Japan „umorio” od te nametnute uloge, na horizontu se pojavio ozbiljniji i veći takmac: Kina. Danas, u vreme finansijske krize koja je najviše pogodila Zapad, Kinu jedni vide kao avet koja preti da zavlada svetom, a drugi kao poslednju nadu da se zaustavi „prokleti Zapad”.
Nesumnjivo je da se globalno ekonomsko težište sveta kreće ka Istoku. Kina je trenutno (ako koristimo dolare jednake kupovne moći) druga najveća ekonomska sila, a ako koristimo juan obračunat po tržišnom kursu, deli to mesto sa Japanom. Uspeh Kine je nešto što svet u svojoj istoriji nije video. Ne postoji država gde je toliko veliki broj ljudi, u toku perioda od 30 godina, bez prekida iskusio povećanje realnih dohodaka po stopi od sedam do osam odsto godišnje. Stope rasta Engleske u vreme Industrijske revolucije bile su ispod dva odsto; Amerika je u najboljim vremenima rasla pet odsto godišnje. Ali i pored tih uspeha, prednost Zapada u odnosu na Kinu, u ekonomskom, političkom i idejnom smislu i dalje je ogromna. I teško je videti kako će se ta prednost u sledećih 50 godina istopiti. Za duže periode nemoguće je bilo šta prognozirati.
Pođimo od ekonomske moći. Pitanje broj 1: Koja zemlja ima veći društveni proizvod po stanovniku: Kina ili Albanija? Verujem da bi većina izabrala Kinu. Ali to nije tačno: Albanija ima realni dohodak koji je za oko 15 odsto veći od kineskog. Ovo nam ukazuje da se kineska ekonomska moć bazira na mnogoljudnosti, a ne na visokoj produktivnosti i bogatstvu stanovništva. Odnos prosečnih dohodaka u Americi i Kini je šest prema jedan; ili koristeći tržišni kurs, čak deset prema jedan. S obzirom na to da su razlike u prosečnim dohocima toliko velike, Kini je potreban rast od šest odsto godišnje da bi „neutralisala” američki rast od jedan odsto to jest, da ne bi dozvolila da se apsolutne razlike povećavaju. Naravno, moćeksponencijalnog računa (što visoka stopa ekonomskog rasta jeste) je ogromna, tako da će se relativne razlike između Amerike i Kine verovatno i dalje smanjivati. Ali na približavanje apsolutnih dohodaka, to jest na izjednačavanje bogatstva prosečnog građanina, čekaćemo još dugo.
Na političkom planu, prednost Zapada u odnosu na Kinu je još očiglednija. Ona se odslikava u činjenici da Zapad ima izvanredno moćan ideološki instrument: univerzalna ljudska prava i demokratiju. Sve revolucije u poslednjih 20 godina bile su prodemokratske: od istočne Evrope i Afrike do arapskog sveta. Sve one podražavaju političko uređenje koje postoji na Zapadu. Kina nema da ponudi nikakvu ideologiju. Štaviše, kinesko rukovodstvo se brine da bi vetrovi demokratije mogli da i njega odnesu.
Kineska politička inferiornost se ogleda u činjenici da Kina nema saveznika u svetu. Delimično je to posledica kineske kulture koja je bila nezainteresovana za spoljašnji svet. Najbolji primer jeste kineska flota koja je u 15. veku nadmašivala špansku. Ali koja je posle jednog putovanja Indijskim okeanom bila uništena, jer Kinezi nisu u „belom svetu” videli ništa što bi ih interesovalo. Za razliku od zapadnog saveza koji, po bilo kojem pitanju, od ratova u Avganistanu do glasanja u Ujedinjenim nacijama, može da računa na stabilan blok od 50 nacija, Kina ne može da računa ni na koga. Često se stavovi Kine i drugih zemalja podudaraju (kao što je slučaj sa Srbijom), ali ni Srbija, ni Tanzanija, ni Burma nisu stalni kineski saveznici. To su saveznici samo od pitanja do pitanja. Indija, druga najmnogoljudnija zemlja sveta, istorijski je suparnik Kine, i zahvaljujući svom demokratskom poretku i kulturnim vezama blizak zapadni saveznik.
I na kraju, pogledajmo sferu informacija koja je danas važnija nego ikada, jer kontrola nad informacijama omogućava da se događaji predstave u povoljnom ili negativnom svetlu. Zapad je ovde, zahvaljujući činjenici da je engleski svetski jezik komunikacija i Amerika tehnološki lider, neprikosnoven. Kina pokušava da parira: ona ima globalne televizijske i internet kanale koji emituju na engleskom. Ali rezultati su minimalni. Slična prednost Zapada se očitava u tehnološkim inovacijama. One mogu da budu korišćenje u plasiranju lažnih informacija, krađe ekonomskih i tehnoloških tajni ili, u slučaju rata, u vojne svrhe. To je bio razlog što Japan nije dozvoljavao upotrebu „blekberija” na svojoj teritoriji: sve ekonomske informacije lako mogu da „cure” i idu „tamo gde ne treba”.
Carstva ne nestaju niti lako, niti brzo. Konkurentima treba vremena i sreće da dostignu one koji su u datom trenutku najmoćniji. Dugačak i vijugav put predstoji pred Kinom. Amerika je, po veličini privrede, dostigla Britaniju 1870. godine. Zatim joj je bilo potrebno skoro pet decenija (i Prvi svetski rat) da bi 1918. pretekla Britaniju po prosečnom dohotku. Ali joj je onda trebalo dodatnih 30 godina (i Drugi svetski rat) da bi postala najveća politička i vojna sila. Kina, u najboljem slučaju, može da po veličini privrede pretekne Ameriku kroz dvadesetak godina. Za ostala dva preticanja biće joj potrebno mnogo vremena, a najverovatnije je da se u ovom veku neće ni dogoditi.
Branko Milanović
*Gostujući profesor na Univerzitetu Karlos Treći
objavljeno: 27.01.2012.
