Izvor: Blic, 16.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kevo, možeš biti zadovoljna
Kevo, možeš biti zadovoljna
Promocija monografije o Oliveri Marković, koja je prestižno glumačko priznanje 'Dobričin prsten' dobila 1998. (ali knjiga o njoj sticajem okolnosti kasni) upriličena u nedelju, tokom ranih poslepodnevnih sati, u foajeu Beogradskog dramskog pozorišta, okupila je gotovo sav krem beogradskog glumišta. Bilo je i dirljivih scena, i prepričavanih anegdota, i lepih reči... Neko je među ljudima koji su u jednom trenutku stvorili gužvu oko Olivere >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glasno primetio kako ona lepo izgleda. A potom je usledio njen smehom obojen odgovor: 'Ma idi molim te, to što kao lepo izgledam košta me spremanja jutros od devet sati, džaba ga bilo'. No, možda je najbolji komentar čitavog skupa dao njen sin Goran Marković kada je rekao: 'Kevo, možeš biti zadovoljna, došli su svi koji te vole i nije bilo foliraže'.
U ovoj knjizi o njoj, koju je priredio Feliks Pašić, a izdao Savez dramskih umetnika Srbije, sabrane su njene brojne pozorišne uloge, filmske i TV role, muzički uspesi kao i napisi raznih viđenih ljudi. Zabeležena je, uz mnoge druge, i jedna njena izjava iz 1977. kada je rekla da život liči na partiju pasijansa: 'Ako se želje ne ostvare danas, ostvariće se sutra'.
Sve to zajedno bio je povod da se u razgovoru za 'Blic' na trenutak osvrne iza sebe, presabere godine i decenije svoje karijere i primeti kako se najupečatljivije seća baš Beogradskog dramskog pozorišta.
'U ovom pozorištu sam počela svoju karijeru. Tu sam, još kao student Akademije, bačena u jedan komad, koji se već uveliko igrao, da zamenim glumicu koja se razbolela, kako mi to u pozorištu kažemo 'da uskočim'. I to je bilo moje vatreno krštenje, tada sam nekako probila led. Ne znam baš tačno kako i zašto, ali što čoveki više stari sve više se seća svojih početaka, pa tako i ja. U ovom pozorištu sam mnogo radila, po četiri, pet velikih uloga godišnje. Tu sam, dakle, počela karijeru i drago mi je da se ona, na neki način, ovom promocijom, ovde i završava'.
Od brojnih uloga koje ste odigrali koji lik najviše podseća na Oliveru Marković kakvu samo vi, i možda nekolicina bliskih ljudi, poznajete?
- To je sigurno taj famozni lik iz 'Mačke na usijanom limenom krovu'. I, na jedan drugačiji način, naravno, 'Majka Hrabrost'. Vidite, 'Mačka' je bila potpuno savremeni komad, a moja junakinja savremena žena koja probija tabue i bori se sa moralnim kodeksima koji su tada vladali. Bilo mi je drago da tumačim jednu takvu ženu. A 'Majka Hrabrost' je, kao što se zna, velika dramska uloga koja od glumice traži sve, od pevanja do dramskih scena. Šta je to što vas navodi da prepoznajete sebe u ulozi iz 'Mačke na usijanom limenom krovu'?
- Borba za život, za čoveka koga volim, za ukidanje tabua, za jedno normalno življenje i za obelodanjivanje činjenice da je homoseksualizam ipak neka jeres. Možemo li da uporedimo godine kada ste bili na vrhuncu popularnosti sa ovim današnjim vremenom? Šta se promenilo? - Ne znam...Zbunjena sam kada danas vidim da je, recimo, predstava 'Arsenik i stare čipke' i dalje veoma gledana, da je publika voli, da je prate gromki aplauzi... Hoću da kažem, kako se u ljudskoj prirodi ništa nije promenilo. Iste su nam vrline i iste mane. I samo nam se pričinjava da se nešto suštinski menja. A u nekom širem društvenom kontekstu?
- Mi glumci bi sada, čini mi se, mogli da odahnemo. Mislim da će Lečić, s obzirom da je i sam glumac, mnogo tome doprineti. Jer on zna šta je glumačka muka a šta želja. Volela bih samo da se malo promeni taj odnos društva prema filmu, koji je u nekom zaostatku, a to je umetnost koja nam donosi puno uspeha u svetu, i šteta je da to bude zanemareno. Vaš sin je uspešan filmski i pozorišni reditelj, kao i pisac tekstova. Igrali ste u nekim njegovim ostvarenjima. Imate li želju da ponovo sarađujete sa njim?
- Nemam više želju nigde da igram. Umorna sam. Pogotovo sada, posle ove knjige, mogu da kažem: 'Adio, ćao glumo, ćao' i da mašem. Jel to 'ćao' govorite sa rezignacijom, setom, posebnim ispunjenjem..?
- Ne znam ni sama...kako kada...ali češće sa tim nekim lepim ispunjenjem. Eto, igram još ponekad u TV serijama, nešto onako malo, zgodno, da ne bude mnogo... Znate šta, meni je fizički teško, reumatičar sam i boli me noga. Šta vam je bilo najteže u karijeri?
- Teško mi je bilo gotovo pred svaku premijeru. Na primer?
-Sećam se, recimo, premijere predstave 'Majka Hrabrost' Bertolda Brehta. Stojim ja, tako, iza scene, digla se zavesa da počne komad, a ja osećam da nemam ni trunke daha. I setim se da su mi ljudi govorili da treba biti koncentrisan, udisati duboko vazduh, izdisati ga polako, brojati do deset... I tako sam uz pomoć tih vežbi disanja izašla na pozornicu i počela komad. Ni sada mi nije lako kad se setim tih trenutaka. Kada biste ponovo počinjali da li biste sve ponovili?
-Ne. Šta biste promenili?
- Izbor profesije u svakom slučaju ne bih menjala, kao ni svoj odnos prema poslu, ali ne bih igrala svaku ulogu koja mi se ponudi. U kom smislu?
- Jednostavno, više bih vodila računa o tome da li je neka uloga za mene ili nije. Tatjana Njezić
