Izvor: Blic, 28.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Karađorđe' drugi put među Srbima
'Karađorđe' drugi put među Srbima
Restaurirarna kopija filma Čiče Ilije Stanojevića 'Karađorđe' (iz 1911. godine), nastalog u produkciji Svetozara Botorića, biće prikazana u toku proslave dva veka od početka Prvog srpskog ustanka. Ovo delo koje je, navodno, finansirao, tada princ, Aleksandar Karađorđević, prilikom poslednjeg prikazivanja u Beogradu 1925. godine, izazvalo je suze gledalaca. Zajedno sa filmom 'Sa verom u boga' smatran je najboljim srpskim filmom iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prve polovine 20. veka, a njegovo fizičko postojanje svakako će doprineti tome da početak istorije domaćeg igranog filma bude postavljen za petnaest godina unazad.
Najzaslužniji za ponovno pronalaženje kopije filma 'Karađorđe' je Aleksandar Erdeljanović, direktor Arhiva Jugoslovenske kinoteke, sa kojim smo razgovarali neposredno nakon njegovog povratka iz Beča i definitivne potvrde o velikom otkriću.
Koliki je značaj filma 'Karađorđe' i kako je došlo do njegovog pronalaženja?
- Ovo je neprocenjivo otkriće za srpsku kulturu. Sve je počelo poznanstvom sa Nikolausom Vostrijem, upravnikom u austrijskom filmskom Arhivu. Dogovorili smo se da jedan drugoga obaveštavamo o najstarijim filmovima u našim arhivima vezanim za srpsku, odnosno austrijsku kinematografiju. Vostri mi je naznačio da poseduju značajnu kolekciju filmova o Karađorđevićima - venčanja, sahrane, ratovanja. U Bolonji smo se ponovo sreli i tada sam saznao da oni imaju i deo jednog starog igranog filma o borbi protiv Turaka. Pomislio sam da je to možda 'Karađorđe'. Zamolio sam ga da mi prepriča sadržaj. I kada mi je rekao da se glumci klanjaju publici na početku filma i opisao scenu o mladom Karađorđu koji ubija Turčina, pošto mu je ovaj ubio svinju, gotovo da sam bio siguran da je to 'Karađorđe'.
Šta je još od filmova iz Botorićeve produkcije, osim 'Karađorđa', pronađeno u bečkom arhivu?
- Ono što smo direktor Muzeja kinoteke, Radoslav Zelenović i ja videli za dva dana u Beču, potpuno nas je prenerazilo. Naime, do sada, a nismo još sve videli, u austrijskom arhivu pronađeno je 3.000 metara filmske trake, više filmova koji su nastali u proizvodnji Svetozara Botorića, prvog srpskog producenta. Ono što je u stvari najveće otkriće je to što Jugoslovenska kinoteka nema nijedan metar Botorićevih filmova. Od 18 filmova za koje se pretpostavlja da su nastali u Botorićevoj produkciji identifikovao sam 12, što u celini, što u fragmentima.
Kako su se ti filmovi uopšte našli u bečkom arhivu?
- Austrijski filmski fond je otkupio te filmove od udovice Ignaca Rajntalera, vlasnika bioskopa u Osijeku, Austrijanca koji se 1922. godine preselio u Beč. Pretpostavke su razne, da je bio distributer Botorićevih filmova koji su kopirani u Pateovoj laboratoriji, da je bio distributer u Austrougarskoj, da je pred početak rata otkupio to od Botorića ili da su okupacione vlasti 1915. godine naprosto oduzele taj materiajl od Botorića. Sam Botorić umro je u logoru Nežider u Mađarskoj 1916, gde su bili zatočeni mnogi Srbi.
Kako je tekla geneza dolaženja do kopije filma 'Karađorđe'?
- Potraga traje već decenijama i bilo je više nagoveštaja. Jedna linija potrage išla je preko princa Tomislava Karađorđevića, koji nam je puno pomogao, i stigla do monahinje Jelene Roš u Parizu, kćerke poznatog industrijalca Đorđa Roša, koja je smatrala da se film može naći u manastiru Hilandaru, zaostavštini njenog oca koja je u tom manastiru. Takođe je utvrđeno da je do 1948. godine jedan kinooperater čuvao kopiju, ali je zbog straha od nove vlasti bacio u Dunav. Druge pretpostavke su vodile do Amerike, ali je na kraju definitivno ispalo ono što je najlogičnije - film je pronađen u susednoj arhivi zemlje koja je bila istorijski vezana za Srbiju. Poslednji put u Beogradu je prikazan 1925, a trag mu se izgubio 1928. godine kada je prikazan našim iseljenicima u SAD.
Šta bi još vredelo izdvojiti od ostalih pronađenih filmova iz Botorićeve produkcije?
- Pronađen je i 'Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi', kao i desetak dokumentarnih materijala neprocenjive vrednosti, od kojih bih posebno istakao filmove 'Svečanosti o Petrovdanu' ili 'Rođendan kralja Petra I', zatim jedna seoska srpska svadba, delo u kome se na samom početku filma Botorić pojavljuje u sobi što je šokantno, jer su tadašnji snimatelji zbog problema sa svetlom, uglavnom snimali eksterijer. Zatim, trke na Banjici ili prvi srpski sportski film - o letenju Đovanija Vidmera.
Koliko će ovo otkriće uticati na nova pisanja istorije srpskog filma?
- Sigurno će uticati, jer pokazuje estetsku lepotu i zrelost na samom početku novog medija. Već na osnovu prvog gledanja može se reći da 'Karađorđe' predstavlja jedan od najzanimljivijih i najznačajnijih evropskih istorijskih filmova snimljenih na početku druge dekade XX veka.
Šta je sledeći poduhvat koji bi, možda, bio ravan ponovnom pronalaženju kopije filma 'Karađorđe'?
- Ovo je samo jedan otkriveni trag. Druga velika potraga je za filmovima braće Savić koji su takođe pred sam rat snimali filmove. Prvu srpsku melodramu 'Jadna majka' za njih je snimio i opremio im laboratoriju legendarni Karl Frojnd, ključni direktor fotografije nemačkog ekspresionizma i holivudskog horor filma tridesetih godina. Saša Radojević
