Izvor: Politika, 06.Dec.2012, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaporove televizijske kritike
Knjigu „Mali ekran” objavili RTS i izdavačka kuća Tanesi
U Galeriji Radio-televizije Srbije predstavljena je knjiga Mome Kapora „Mali ekran” (TV kritike), koju su, u biblioteci „Srpska književnost”, objavili RTS i izdavačka kuća TANESI. O knjizi, koju je priredio Saša Hadži Tančić, govorili su Matija Bećković, Nikola Mirkov i Simon Simonović.
U „Književnim novinama”, od 1964. do 1969. godine, Momo Kapor (1937–2010), dvaput mesečno, u rubrici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Mali ekran”, objavljivao je svoje „priče” o televiziji u nastajanju, na medijskom prostoru ondašnje Jugoslavije. Saša Hadži Tančić, uvrstio je u knjigu 54 kritike, nešto manje od polovine objavljenih. Svrstao ih je u četiri tematske celine, tako da su datumi njihovog objavljivanja, iako navedeni u sadržaju, ostali u drugom planu. Poglavlje „TV drama zvana nedozvana”, sadrži prikaze televizijskih drama srpskih pisaca.
U našem televizijskom životu, naročito u počecima njenog razvoja, podseća Saša Hadži Tančić, u predgovoru, Kapor je, takođe, doprinosio otimanju od dečjih bolesti i, shvatajući ogromnu ulogu emisija i programa, usmeravao televizijske pretplatnike pravcem visokog stvaralačkog napora.
Matija Bećković, u svom prepoznatljivom maniru, rekao je da on samo pretrčava iz ulice u ulicu, iz knjižare u galeriju, iz galerije u bioskop, iz bioskopa na televiziju. Dodeljuje nagrade koje nose Kaporovo ime, otvara njegove izložbe, igra u filmovima o njemu, predstavlja njegove knjige, čak i one koje nije objavio za života, kao što je slučaj sa zbirkom televizijskih kritika „Mali ekran”.
– Gde ti stade mi produžismo, što smo ti ostali dužni – još ne odužismo. Ali, kako kaže song, koji sam napisao, još onda kad smo i sami vodili TV emisije: „Pamtimo kako da ne/Pamtimo to nam je sve” – veli Bećković.
„Mali ekran”, primećuje Nikola Mirkov, nije samo knjiga o Kaporu i televiziji. Ovo nije ni knjiga kritika, ni knjiga eseja, već knjiga koja tumači televiziju na jedan osoben način. Knjiga je značajna jer osvežava naše pamćenje. Dve najvažnije karakteristike ove knjige su plemenitost Kaporovih pogleda (saosećanje s malim čovekom), i moralizatorski ton svih tekstova. Mi Kaporu nismo potrebni, zaključio je Mirkov, ali jeste on nama.
Knjigu „Mali ekran”, ističe Simon Simonović, karakterišu: britki jezik, dosetka, nemirni duh, obrušenost na glupost, na licemerje, na kukavičluk. Knjiga pokreće mnoga ozbiljna pitanja i ona jeste „moralni barometar” Mome Kapora. On je još u prvim danima televizije bio svestan da mali ekran fabrikuje lažne idole, povlađuje šundu i kiču, i zanemaruje stvaralački duh. Većina kritika su neobične proze, čije je delove Kapor kasnije unosio u svoje romane.
Simonović je posebno izdvojio priču (kritiku), pod naslovom: „Vera u Veroslavu”, objavljenu 1. marta 1969. godine, u kojoj Kapor „brani” Veroslavu Tadić, voditeljku TV dnevnika.
Tekstovi Mome Kapora, naglašava Ivan Šop, u pogovoru, stoje na granici literature i žurnalistike, na onoj međi gde se uticaj plodonosno preliva s jedne strane na drugu. Žurnalističku ažurnost on spaja s jednim višim uglom posmatranja, a neizbežan spoj opšteg i pojedinačnog daje ovim tekstovima šansu i u trenutku i u trajanju.
Z. R.
objavljeno: 06.12.2012.
