Izvor: Politika, 06.Okt.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapitulacija, ponovo
U sredu popodne agencije su emitovale vest da je Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo održavanje Parade ponosa i svih skupova koji su bili zakazani za juče zbog bezbednosnih razloga.
Mislio sam da nema potrebe da nešto dosolim tim povodom, ali shvatio sam da mi se ne dopada mnogo toga vezanog za rečenu Paradu.
Ne dopada mi što je patrijarh srpski Irinej, ne molbom već i zahtevom, od premijera tražio da zabrani Paradu braneći kanonsko učenje Crkve o propisanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hrišćanskoj ljubavi koje nema blage veze sa sekularnom državom i savremenim tumačenjima homoseksualizma.
Ne dopada mi se izjava prvopolicajca Ivice Dačića koji kaže da je zabrana Parade „pobeda”! Koliko me rasplače poskupljenje, toliko me zasmeje objašnjenje, pisao je pokojni Vib.
Ako je ovo pobeda, onda elementarna logika nalaže da zaključim da je parada održana 2010. bila poraz istog ministra unutrašnjih poslova koji je tada govorio o „pobedi države”.
Konačno, ne dopada mi se što aktivisti manjinske LGBT populacije nemaju dovoljno sluha za takođe ugroženu osiromašenu većinu kojoj, hteli ili ne, i sami pripadaju.
Mogli su, uvažavajući vreme u kome živimo a ne budućnost koju priželjkuju, da zatraže da im, recimo, država plati najam Sava centra pa da tamo, uz manje troškova i rizika, uz ugledne goste, TV kamere i medije kažu šta imaju da kažu o svom neslavnom položaju.
Da krenem redom. Ne znam da li je trenutak kada se oglasio patrijarh Irinej bio ključan da bi se političari prelomili – ako su se lomili – ali ispada da je tako.
Zašto Njegova Svetost piše premijeru ovim povodom, a ne apeluje javno na vlast da, recimo, nekako pomogne armiji od pola miliona ljudi koji nemaju nikakva primanja? SPC ima dovoljno mogućnosti da vernike podseti na svoje doktrinarno učenje: homoseksualizam, „muželoštvo” po staroslovenskom, odvajkada je, što se crkve tiče, jedan od čovekovih smrtnih grehova.
Zar vladika Amfilohije, u psihološkoj i antropološkoj analizi pojma „Parada ponosa” pod naslovom „Kolo smrti na ulicama Beograda”, nije dovoljno glasan kada ustvrdi da se iza „verbalnog trijumfalizma i razmetljivosti javnog nastupa” skriva „unutarnja muka, očaj i jad paradera, klovnovski krik zbog izgubljene moralne i duhovne ravnoteže, i egzistencijalna nesigurnost?”
Patrijarh je svoj duhovni autoritet angažovao protiv „parade srama” koja baca „tešku moralnu senku na naš Grad, na našu vekovnu hrišćansku kulturu i na dostojanstvo naše porodice, kao osnovne ćelije ljudskog roda”.
Tačno, Svetosti, bačena je „teška moralna senka” na naš grad, ali biće da mi izvore senke tražimo na različitim stranama. Baš kao što sam ja imao jedan sud o vladici Pahomiju, dok ste ga Vi, kao predsednik tajne komisije Sinoda za ispitivanje pedofilije, uz pomoć svetovnog suda kasnije abolirali.
Vlast ipak smatram najodgovornijom što je Srbija zabranom parade postala vest svetskih agencija, objekat za žalbe i ukore EU, UN... Ova vlast je, kao i prethodna 2011, ustuknula pred istim izazivačima njenog autoriteta.
Nisam ubeđen da neko mora javno da paradira svoje seksualne naklonosti, ali je nedopustivo da se država povuče pred onima koji prete da Paradu spreče.
Mogu Dveri i Naši sebe da smatraju čuvarima tradicionalnih vrednosti srpske porodice, valjda to podrazumeva i pravo da prebiju ženu, ali njihov omraz prema gej Srbima i Srpkinjama ne može i ne sme da određuje poteze države koja, barem deklarativno, podržava ravnopravnost svih svojih građana.
Zar kolektivno venčanje 200 parova pred Skupštinom Beograda i šetnja do Skadarlije nije promocija heteroseksualnih brakova? Ako postoji jedna promenada, zašto zabraniti drugu? Zbog Dveri koje, uz blagoslov Crkve, diktiraju šta može a šta ne može? Tužno, mada i dalje ne mislim da su huligani jači od države.
Ako Dveri podnesu tužbu zbog jedne izložbe, koliko god bila provokativna, i kažu da bi trebalo zabraniti bilo kakav oblik homoseksualne propagande u medijima, obrazovanju i kulturi, zašto onda neko ne tuži ovaj pokret za propagandu homofobije, diskriminacije i netolerancije?
Niko nema pravo da ljudima okupljenim ispod barjaka duginih boja osporava njihovo pravo da iskažu različitost. Tako bi valjda trebalo da bude u zemlji koja kaže da želi da bude civilizacijski tolerantna.
Ako je Ustavom zajamčeno pravo na okupljanje „svetinja”, zbog čega se „svetinja” na naše oči spaljuje i gazi? Zato što 70 odsto Srba ne podržava Paradu? Ne, zvanično objašnjenje tiče se bezbednosti.
Ko je ugrožava? Gej aktivisti poznati po švarcenegerskoj borbenosti, brusvilisovskoj muškosti ili muskuloznosti Demi Mur? Negativno.
Opštu sigurnost učesnika Parade, policije, radoznalih posmatrača, okolnih prodavnica i „ribok” patika (setimo se kako se ovde koriste neredi) ugrožavaju organizovane grupe klero-nacionalističke srpske desnice. Oni bi da se tuku.
Vlast dobro zna odakle stiže opasnost. Policija je valjda bila upoznata gde su aktivisti nasilja planirali da se okupe. Kojim pravcima da krenu ka Manježu.
Vlast i policija morali su da imaju obaveštajna saznanja, kako se to kaže. Ako nisu, onda ne rade svoj posao. Ako jesu, onda su kapitulirali. Nema treće.
„Ovo je Srbija”, lakonski kaže premijer. Iako Dačić ne ide dalje, znamo šta pri tom podrazumeva: konzervativno društvo koje ne iskazuje želju za razumevanjem i uvažavanjem drugih, posebno manjina. Vlast nema snage, ili neće da se zamera tradicionalistima i nacionalistima.
Čemu onda zakon o zabrani diskriminacije? Da bi neke birokrate iz EU mogle da štikliraju kako je Srbija OK, ili da bi stvorili društvo bez kolekcije raznih vrsta homofobija?
Zamislite da Vlada pokuša da zabrani okupljanje mase razdraženih radnika kojima je uručen otkaz ili već mesecima čekaju na platu? Zar potencijalno varničavi skup pred Nemanjinom nije veći bezbednosni rizik od okupljanja pred Manježom?
Zamislite šta bi bilo da se tamo neke mačo budale organizuju i požele da spreče obeležavanje 8. marta. Zaprete da će na taj dan izaći na ulice sa tradicionalističkom parolom da je ženi mesto u kuhinji.
Zar mislite da bi se Nova Srbija tog dana, kao sada, usudila da poruči da su „u ovom trenutku važnija pitanja ekonomske konsolidacije, privrednog oporavka, privlačenja stranih investicija i borba protiv korupcije i kriminala”?
Kakva crna Nova Srbija ili neka nova srpska politička misao. Zaustavite Novu Srbiju, hoću da siđem, rekao bi Jaša Grobarov.
Konačno LGBT. Trebalo je da gej aktivisti proteklih dana posete poluprazne pijace ili gotovo avetinjski puste mesare. Da su to videli, verujem da bi tražili neku adekvatniju formu protesta kako bi nas poštedeli dodatnih udaraca po džepu: isplate troškova 2.000 policajaca angažovanih zbog izložbe ili još većih MUP-ovih troškova obezbeđenja Parade propraćenih računima za staklariju, žardinjere, saobraćajne znake... Možda i troškova pogreba.
Organizatori Parade morali bi da znaju kakve će reakcije izazvati, koliko njihova manifestacija košta državu i kakve rizike nosi – ali morali bi i da imaju neku drugu priliku da skrenu pažnju na svoje probleme. Koju nemaju.
Boško Jakšić
objavljeno: 07.10.2012
