Izvor: Politika, 11.Feb.2015, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapitalizam, demokratija i Siriza
Uslov da muke po Sirizi budu ublažene jeste da levica pobedi u Španiji, a da počne da jača i drugde u Evropi, jer bez međunarodne solidarnosti levica ne može postojati
Pre Drugog svetskog rata retko ko je dovodio u pitanje činjenicu da kapitalizam ne pogoduje ostvarenju demokratskih težnji. Naprotiv, demokrati su bili kritičari kapitalizma. Posle Drugog svetskog rata i nastankom hladnog rata dolazi, međutim, do totalnog obrtanja pojmova. Razlog je jednim delom u tome što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je autoritarni socijalizam izneveravao demokratske nade, a drugim delom u činjenici da su američki politikolozi, zatim i njihovi sledbenici diljem sveta, počeli da suprotstavljaju kapitalizam i „demokratiju” autoritarnom socijalizmu. Na taj način došlo je do neosetnog ideološkog povezivanja kapitalizma i demokratije.
Ova uverenost da kapitalizam i demokratija idu zajedno, nakon kraja hladnog rata postala je neupitna, sve dok razobručeni kapitalizam – razobručeni jer više nije postojao strah od socijalističke revolucije – nije počeo ponovo da upada u njemu svojstvene krize. Poslednja kriza koja traje od 2008. godine pokazala je da izabrani predstavnici građana više brinu o spasavanju banaka no, o spasavanju građana, pa je time belodano da kapitalizam ruši demokratiju. Drugim rečima, demokrata ne može ljubiti kapitalizam, a pobornik kapitalizma nije demokrata.
Pobeda Sirize u Grčkoj značajna je iz više razloga: a) građani su dali vlast jednoj levičarskoj stranci prvi put u Evropi nakon 1989; b) Siriza je dobila vlast uprkos osvešćenosti da će Grčka morati da se suoči sa snažnim pritiskom nemačkih političara i bankara koji diktiraju dešavanja u celoj EU; v) ova pobeda može služiti kao zamajac drugim levičarskim strankama u Evropi; g) Siriza je pobedila u bigotnoj Grčkoj, uprkos činjenici da se radi o stranci koju predvode ljudi koji nisu skloni ljuboruku crkvenim velikodostojnicima; d) građanima Srbije bi ova pobeda mogla da pomogne da zastanu i razmisle kuda i kako da krenu dalje.
Naravno, iako se evropska levica budi, dalek je put do njene pobede jer je pritisak oligarhijskog kapitalizma veliki, a u svesti mnogih još je živ slom autoritarnog socijalizma, pa se kapitalizam neretko opaža bezalternativnim. Svejedno, pobeda Sirize predstavlja početak buđenja evropske levice. Problem je što su toga svesni i kapitalistički oligarsi, što pokazuju i njihove prve reakcije. Očigledno je da će se Nemačka, kao glavna poluga kapitalističke oligarhije u Evropi, potruditi da Grčkoj polomi kičmu, kako ne bi dozvolila da se levičarski virus širi Evropskom unijom. Ako se znaju odnosi moći, jasno je kakav će biti ishod neravnopravne borbe. Levici je potrebno da pobeđuje u više velikih, bogatih i mnogoljudnih zemalja, ako hoće da gradi pravednije društvo u globalizovanom svetu.
Otuda će vladavina Sirize verovatno završiti u razočaranosti grčkih građana, pošto će njene vođe morati ili da pokleknu pod nemačko-zelenaškom silom i zaključe neki sporazum koji građane Grčke ni izbliza neće zadovoljiti ili će, pak, morati da podnesu posramljujući izgon iz evrozone i dodatne delom nepredvidive privredne, pa i političke teškoće. Uslov da muke po Sirizi budu ublažene jeste da levica pobedi u Španiji, a da počne da jača i drugde u Evropi, jer bez međunarodne solidarnosti levica ne može postojati.
Naposletku, treba se zapitati da li građani Srbije mogu da izvuku neku pouku iz pobede Sirize. Čini se da je opčinjenost idejom kako ćemo svi biti kapitalisti ostala daleko iza nas, jer uvek su kapitalisti tanka manjina, a oni koji žive od svoga rada velika većina. Sredovečni i stariji ljudi u Srbiji imaju jednu prednost: oni dobro pamte autoritarni socijalizam, a veoma su dobro upoznali i politički kapitalizam na periferiji svetskog kapitalističkog sistema. Poznate su im kako gerontokratske komunističke elite i problemi socijalističke privrede, tako i oligarhijske kapitalističko-stranačke strukture. Iskusili su i sankcije i bombe kojima su iz centra svetskog kapitalističkog sistema imperijalisti počastili neposlušnu sirotinju na periferiji tog sistema.
Prema tome, levica ukoliko želi uspeh mora da bude demokratičnija kako od režima „realnog socijalizma”, tako i od desnice. Ona bi u Srbiji morala da se ukrupni, prestajući da se bavi navodno nepremostivim razlikama između majušnih grupa. Osim što mora uspostaviti što bolje odnose sa levičarskim pokretima u Evropi i celom svetu, ona mora da bude i odgovorna kako ne bi osiromašeno i ojađeno društvo uvela u nove nevolje. Drugim rečima, ne sme se u bitku s imperijalistima ići sam, već samo u koaliciji levičara iz različitih evropskih zemalja, a na prvom mestu iz Nemačke, jer oni su privrženost idealima levice pokazali, između ostalog, i protivljenjem agresiji NATO-a nad Srbijom.
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
objavljeno: 11.02.2015.
