Izvor: Blic, 30.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao da sam pregorela
Kao da sam pregorela
Neposredan povod za razgovor sa poznatom glumicom Mirjanom Karanović jeste njena uloga Zelenićke u predstavi 'Rodoljupci' kojom je otvoreno Jugoslovensko dramsko pozorište. Na pitanje kako je 'videla' samu predstavu, sagovornica 'Blica' kaže: 'Ja stvarno, nisam stigla da ostvarim bilo kakav odnos prema predstavi, zato što smo radili u prilično neobičnim, da ne kažem nenormalnim okolnostima. Drugo ja sam igrala i u toj prvoj Mijačevoj predstavi 'Rodoljubaca' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i sada, dok sam pripremajući se, gledala kako sam to uradila tada, uopšte mi se nije dopalo. Bila sam, da upotrebim taj izraz, odveć ekspresivna, što je naravno i svojstveno mladosti. Međutim, posle toliko vremena, posle svih događaja koji su se ovde odigrali, ja sam se nekako osećala kao da sam pregorela. Već neko vreme čeznem za nekim, malo drugačjim pozorištem.'
Mislite na poseba pristup temi ili drugačije teme?
- Svih ovih, ne znam koliko godina, za vreme vlasti predsednika Miloševića, imala sam potrebu da se u pozorištu, na bilo koji načinu, i moj stomak, i moja glava, i ja cela pobunim protiv toga. Sve predstave u kojima sam igrala, imale su tu jednu kontra crtu. I 'Pozorišne iluzije' i 'Gospođa ministarka,' i 'Slučaj Hinkeman', 'Pad' koji je bio zaista pri kraju. Sada sam nekako sagorela za sve to, i zato mi je bilo naporno da ponovo uđem u tu Zelenićku.
Po čemu se ona razlikuje od ove današnje?
- Kada sam tada radila tu ulogu, za mene je Zelenićka bila jedna muškobanja, sa bakandžama na nogama, jedna vrlo, vrlo neurotična žena. Tada sam mislila da su ratne aktivistkinje žene koje apsolutno nemaju nikakvih atributa ženstvenosti. Onda se u ovom ratu ispostavilo da su najveće ratne agitatorke ratne politike, tako neke kovrdžave, sa prslučićima, sa dekolteima, fine nežne dame uskih lica, male fine nežne ženice. Pošto ja nisam takva, i s obzirom da su žene kod Sterije nekako jednodimenzionalne, najveća dilema mi je bila kako da otvorim tu neku njenu žensku priču, a da je ne ostavim bez pištolja i agresivnosti iz druge vizure.
U kojoj meri je otvaranje pozorišta, taj istorojski tenutak, uticao na samu predstavu ili na vas lično.
- Nemam naročiti osećaj za istoriju. Ja sam mislila i da će trenutak kada sam upisivala Akademiju biti istorijski u mom životi, pa nije. Mislila sam da će toga dana vazduh promeniti boju, da će biti vatromet u mojoj glavi i da ću ja sutradan, kada se pogledam u ogledalu, biti drugačija osoba. I nije se ništa desilo, to je bio trenutak od koga možda može nešto da se napravi. Tako da ja i otvaranje pozorišta gledam kao jedan trenutak, kao novu mogućnost da ovo pozorište pravi neke predstave. Samo otvaranje je mnogo važno za Cveju (Branko Cvejić) koji je godinama bio tu na gradilištu, za Goricu Mojović koja je kao funkcioner izgurala da se te pare nekako skupe. Iskreno im čestitam na tome i verovatno će u istoriji ostati da su oni ti ljudi koji su se najviše angažovali. Za mene kao glumicu, najvažnija je predstava, koliko će se igrati i da li će ona biti istorijska.
Kako se pravi istorijska predstava?
- Neki put baš onako ginemo na probama, radimo najbojle što možemo i onda ništa; drugi put pak, radimo samo da izađemo, korektno doduše ali bez tog povišenog osećanja, kad ono ljudi nađu da je to istorijski važna predstava.
Da li ste vi prva beogradska glumica koja gostuje u sarajevskom pozorištu?
- U Sarajevu igram redovno predstavu 'Noževi u kokoškama' i dogovaram se za nove predstave. Ja tamo imam nešto što ovde nemam, imam ljude koji me stvarno vole, prilaze mi na ulici i to mi kažu, tamo me poštuju.
A ovde?
- Podrazumevaju me.
Očekujete li da će ta pozorišna komunikacija krenuti brže, i na koji način?
- Vrlo skoro. Predstava Kamernog tetra u kojoj igram će uskoro gostovati na Belefu, lično očekujem da će vrlo brzo biti potpisan i ti sporazumi o saradnji koji će otvoriti i taj prostor visoke kulture. I to tim pre što taj marginalni i subkulturni prostor već odavno funkcioniše, i to poptuno. Beogradska estrada i pop muzika na primer, apsolutno su prodrli bez ikakvih problema i zadrški, u kafićima samo trešte ove naše Pink zvezde tako da se čovek pita zašto bi misao, duhovnost uopšte, čekali da se političari izdogovaraju, kad je sve ostalo, već našlo načina da se preliva tamo i ovamo.
Da li ste i dalje dekan na BK?
- Ne. Shvatila sam da nemam smisla za bilo kakvo rukovođenje. Željko Jovanović
