Izvor: Politika, 09.Nov.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidati stranački, fotelje „depolitizovane”
Da bi neko postao direktor javnog preduzeća, potrebno je da ima fakultetsku diplomu i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti za koju se kandiduje
Prvi potez nove vlasti još prve radne nedelje bio je smena guvernera Dejana Šoškića po političkoj liniji. Iako Narodna banka nije javno preduzeće, taj primer je pokazao da od suštinske depolitizacije, koja je bila jedno od najglasnijih predizbornih obećanja, neće biti ništa.
Vladajuća garnitura pokušava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da uveri građane da će to suštinski, a ne samo formalno, učiniti izmenama Zakona o javnim preduzećima koji je trenutno u proceduri.
Ključna novina ovog propisa je da se direktori biraju na javnom konkursu koji bi trebalo bi da sprovodi Komisija za imenovanja vlade, kao i lokalne samouprave. Zakon predviđa da u pokrajinskim, gradskim i opštinskim komisijama jedan član mora da bude postavljen na predlog Stalne konferencije gradova i opština. U slučaju državnih javnih preduzeća, dva člana bi imenovala vlada na pet godina, a dva bi imenovala za svaki pojedinačni izbor direktora. Članovi komisije ne mogu da budu poslanici, odbornici, zaposleni u javnim preduzećima. Najmanje dva člana Komisije moraju biti stručnjaci u oblasti u kojoj se bira direktor.
Da bi neko postao direktor javnog preduzeća, potrebno je da ima fakultetsku diplomu i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti za koju se kandiduje i da nije osuđivan. Potencijalnom kandidatu za direktorsku fotelju nacrt zakona ne zabranjuje da bude član neke stranke.
Pre dve nedelje su zamenjeni čelnici „Telekoma”, „Pošte Srbije”, „Transnafte” i „Elektromreže Srbije”.
Novi generalni direktor „Telekoma Srbija” Predrag Ćulibrk, kako je nedavno rekao „Politici”, u „Telekomu” je proveo 18 godina, a od 2007. godine bio je na mestu generalnog direktora „Telekoma Srpska”. Iako se za skupštinskom govornicom moglo čuti da Ćulibrk ima veze sa Demokratskom strankom, on je to demantovao i rekao da nikada nije bio član nijedne političke partije. Ovo mesto u novoj raspodeli pripalo je SNS-u.
Dosadašnji direktor „Telekoma” Branko Radujko objavio je krajem septembra na svom profilu na profesionalnoj društvenoj mreži „Linkdin” da je postao zamenik generalnog direktora u NIS Gaspromnjeftu.
Ako je Ćulibrka kandidovalo profesionalno iskustvo u telekomunikacijama, šta je kandidovalo Milana Krkobabića, bivšeg zamenika gradonačelnika Beograda, da rukovodi „Poštama Srbije”. Istina u biografiji ističe da je tridesetogodišnje stručno iskustvo stekao radeći na bankarskim i finansijskim poslovima – od bankarskog pripravnika do generalnog direktora finansijske organizacije. Posebna oblast njegovog interesovanja i rada je privredna oblast zanatstva, malih i srednjih preduzeća.
Za direktora „Transnafte” postavljen je kadar SNS Miloš Tomić, a novi rukovodilac „Elektromreže Srbije” je Nikola Petrović, takođe na predlog SNS-a.
U međuvremenu imenovan je i novi direktor Građevinske direkcije Srbije, pa tako umesto Dragana Grujića, kadra Demokratske stranke, ovu firmu vodi Nebojša Šurlan, mašinski inženjer. Kao što je najavljivao Velimir Ilić čim je seo u ministarsku fotelju najavio je smenu direktora „Koridori Srbije”. Mihajlo Mišić je sa direktorske pozicije seo na mesto pomoćnika. Na čelo ovog javnog preduzeća, koje po koalicionom sporazumu, pripada Srpskoj naprednoj stranci, došao je Dmitar Đurović, diplomirani menadžer. Tridesetogodišnje radno iskustvo, kako se navodi u biografiji, stekao je u oblasti marketinga i komercijalnih aktivnosti, uvozno-izvoznih poslova, proizvodnje i građevinarstva.
Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”, koji je na ovu poziciju došao na predlog Velimira Ilića za vreme vlade Vojislava Koštunice trebalo da na toj poziciji ostane i dalje.
I Dušan Bajatović, kadar SPS-a ostao je na mestu direktora „Srbijagasa”. Stari direktori „Železnica Srbije” i „Jat ervejza” Milan Marković i Vladimir Ognjenović mogli bi da budu zamenjeni. Spekuliše se da bi novi direktor „Železnica” mogao da bude Dragoljub Simonović, naprednjak iz Grocke, a „Jata” Milutin Popović, koji je doskora bio predstavnik ove kompanije u Beču. Vladajuće partije imaju navodno načelan dogovor da stručnjake koji će biti imenovani za vršioce dužnosti pronađu i u samim preduzećima. To će biti model za mnoga preduzeća.
U javnosti je posebno odjeknulo kad je glumac i šoumen „ružičaste” televizije Dragan Marinković Maca predložen za vršioca dužnosti direktora Pozorišta mladih u Novom Sadu. Samo dvadesetak dana kasnije, posle oštrih kritika javnosti, Marinković je obavestio odbornike Skupštine grada Novog Sada da ne može da prihvati predlog za kandidaturu. I to svega nekoliko sati pred početak sednice na kojoj je trebalo da se raspravlja o njegovom imenovanju.
Drugi slučaj, koji je takođe bio zapažen u javnosti, bilo je imenovanje v. d. direktora Rudarskog basena Kolubara Milorada Grčića. U jednim dnevnim novinama osvanuo je naslov „Sa ćumura prešao na ugalj” koji je aludirao na to da je Grčić svoj radni vek proveo u ugostiteljstvu i da je bio vlasnik kafića i pečenjare.
Postavljeni direktori preduzećima će upravljati dok se konkursi ne okončaju. U „trku” za fotelje, naravno, mogu da uđu i dosadašnji rukovodioci, ako ispunjavaju sve uslove.
M. Avakumović, A. Telesković
objavljeno: 09.11.2012.
