Izvor: Blic, 23.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampanje nas vraćaju u nemilu prošlost
Kampanje nas vraćaju u nemilu prošlost
Ovo veče me podseća na ono što radimo na FAK-u (Festival A književnosti). Dakle, kao što vidite, i u inostranstvu uspešno funkcioniše čitanje odlomaka pred publikom. Naravno, ukoliko postoji prevod i dobra 'fakovska' atmosfera - rekao je pisac Vladimir Arsenijević nakon književne večeri održane u Beču (Radio 'Kulturhaus') na kojoj je, zajedno sa Hajdanom Baletić i Vuletom Žunićem, predstavio svojevrstan presek savremene srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spisateljske scene u okviru manifestacije 'Dani Beograda u Beču'.
Iako ste ovde u svojstvu pisca, da li vas više okupira vaša izdavačka kuća 'Rende' ili pisanje?
- Kako kad. 'Rende' je za dve godine objavila 13 naslova, što je za takozvanu malu izdavačku kuću dobar rezultat. Tim pre što se sada već nazire jasan izdavački profil formulisan u četiri edicije. Izdavaštvo ima svoj kreativni aspekt koji je sjajan, ali i finansijski koji je, u mom slučaju, daleko od toga. Tako da sam, u stvari, upao u paradoks jer sam i krenuo u izdavaštvo da bih sebi omogućio da se rasterećeno bavim pisanjem, a ispostavilo se da radim dva posla koja slabo donose novac. Pa, od čega živite?
- Povremeno mi ulete neke stvari koje mi donose novac. Recimo, nedavno su me stranci angažovali da napišem jedan kataloški tekst za koji sam plaćen više nego za bilo koji moj roman. I tu se, naravno, postavlja pitanje da li je moguće da obe stvari u koje ulažem gotovo sve svoje vreme i energiju ne donose egzistenciju, a nešto što mogu da završim za pola sata ili pola dana donese mi novac od kojeg mogu da živim mesec ili dva. Ali, opredelio sam se da se bavim onim što me ispunjava, pa kako god bilo. Šta je osnovna odlika tog vašeg izdavačkog profila?
- Nastojimo da imamo prilično radikalan izdavački program koji je, uz ostalo, politički angažovan u smislu da ne beži od stvarnosti u kojoj živimo i da se bavi politikom u širem smislu. Edicija 'Ledolomac' je okrenuta uspostavljanju veza sa izdavačima iz našeg regiona, jer te su veze, kao što je poznato, pokidane tokom 90-ih. Nakon niza godina bila je to prva kulturna razmena sa izdavačem iz Prištine. Radili smo sa nizom hrvatskih pisaca i nekim izdavačima knjigu 'Fak YU', a sada radimo 'Leksikon YU mitologije', što je projekat koji je pokrenula Dubravka Ugrešić, uspostavljamo kontakte i sa slovenačkim izdavačima. Zatim, imamo ediciju koja se bavi gej i lezbijskom književnošću, budući da je pitanje seksualnih sloboda kod nas još uvek puno predrasuda.
Kakav je vaš lični odnos prema tom pitanju?
- Svaka različitost podstiče kreativnost, pa tako i ona seksualna. Prisetimo se samo čuvene gej-parade u Beogradu koja je otvorila neka veoma važna pitanja. Smatram da treba da usvojimo slobode kao takve. Oni lični izbori koji ne smetaju drugima ne bi trebalo da izazivaju agresivne reakcije. Meni, lično, kao heteroseksualnom muškarcu, može biti nejasno zašto dve žene ili dva muškarca imaju potrebu da budu zajedno, ali to nije moja stvar i nije razlog za agresiju. Pitanje seksualnih sloboda nije stvar seksa, već susreta sa celokupnim identitetom čoveka i prihvatanje u društvenom kontekstu. Zatim, imamo ediciju 'Struja', koja se bavi adolescentskom književnošću i favorizuje stvarno mlade autore budući da sam ja u našem gerantološkom društvu sa svojih 37 godina još uvek etabliran kao 'mlad autor' (smeh). Da li se, nakon 'Potpalublja' i 'Anđele', još uvek bavite teatrologijom 'Kloaka maksima'?
- Sada radim na trećoj knjizi pod nazivom 'Arkadija', koja rasvetljava intimnu sferu odnosa između mojih junaka. Cela priča 'Kloaka maksima' je, zapravo, svojevrsno preispitivanje pripovedača kome je u knjizi 'Potpalublje' glavni krivac raspad države i ratovi, u 'Anđeli' to je heroin, a sada otkriva i samog sebe kao krivca za neuspeh tog odnosa. Znači li to da u 'Arkadiji' nećete dati precizno definisan odnos prema savremenom društvenom trenutku?
- Za tu knjigu nisu bitni ni vreme, ni prostor, jer se, kako rekoh, bavi intimom, a sa druge strane kontekst je određen već prvom knjigom te teatrologije. Inače, lično sam se lepo osećao gledajući po Beogradu plakate za filmove, predstave, koncerte... Nismo gledali ni Šešelje, ni Draškoviće, ni... Sad je ovo neki povratak u nemilu prošlost i ljudi imaju izvestan problem da 'svare' nov talas tog agresivnog jezika, uzajamnog optuživanja i svađalačkog raspoloženja. Mislim da je ovo, sa stanovišta birača, jedna indukovana reakcija. Jer, mi smo naučili da politika agresivno utiče na naše živote i određuje ih. Sada je to, po mom uverenju, već trik. Zato bi bilo bolje da te stvari što manje puštamo u sopstveno postojanje i da, jednostavno, glasamo za one za koje nam savest, razum i intuicija govore da treba. S druge strane, da nam je neko pre tri ili četiri godine rekao da će doći vreme kada ćemo imati izbore na kojima će kandidat biti Miroljub Labus, a njegov ključni protiv kandidat Vojislav Koštunica - rekli bismo da je to nemoguće i da je čista utopija. Dakle, ipak su stvari znatno bolje. I, ma šta ja mislio o jednom ili o drugom, ili o njihovim partijama, verujem da nam ni jedan od njih neće doneti onakav mrak u kakvom smo bili. Za koga ćete vi glasati?
- Za Miroljuba Labusa. Smatram da su nam u politici potrebni tehničari koji razmišljaju u promilima i procentima, a ne oni koji lupaju rukom o sto i govore visokoparnim floskulama. Mada, kako odmiče kampanja vidim da i moj izbor usvaja jednu vrstu govora koja njemu očigledno nije primerena. Ponekad se pitam da li se svaka osoba koju izaberemo transformiše tako da više nema nazad. Ali, hajde da po ko zna koji put vidimo da li ćemo pogrešiti. No, svakako ostajem pri tome da je ovaj izbor daleko lakši od bilo kog u istoriji našeg novog parlamentarizma. Tatjana Nježić
