Izvor: Politika, 27.Nov.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kameni bolesnik
Sfinga, 4.600 godina star čuvar piramida čovekove glave i lavljeg tela, ponovo traži pomoć zemaljskih smrtnika
Od našeg specijalnog izveštača
Kairo – Sa osećanjem strahopoštovanja ponovo stojim pred Sfingom, ponosnim simbolom moći i mudrosti egipatskog Starog kraljevstva, najvećom monolitnom statuom na svetu čije faraonsko lice na lavljem telu već 4.600 godina svakog jutra dočekuje zrake izlazećeg sunca.
Kako su u ta daleka vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedino prikazi faraona i životinje koja ga čuva bili dopušteni, Sfinga je ostala najveći spomenik egipatske arhitekture koji, iako odudara od jednostavne strukture obližnjih piramida Gize, stoji kao simbol i čuvar moći faraonskih nekropola. Sagradio ju je, smatra se, faraon Kefren, sin faraona Keopsa.
Po staroj egipatskoj legendi, upisanoj hijeroglifskim pismom među šapama 22 metra visoke, šest metara široke i 73,5 metara dugačke skulpture, Sfinga se posle 1.200 godina postojanja obratila mladom princu faraonske 18. dinastije.
„Ploča snova” kaže da je princ zaspao pod Sfingom koja je dotle do svog vrata bila zatrpana peskom. Usnuo je, a Sfinga mu je u snu obećala da će ukoliko je otkopa postati kralj Egipta. Figuru za koju se veruje da je tada bila koloritno dekorisana oslobodio je peska i – postao faraon Tutmozis Četvrti.
Sfinga je samo pet vekova pod vedrim nebom. Sasvim dovoljno da posle tog vremena provedenog među ljudima, vetrovima, kišama, pa i automobilima, mistična kamena figura tela lavice i ljudske glave – čuvar tri velike piramide u blizini doline hramova – danas ponovo mora da traži zaštitu.
Arheolozi smatraju da je pustinjsko ćebe, koje je Tutmozis Četvrti prvo skinuo sa Sfinge da bi je njime onda ponovo prekrio, očuvalo drevni spomenik od razorne ljudske ruke i zuba vremena.
Egiptolozi, geolozi, elektroničari, hemičari, konzervatori i restauratori već decenijama se trude oko toga kako Sfingu da spasu od propadanja.
Vreme je Sfingi do sada već odnelo ceremonijalnu faraonovu bradu, ukrasni simbol svete kobre, delove ušiju i nos. Da li je nos uništio sufski ikonoklast u 14. veku? Otomanski vojnici na vežbi gađanja? Ili, protivno uvreženoj priči, Napoleonovo đule?
Čuveni prodorni pogled i tajanstveni osmeh danas se jedva naziru. Decenije od 1905. do 1925, kada je kompletna Sfinga poslednji put iskopana iz peska, nanele su joj više štete nego svi prethodni milenijumi. Smog Kaira uveliko se uselio u podnožje „talismana Nila”, jednog od najfascinantnijih spomenika ljudske civilizacije.
Naučnicima je mala uteha što smatraju da je Sfingina glava, za koju se pretpostavlja da čuva lik faraona Kefrena – što bi bio najstariji ičiji portret tih razmera – zbog slabog kvaliteta kamena morala da se doteruje već od prvih godina svog postojanja. Čvrsti kameni blokovi korišćeni pre 2.000 godina za popravke 12 metara dugih Sfinginih šapa nestali su bez traga.
„Najbolje bi bilo da Sfingu ponovo prekrijemo peskom”, rekao je svojevremeno Zahi Havas, proslavljeni sadašnji šef egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete i bivši direktor platoa Gize.
Niko nije siguran šta je najbolje učiniti. Ko god nešto predloži, odmah ga kritikuju i stranci i Egipćani.
Svojevremeno se pokušalo sa ubrizgavanjem hemikalija u poroznu kamenu strukturu Sfinge, ali krunjenje sa kamenog bolesnika se samo ubrzalo. Čitav serijal nestručnih pokušaja zabeležen je u periodu 1981–1987.
Pojedinci i institucije iz inostranstva zazirali su od pomaganja domaćinima u strahu da se ne obrukaju pred slavnom i moćnom Sfingom. Ispostavlja se da su najefikasniji načini zaštite upravo oni iz faraonskog, odnosno rimskog vremena. Povremena zamena oštećenih delova. Bez pretenzija da se to ne vidi, što je uočljivo.
Posle godina odlaganja terapije i nesporazuma oko najboljih recepata, Egipat se, zajedno sa Uneskom, odlučio na ambiciozni program zaštite uz pomoć američke tehnologije. Projekt kombinuje stare fotografije i celokupnu dostupnu dokumentaciju od 1850. do danas, egipatski rad i ultramodernu tehnologiju.
„Ne možemo da joj povratimo izgled koji je imala pred faraonima, ali možemo da je vratimo u 1925”, smatra direktor američkog Getijevog instituta koji je pozvan u pomoć.
Ozbiljan problem su podzemne vode koje teku samo četiri metra ispod kamenoloma u kome je Sfinga postavljena i napravljena od krečnjaka starog 70 miliona godina. Voda se po principu kapilara penje naviše, uvlači u strukturu spomenika, rastvara soli u krečnjaku omogućavajući im kasniju kristalizaciju na površini koja uzrokuje fragmentaciju i osipanje,
Da bi se Sfinga spasla od podvodnih voda, na strateški važnim mestima izbušeno je pet uzanih kanala dubokih 20 metara: po jedna u blizini svake Sfingine šape, jedna između njih i još dve pozadi.
Situaciju dodatno pogoršavaju vetrovi iz Zapadne pustinje koji donose dodatne količine soli.
Iskopana iz svog milenijumskog mira i postavljena pred ljude, Sfinga i dalje tajanstveno ćuti. I čuva svoje tajne.
Mnogi i danas veruju da se ispod Sfinge nalazi izgubljena civilizacija – Atlantida ili neka koju su doneli vanzemaljci. Sada su aktuelne teorije da će za dve godine u Gizi biti pronađena uputstva koja će spasti svet od sudnjeg dana predviđenog za 21. 12. 2012.
„Halucinacije piramidiota”, uzvraća Havas trljajući pod rukom „stetson” šešir koji mu je pribavio nadimak Indijana Džons.
Nema arheoloških dokaza o postojanju lavirinta ispod piramide faraona Amenemhata Trećeg koji ovi zaluđenici pokušavaju da nađu. Nema dokaza da se negde iza Sfinge krije velika palata ili hram.
„To je glupost. Ništa na ovom prostoru ne pripada Trećoj dinastiji. Najstariji dokazi ljudske aktivnosti na platou Gize pripadaju Četvrtoj dinastiji”, kaže Havas koga su TV emisije o drevnom Egiptu ubacile u sazvežđe svetskih zvezda.
Poslednje decenije obavljeno je više radarskih ispitivanja, posebno oko Sfinge i istočne strane Velike piramide. Proučavana je i Sfingina leva šapa. Ništa nije pronađeno.
Stari grčki mit kaže da je Sfinga – što je grčka reč koja označava „davitelja” – na steni kod Tebe postavljala zagonetku prolaznicima na koju nijedan čovek nije mogao da odgovori. Ubijala ih je sve dok se nije pojavio Edip. Odgovorio je na zagonetku, na šta se Sfinga survala u more.
Sfinga na platou Gize ćuti. Posmatram duboke zasekotine po njenom licu i mrlje po bokovima od starih i novih restauracija. Čini mi se da pomalo tužno čeka da neki današnji Edip uspešno odgovori na zagonetku: kako je sačuvati.
Boško Jakšić
objavljeno: 28/11/2010
