Izvor: Politika, 21.Nov.2011, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva školarina, takva nastava
Iznos nismo menjali šest godina, tako da je tih 240.000 u početku bilo 3.000, a danas je 2.000 evra
Pre bilo kakvog razgovora o ceni školovanja studenata treba imati u vidu to da je studiranje na državnim univerzitetima u Srbiji besplatno: državaodređuje koliki broj studenata se upisuje i koliko njih će iz budžeta da finansira. Onog trenutka kad je počela ekonomska kriza, a počela je davno, država je omogućila fakultetima da prime i određeni broj studenata po tržišnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cenama, kako bi bio obezbeđen novac potreban da bi fakultet mogao da radi. Kažem da je studiranje kod nas besplatno zato što fakulteti uopšte nisu obavezni da prime samofinansirajuće studente.
Ako bi Arhitektonski fakultet u Beogradu upisivao samo one čije studiranje država plaća, onda bi to bilo 140 studenata. A mi smo ove godine primili 300, što znači i 160 samofinansirajućih. Obično se misli da taj novac koji se uzima od samofinansirajućih studenata odlazi u fond za plate zaposlenih, ali to uopšte nije tačno. Fakultet nije samo nastava nego i izdavačka delatnost i odlazak studenata na ekskurzije i naših mladih naučnika na konferencije, zatim to je i kupovina knjiga i kompjutera, finansiranje naših sportista... Izdvajamo i sredstva za tehničko održavanje zgrade jer polovinu novca za te namene daje fakultet.
Treba razjasniti i to kako se određuje visina školarine. Da Arhitektonski fakultet, poput nekih drugih, prima petsto samofinansirajućih studenata školarina bi verovatno bila hiljadu evra. Ali pošto mi primamo mnogo manje samofinansirajućih školarina je 240.000 dinara. Iznos nismo menjali šest godina, što znači da je tih 240.000 u početku bilo 3.000 evra, a danas je 2.000 evra.
Velike razlike u iznosima školarina na fakultetima objašnjavam i velikim razlikama u zainteresovanosti studenata za pojedine od njih. Jer i pored visoke školarine na Arhitektonskom za jedno mesto konkurišu po dva kandidata. Pored toga, naš fakultet nije monopolistički, mi smo samo jedan od pet takvih u Srbiji (postoje i u Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici). Razlike u visini školarine na ovim fakultetima su velike. Kod nas je ona najveća jer smatramo da smo najbolji. Kod nas dolaze strani profesori, prošle godine je recimo bio Kengo Kuma, jedan od najvećih arhitekata sveta, držao je predavanje pred hiljadu ljudi. Takva predavanja su studentima veoma važna, važna su i za renome fakulteta, ali to i košta. Kao što košta i pedesetak knjiga koje smo objavili i izdavanje časopisa itd. Držimo, dakle, do kvaliteta i ranga, ali potrebna su i sredstva za to.
S druge strane, pitanje je kakav je kvalitet studiranja na fakultetu koji ne može da obezbedi hemikalije za eksperimente. I mi tako možemo da spuštamo cenu pod uslovom da imamo lošiji kvalitet nastave.
Kad je reč o primedbi da naš fakultet veoma otežava upis siromašnijih svršenih srednjoškolaca moram da kažem da oni koji ne mogu da plate taj iznos treba da se potrude da uđu u grupaciju onih čije studiranje finansira država. I u Brazilu su najbolji fudbaleri iz siromašnih porodica, jer oni imaju motivaciju da izađu iz siromaštva tako što će u nečemu biti najbolji. Ako pak govorimo o onima koji su siromašni a loši učenici u srednjim školama i koji su slabo uradili prijemni ispit – ne znam zašto bismo tome davali socijalnu dimenziju. I siromašni srednjoškolci mogu da upišu arhitekturu u nekom drugom gradu pa da onda na drugoj godini nastave kod nas. Pod uslovom da se za to izbore u konkurenciji sa ostalima. A socijalne probleme studenata ne može da rešava univerzitet nego država. Ako je jedan od ciljeva države socijalna ravnopravnost, onda ona treba da ponudi i takva sistemska rešenja. Takva rešenja postoje, npr. studentski krediti: studenti koji nemaju sredstva otplaćuju kredit kada se zaposle.
Međutim, imam osećaj da se u vezi s tim kod nas fakultetima nepotrebno prebacuje vruć krompir u ruke. Fakulteti moraju da budu socijalno odgovorni, a šta je sa državom? Ako mladim ljudima ovo društvo ne može da obezbedi radna mesta a država stipendije za sve ili bar za većinu, onda nije u redu ni to da fakulteti budu socijalne ustanove koje će snižavati kvalitet nastave da bismo imali jeftino studiranje.
*Profesor univerziteta, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
Vladimir Mako
objavljeno: 21.11.2011.
