Izvor: Politika, 17.Jun.2011, 00:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako ubiti bakteriju
Bakterije nisu ,,pametnije” od ljudi ali se brzo prilagođavaju na nove uslove
To što se ovih dana dešava u Nemačkoj sa ešerihijom koli (Escherichia coli) dešava se s vremena na vreme i drugde. Ešerihija koli je bakterijska vrsta s velikim brojem sojeva od kojih su nekevrlopatogene. Dodatni problem sa ovom registrovanom u Nemačkoj je što ona sintetiše šiga toksin, poreklom iz blisko srodne šigele (Shiegella sp.), koja je izazivač dizenterije. Pokazalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da ova bakterija može da dovede do otkazivanja bubrega i oštećenja nervnog sistema, a istovremeno je otporna na mnoge antibiotike. To jeveliki problem: porast i širenje bakterijske rezistencije na antibiotike, uključujući i bakterije koje su normalno prisutne u hrani.
S jedne strane se suočavamo s prekomernom upotrebomantibiotika, tj. s njihovom upotrebom i kad nije provereno da li se zaista radi o bakterijskoj infekciji kod ljudi, a s druge strane antibiotici se široko primenjuju i u veterinarskoj medicini. Za razliku od viših organizama, bakterije vrlo lako međusobno razmenjuju svoj genetski materijal, što znači da gen koji obezbeđuje otpornost jedne bakterije na neki antibiotik može da pređeu drugu bakteriju. I to, ne samo u srodnu vrstu nego i usasvim različitu, tj. genetski vrlo udaljenu.
Zato u uslovima prisustva antibiotika, bakterija koja je u tom trenutkuna njega otporna preživljava i umnožava se, a njen genetski materijal potencijalno može da se razmenjuje sa drugim bakterijama iz okruženja i tako postoji verovatnoća da i neke od njih postanu otpornena isti antibiotik. U tome je jedan od potencijalnih problemai sa ovom ešerihijom koli: ona nosi u sebi gen(e) koji omogućava(ju)sintezu enzima koji obezbeđuju rezistenciju na veliki broj antibiotika,uključujući peniciline, cefalosporine i tetraciklin. S druge strane, šigotoksin može dovesti do otkazivanja bubrega i oštećenja nervnog sistema, sa mogućim fatalnim ishodom. Otuda velika zabrinutost. Lekari veomaoprezno deluju antibioticima na ovakvu bakteriju jer postoji mogućnost da ona ili sintetiše još više šigotoksina ili da se toksin ubijanjem bakterija oslobodi u organizmuu većoj količini.
Bakterije, dakle, imaju tu sposobnost da se brzo menjaju. Viši organizmi u toku svog života ne razmenjuju genetski materijal na ovaj način, abakterije imaju sposobnost da steknu nove osobine koje im obezbeđuju uspešnije preživljavanje. Od jedne do druge generacije suočavamo se sa sasvim novom populacijom koja postaje otporna na različite lekove.
U nekim zemljama zato nastoje da strogo kontrolišu upotrebu antibiotika i da se striktno vodi računa o tome kako i kada ih pacijent koristi. Tako se postupa da bi se makar usporilo širenje otpornostina antibiotike i samim tim povećao efekat lečenja. U suprotnom, čovekov organizam mora sam da se izbori s bakterijama koje su otporne na antibiotike, samim tim ima mnogo manje šanse da se izleči. Zato, kad dođe do ovakvih žarišta kao sad u Nemačkoj, sve češće se kao prvi problem javlja potencijalna antibiotska rezistencija – kako bakteriju najefikasnije eliminisati iz organizma.
Kako se problem rešava? Najbolje je prevencijom, dakle da do zaraze i ne dođe. To se postiže pranjem voća i povrća, termičkom obradom hrane, opštom higijenom. Ali kad do zaraze dođejako je važno otkriti njen izvor, što je u ovom nemačkom slučaju konačnopostignuto.Prethodno su neke nemačke i, kako sam čula, kineske institucije zajedno sekvencirale tj. pročitale kompletan genetski materijal ove ešerihije koli na osnovu čega će se možda naći odgovor u vezi sa njenim poreklom, zašto je toliko opasna, itd.
Dakle, sve je više patogenih bakterijaotpornih na sve veći broj antibiotika i to ćenam i ubuduće praviti probleme. Do toga dolazi zbog velike upotrebe i zloupotrebe antibiotika jer ljudi često sami sebi određuju terapiju tako što uzimaju antibiotik, a ne znaju da li je bolest virusnog porekla (tada antibiotik ne deluje), niti znaju da li imaju neku bakteriju na koju antibiotik koji koriste takođe ne deluje. Nema antibiotika koji deluje na sve bakterije budući da su one tokom evolucije razvile različite mehanizme otpornosti: kad farmaceutska industrija izbaci novi antibiotik, bakterije, ili bar neke od njih, pronađu način da budu rezistentne. Onda se pojave novi antibiotici na koje opet neke bakterije bivaju otporne. To ne znači da su bakterije ,,pametnije” od ljudi nego imaju tu osobinu da se brzo prilagođavaju na nove uslove.
*Naučni saradnik,zamenik direktora Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo
Jelena Begović
objavljeno: 17.06.2011.
