Izvor: Vostok.rs, 24.Sep.2014, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se izokreće istorija Prvog svetskog rata
24.09.2014. -
Vratimo se naučnoj konferenciji "Veliki rat i početak novog mira: aktuelni dnevni red za čovečanstvo", održanoj u Beogradu. Pored naučnih referata, učesnici konferencije su govorili i o radovima posvećenim ovoj stranici istorije.
Između ostalog, bilo je reči o knjizi dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti Ljubodraga Dimića i profesora Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta Mare Radojević "Srbija u velikom ratu 1914-1918". Njen cilj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je suprotstavljanje revidiranju istorije početka 20. veka od strane zapadnih istoriografa, koji Srbiju predstavljaju kao glavnog krivca za rat. U savremenim uslovima Ljubodrag Dimić smatra ovaj rad najaktualnijim.
- Meni se čini da kada se gledaju statistički podaci da u Srbiji stupa na scenu generacija koja je manje obrazovana od svojih roditelja, to je verovatno nešto što važi za većinu evropskih država. I u tom kontekstu mlada generacija malo zna. A kada malo zna, ima malo interesovanje. Iz tih razloga možda je ta proslava i obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata koji je odredio kuda nam je krenula istorija u 20. veku dobra prilika da se o tome nešto više zna. Mlađa generacija je upućena na Internet, na čitanje strane literature. Ono je gotovo idolopoklonički odnos prema stranim piscima. U prilici je da na nemačkom, engleskom, francuskom u ovom trenutku nađe stotine naslova o istoriji sopstvenog naroda. I oni na jedan neprimeran način krivotvore prošlost 20. veka, a sa tim i istoriju Prvog svetskog rata. I knjiga koju smo napisali koleginica Mira Radojević i ja je prosto jedan skroman pokušaj sublimiranja, sabiranja znanja do kojih je došla srpska istoriografija u prethodnom veku i pokušaj da se to znanje saopšti na neki upadljiv, možda čak i popularan način pre svega mlađoj generaciji čitalaca.
U našem razgovoru sa Ljubodragom Dimićem dotakli smo i paralelu 1914. godine sa današnjim danom, o čemu se govorilo na samoj konferenciji.
- Kad govorimo o 1914. i 2014. godini, odnosi koji su se gomilali od pada Berlinskog zida do danas, danas se rasvetljavaju na možda neki drugi način sa mogućnošću drugog ishoda u Ukrajini u odnosu kakav je bio u Jugoslaviji naprimer 90-ih godina 20. veka kad je postojala samo jedna supersila. Ja sve što se dešava danas prosto posmatram kao pokušaj da se koriguje jedan poredak koji je nesumnjivo kreiran u skladu sa isključivim interesima jedne sile, jedne države. A naravno trebamo reći to da je i Prvi svetski rat počeo tako što je Nemačka posegnula za svetsku moć, a ta se moć tog trenutka nalazila u rukama Engleza. A oni nisu bili spremni da ispuste tu moć iz svojih ruku.
Mnogi vojni istoričari vide paralele u istoriji 20. veka sa poslednjim događajima, između ostalog sa ukrajinskim. Šta više, u poslednje vreme mogao je da se prati takav fenomen kada su mnogi Srbi izražavali želju da odu na Jugoistok Ukrajine. Kako se vi prema tome odnosite?
- Kada su u pitanju male države kao što je Srbija one se moraju pridržavati principa u svetskoj politici, u Međunarodnom pravu. Privilegiju da te principe prilagođavaju sebi ili krše imaju samo velike sile. I SAD, i Zapad počele su da koriste to pravo od onoga što se desilo u Jugoslaviji 90-ih godina 20. veka na svim kriznim žarištima u svetu danas. Možda danas postoji jedna generacija poput one iz 30-ih godina 20. veka koja je branila internacionalizam. Danas brani slovensku ideju na graničnim linijama fronta uspostavljenog danas u Ukrajini. Ja prosto taj odlazak naših ljudi na to ukrajinsko ratište doživljavam kao pravo na bunt onih koji ne pristaju na gomile laži koje pokušavaju da im krejiraju pamet, da ih zatupljuju, da im određuju okvire njihovog života. I to naprosto jedino tako posmatram kao pokušaj da neki rat koji niste mogli da vodite pošto ste bili suviše mali pokušate da svoj doprinos date na drugoj liniji gde se nesumnjivo brani sloboda od nečega što je agresija sopstvene države na sopstveni narod.
Ipak, može li se nekako suprotstaviti globalnim procesima, i šta je za to potrebno učiniti?
- Prosto sudbinu sveta treba deliti sa nekim drugim. Kada već govorimo to ovde u Beogradu možda da kažemo da Jugoslavija na čijem je čelu 60-ih godina bio Josip Broz Tito izgradila jedan pokret u kome su bili desetine država danas, koje su želele da bude Savez Čovečanstva i koji je smatrao da o sudbini sveta ne odlučuju samo veliki već i mali. Drugim rečima ukoliko se kreira neki poredak u budućnosti, neke arhitekte bi morale da znaju o tom poretku i ne bi trebali pitati ne samo velike sile već naprosto i male države koje svojim životnim iskustvom mogu mnogo toga da ponude da bi svet mogao da bude bolji.
Održavanje konferencije posvećene Prvom svetskom ratu Ljubodrag Dimić smatra izuzetno korisnim.
- Meni se čini da je ova konferencija bila pre svega veoma ozbiljan razgovor. Desetine ljudi koja su u njemu učestvovale i koje su sa strane prisustvovali mogle su mnogo da čuju. Bilo je mnogo toga što pokazuje da je istorija asocijativna, da je ona puna analogija. Ta analogija nam pomaže da nam razbistre pamet, da možda na drugi način razmišljamo nad procesima veoma dugog trajanja i složenog karaktera koji je određuju i kreiraju vek koji je za nama.
Grigorij Sokolov,
Izvor: Glas Rusije
