Izvor: Politika, 25.Okt.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se Ivanjica borila sa snegom
Sledeću zimu ćemo dočekati spremnije i sa velikim iskustvom iz prošle
Prošle zime veliki sneg je Ivanjicu donekle iznenadio jer godinama (od 1981) nismo imali tako obilne padavine. Kao i obično, pred prošlu zimu opština je sklopila ugovore s preduzećima koja se bave održavanjem puteva. Po površini, Ivanjica je jedna od većih opština u Srbiji, pretežno brdsko-planinsko područje, s ukupnom dužinom puteva od 2.400 kilometara i sa 54 naseljena mesta u 19 mesnih zajednica. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Neka od tih mesta udaljena su od Ivanjice više od 50 kilometara.
Na osnovu ugovora s ,,Putevima Srbije” održavanje i čišćenje regionalnih i magistralnih saobraćajnica kod nas je povereno preduzeću ,,Putevi”, dok o lokalnim i nekategorisanim putevima brine opština. I to, uglavnom, tako što angažuje mehanizaciju lokalnih vlasnika.
Kad je početkom januara 2012. počeo da pada sneg, mehanizacija je izašla na saobraćajnice, ali smo već 12. januara na sednici štaba za vanredne situacije konstatovali da se sneg ne može čistiti kao prethodnih godina. Tada je doneta odluka o angažovanju celokupne mehanizacije u opštini tako da smo do 23. januara uspevali da puteve održavamo prohodnim. Već tada smo odredili prioritete čišćenja: gde ima školske dece, bolesnih i starih itd. Bilo je i smrtnih slučajeva, kada se moralo čistiti do kuće u kojoj je neko umro i zatim do groblja.
Sve je to funkcionisalo do 23. januara, kada je novi sneg počeo da zatrpava i one tek raščišćene pravce. Mnoge saobraćajnice smo tako čistili najmanje dva puta. Međutim, šta se dešavalo posle 23. januara? Zbog ranijih čišćenja, neposredno pored puteva su bili stvoreni visoki snežni bedemi tako da mašine nisu mogle da sklanjaju novi sneg koji je opet jako padao. Bile su nam potrebne veće mašine. Tražili smo ih od republičkog štaba i on nam je isporučio dva velika buldožera TG 20 koji su kod nas radili petnaestak dana.
Što se stanovništva u najudaljenijim naseljima tiče, imali smo sreće da su električne i telefonske linije uglavnom funkcionisale, mada je, zbog leda, bilo povremenih izbacivanja predajnika fiksne telefonije na Jankovom kamenu, a i nekih dalekovoda. Ali mogli smo sa ljudima da se čujemo. Opština je u to vreme kupila jedne motorne sanke, druge smo iznajmili od jednog našeg sugrađanina, tako da smo motornim sankama evakuisali bolesnike i prevozili hranu i lekove. Prenele su i 400 paketa hrane koje je ugroženim domaćinstvima dodelila vlada.
Pomagao nam je i helikopter MUP-a. Krajem januara bio je neki smrtni slučaj u jednom zaseoku, pa je put pročišćen i ljudi su došli na sahranu. Onda je baš tih sati ponovo počeo da pada jak sneg, put je postao neprohodan i 11-12 ljudi nije moglo da se vrati kućama. Tada je angažovan helikopter koji ih je evakuisao. Tako su spaseni i neki povređeni, jer jedan čovek je posekao nogu sekirom, jedna žena je slomila nogu...
Snalazili smo se i uz pomoć konja. U selu Brusnik, jednom srčanom bolesniku nije bilo dobro, a ponestali su mu lekovi, i onda je jedna ekipa pošla prema selu automobilom ,,lada niva”, a mlađi ljudi iz Brusnika su s bolesnikom i šest konja po velikoj hladnoći pošli prema ,,ladi nivi”. Posle osam sati putovanja bolesnik je dospeo u bolnicu u Ivanjici.
MUP nam je kasnije ustupio i jedne motorne sanke sa Kopaonika, a pomogla nam je i vojska svojim vozilima i mašinama.
U selima se stanovništvo priprema za zimske mesece jer ljudi znaju kakve su planine Golija i Javor. Zato oni u jesen obezbeđuju dovoljno ogreva i hrane za sebe, a i za stoku. Mada je možda bilo malo opuštanja zbog tog dugogodišnjeg perioda bez velikih snegova, pa je seno za stoku ostalo daleko od kuća. Zato su pripadnici naše spasilačko-vatrogasne jedinice i volonteri Crvenog krsta i Centra za socijalni rad pomagali ljudima da prinesu seno.
Pred kraj februara i te ljude u planini je, međutim, počela da hvata panika, jer mnogo je hroničnih bolesnika, potrebni su im lekovi, a lekari ih daju najduže na mesec dana. I nosili smo im lekove. Obično su to bili mladi volonteri Crvenog krsta, njih 12 srednjoškolaca i studenata. Njih četiri-pet su najpre odlazili ,,ladom nivom” dokle se moglo, a zatim su pešačili kroz sneg. I to, tako što im je za razdaljinu koja se bez snega pređe za sat vremena trebalo četiri sata. Sneg je bio do pojasa, pa je jedan od njih išao prvi praveći prtinu. Kad bi se on umorio, zamenjivao ga je drugi. I tako sve do odredišta.
Pre dvadesetak dana štab za vanredne situacije u Ivanjici je održao sastanak s predsednicima svih mesnih zajednica koje imaju savete MZ na terenu. Članovi saveta MZ su iz svih zaselaka. Od predsednika MZ smo tražili plan čišćenja snega i predlog prioriteta za zimske uslove tako da ćemo za petnaestak dana imati plan za celu opštinu. Sledeću zimu ćemo dočekati spremnije i sa velikim iskustvom iz prošle.
Načelnik štaba za vanredne situacije u opštini Ivanjica
Budislav Vukašinović
objavljeno: 25.10.2012.
