Izvor: Blic, 26.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako razgraditi podaničku svest
Kako razgraditi podaničku svest
Nedavno je Savezno ministarstvo nacionalnih i etičkih zajednica izdalo publikaciju 'Tolerancija- susret razlika', zbornik tekstova na 'zadatu' temu. Kao autor priloga pojavljuje se elita domaće humanističke misli: Đuro Šušnjić, Čedomir Čupić, Zagorka Golubović, Tibor Varadi, Ratko Božović i sagovornik 'Blica', psiholog Žarko Trebješanin, redovni profesor Defektološkog fakulteta i predsednik Saveza psihologa Jugoslavije. Zbog čega >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se o toleranciji najviše priča u zemljama u tranziciji?
- Ovaj razgovor je takvim društvima najpotrebniji jer prelaze iz jednog stanja, jednog društvenog uređenja i sistema, političkog, vrednosnog, u suštini autoritarnog, ka demokratskom, građanskom sistemu. Da bi razgovor o toleranciji bio produktivan potrebno je jasno definisati pojam tolerancije sa raznolikih aspekata ako hoćete da menjate društvo u celini, a ne samo na nivou ekonomskog i političkog. Morate da stvorite demokratsku klimu i menjate postojeći mentalitet. Tek onda možete da razgradite tzv. autoritarnu ili podaničku svest i postavite osnove jedne nove političke kulture, da uspostavite tzv. mentalnu tranziciju. Politička netolerancija pojavila se i tokom ove kampanje: prebijanje ljudi, uništavanje stranačkih prostorija, neprimerene reči, kao i međunacionalna, nakon košarkaških utakmica reprezentacije.
- Da, ali mene raduje da su ovo ipak bili mirni, civilni izbori, da možemo reći kako živimo u nečemu što smo do pre koju godinu mogli nazvati jedino - snom! Biramo između više kandidata i ne strepimo da će nam od tog izbora zavisiti život u potpunosti, da li ćemo biti bombardovani ili ćemo morati da napuštamo zemlju… Čak i da su se desili mnogo gori incidenti od onih koje ste nabrojali moramo posmatrati šta zaista jeste trend, šta misli većina. Napravili smo korak napred, stvorene su pretpostavke tolerantnijeg društva spremnog za demokratski preobražaj. Biće to težak i spor proces i biće još takvih 'ispada'. Upravo zato mislim da nisu dovoljne samo ekonomske reforme i ublažavanje ekonomskih patnji. Ko tako misli, na nekim je 'marksističkim' pozicijama: 'izmeniti bazu a nadgradnja će sama od sebe'.
Tranziciono ili ne, pluralističko ili ne, tek, svako društvo danas, zbog same suštine medija, trpi njihov uticaj. Kakva je suitacija kad je reč o toleranciji u našim medijima?
- Mediji imaju ogromnu ulogu i uticaj upravo u tom izgrađivanju demokratskog poretka i demokratske političke kulture. Mediji su tu nezamenljivi. Oni su tribina, scena na kojoj vi imate priliku da sučelite mišljenja. Šta vredi naglabati o toleranciji ako nemate poligon za suprotstavljanje mišljenja. Znači ako mediji plasiraju samo jednu stranu nekog događaja ili ga prećute oni ne rade na uspostavljanju nove političke kulture, nema tolerancije. Ako objavite vest da se cepaju plakati jedne stranke, a ne objavite vest da je napadnut klub neke druge, plivate u pristrasnosti. Ili ako vest o napadu na jednu stranku objavite na naslovnoj strani a onu o napadu na neku drugu na petnaestoj, ili vest uopšte ne objavite, a to se dešavalo u našim medijima tokom ove kampanje, opredelili ste se u nečiju korist. Nije to stvar 'uređivačke politike'; znate, svaki medij može da ima svoj 'ukus' ali ne sme da se pojavi bez bitnih informacija i događaja na osnovu kojih formiramo svoje, i na osnovu kojih se formira i javno mnjenje. Da li kod nas uopšte postoji pojam javnosti ili javnog mnjenja, ukoliko izuzmemo onaj čaršijsko- tračerski vid?
- To je vrlo bitno pitanje. Jedna od mojih teza jeste da ne možemo imati istinski demokratsko društvo ako nemamo budnu, kritičku javnost koja će biti 'dežurni posmatrač', koja shvata šta se zbiva i ne može joj promaći niz incidenata u predizbornoj kampanji, na primer, a da odmah na to ne reaguje. Političari misle da javno menjenje postoji pa angažuju uspešne i poznate ličnosti u svojim kampanjama. Koliko su se takvi pojedinci pokazali tolerantnim?
- Mnoge javne ličnosti svrstale su se na jednu od strana i to vrlo žestoko. Neko će reći, šta on priča o tome kad je učestvovao u kampanji protiv Miloševića. To su bili retki trenuci kad smenjujete diktatorski, despotski sitem i ne borite se ni za jednog od ovih koji su sad na vlasti. Neki ljudi kao da su to zaboravili. Tako da sad imate vrlo strasno, čak fanatično svrstavanje. Intelektualci pre svih moraju da rade na uspostavljanju političke kulture. Ona je deo opšte kulture i ko to ne želi da shvati naseda na problematičnu ideju da je svaka politika 'nešto prljavo čime ima ko da se bavi'. Takvim mišljenjem terate vodu na vodenicu autoritarne vlasti. Politička kultura podrazumeva 'uljudan' odnos ka javnosti. Da li ste ipak, optimista da ovde stvari idu ka toleranciji?
- Mislim da su stvorene pretpostavke ali bi trebalo mnogo više raditi na formiranju političke kulture. Čak i kad se radi onda je to ponekad nespretno. Recimo akcija Ministarstva nacionalnih i etničkih zajednica koristi u kampanji slogan o toleranciji: 'Ništa ne košta a puno vredi'. Mislim da bi slogan trebalo da glasi: 'Košta puno jer puno vredi'. Neka svako pokuša da bude tolerantan samo jedan jedini dan. Da bude fin, kontroliše sebe, uzdrži od netolerancije videće koliko to nije lako, koliko napora traži samo da saslušamo drugog a kamoli da ga razumemo. Milorad Pavlović
