Izvor: Politika, 25.Mar.2015, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako preživeti bedu
„Život stoji, život ide dalje”, tekst Filip Vujošević, režija Jelena Bogavac, Bitef teatar; „Rulet-ples”, tekst Aleksandar Jugović, režija Marko Živić, Beogradsko dramsko pozorište, Nova scena; „Strujosek”, tekst Aleksandar Radivojević, režija Aleksandar Švabić, Atelje 212
Nastala prema tekstu Filipa Vujoševića, predstava „Život stoji, život ide dalje” rediteljke Jelene Bogavac dokumentaristički je utemeljena, a tematizuje borbu za preživljavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetnika i umetnosti u današnjoj Srbiji. Bez uobičajenog iluzionizma, glumci Suzana Lukić, Miloš Timotijević, Aleksandar Đinđić i Slaven Došlo u formi direktnog obraćanja publici ili intervjua govore o sebi u ličnom i profesionalnom smislu.
Cilj takve direktnosti je snažnije uključivanje gledalaca u tok radnje, podsticanje na kritičko sagledavanje sveta. Pri tome se autori neprestano igraju sa dokumentarizmom, razvlače granice između stvarnosti i fikcije, uz prisutnost oštre (samo)ironije. Ona je, na primer, sadržana u izboru da se tokom cele predstave na zidu u pozadini projektuju imena žrtava iz Srebrenice, uz objašnjenje aktera da je to način ispunjavanja zahteva finansijera za društvenu angažovanost. Na taj način se autori sa pravom brutalno direktno razračunavaju sa mnogobrojnim projektima u kojima takozvana angažovanost postaje sama sebi svrha, na račun istinskog umetničkog opravdanja dela.
Predstava „Život stoji, život ide dalje” je u osnovi zanimljiva, ali nije bilo potrebno uvođenje poduže scene u kojoj lik violiniste Petra deklamuje stavke iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti o situaciji u vezi sa Kosovom. Ova scena na kraju predugo traje i survava dinamiku predstave u provaliju, uprkos tome što jeste idejno opravdana u pogledu pomenutog kritičkog odnosa prema nasilnoj angažovanosti pozorišnih projekata.
Takođe izgrađena na savremenom domaćem tekstu Aleksandra Jugovića, predstava „Rulet-ples” u režiji glumca Marka Živića bavi se srodnom temom, mogućnostima i granicama preživljavanja u današnjem društvu. No, sredstva prikazivanja bezgranične borbe za opstanak ovde su drugačija. Radnja je uglavljena u okvire žanra melodrame sa primesama crne komedije i satire, uz metaforička značenja o preživljavanju u sumornoj svakodnevici. Likovi su dva bliska prijatelja, Milan (Milorad Damjanović) i Dejan (Marko Janjić). Prvi je u vezi sa Bosiljkom (Jelena Rakočević Cekić), dok se drugi spanđava sa njenom majkom Ružom (Ljubinka Klarić).
Glumci skladno igraju između realizma i farse, snažno izoštravajući mane likova: Milanovu kilavost, njegovu skoro slepu poslušnost prema Bosiljki, Dejanovo gadno koristoljublje i lažljivost, Bosiljkinu manipulativnost, Ružin religiozni fanatizam kao zamenu za odsustvo ljubavi. Delikatnim korišćenjem svetla, muzike (kompozitor Bora Dugić) i uvođenjem paralelnih prizora igre, reditelj Živić je scenu osenčio suptilnom osećajnošću, koja je u finom kontrastu s preovlađujućom farsičnošću likova. „Rulet-ples” je nepretenciozno ostvarenje, jednostavnog šarma i blage komike, zbog čega će ga publika verovatno voleti.
Predstava „Strujosek” donela je još jednu praizvedbu srpske drame pisca Aleksandra Radivojevića u režiji Aleksandra Švabića. I ona izranja iz našeg haotičnog, unesrećenog društva, ali na znatno grublji, brutalniji, beznadežnije taman način, što je čini vrlo neobičnim delom na srpskim pozorišnim repertoarima. Predstava takođe gradi kritički odnos prema lokalnoj stvarnosti u pogledu oštrog ogledanja opšte krize, koja dovodi do nemogućnosti pokrivanja osnovnih životnih troškova, ali i srozavanja važnosti kulture, na primer kroz motiv zatvaranja bioskopa. Komad se istovremeno bavi i radikalnom kritikom globalnog okruženja, koje je previše zavisno od novih tehnologija i društvenih mreža, bez kojih stvarni život danas više ne postoji.
Glumci su usaglašeno teatralno, karikaturalno, uobličili iščašene plastične likove: Strujoseka, koji sa đavolskim zadovoljstvom i sekirom seče struju neplatišama (Gordan Kičić), odlučnog Serdara (Marko Gvero), tunjavog Vojvode (Branislav Trifunović), Oca transvestita koji ima posebno probojnu, iskrivljenu komiku (Miodrag Krstović) i Vojvodine trudne Staje, umišljene savremene umetnice (Milica Gojković). Mladi reditelj Švabić je diskretno pustio da se bizarni, nadrealni, crnohumorni tonovi razlivaju po sceni, čineći „Strujoseka” bliskim senzibilitetu mlađih generacija, ljubiteljima žanrovskih angloameričkih filmova.
Ana Tasić
objavljeno: 26.03.2015.
