Izvor: Politika, 17.Sep.2012, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako obezbediti 2,5 milijarde kubnih metara vode
Očigledno je da će prioritet u pogledu budućeg razvoja navodnjavanja u Srbiji biti revitalizacija postojećeg sistema za odvodnjavanje i analiza mogućnosti korišćenja već izgrađene kanalske mreže i za navodnjavanje. Na osnovu svega ovoga, čini se da je procena data u Vodoprivrednoj osnovi Srbije da će se 2021. godine navodnjavati oko 800.000 hektara nerealna. Čak i ako bi se tako optimistička prognoza ostvarila, postavlja se pitanje kako obezbediti više od 2,5 milijarde kubnih metara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vode godišnje za navodnjavanje ovih površina. Pošto su potencijali domicilnih voda ograničeni, i pored planirane izgradnje akumulacija, za navodnjavanje je neophodno korišćenje tranzitnih voda. Budući da prilikom korišćenja vode za navodnjavanje dolazi do njenog znatnog nepovratnog utroška, u slučaju navodnjavanja na većem delu zemljišta, javio bi se problem prekomernog korišćenja voda međunarodnih vodotoka.
Sa druge strane, Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se voda za piće koristi i za navodnjavanje. To je posledica izuzetno niskih cena vode za piće. U većini evropskih gradova dnevna potrošnja vode po stanovniku iznosi od 120 do 150 litara, dok u nekim našim gradovima dostiže 250, a leti čak i 500 litara. To je moguće zbog izuzetno niske cene vode. Danas se u evropskim zemljama svuda primenjuje princip ,,korisnik plaća” koji znači da svi korisnici moraju da plate realnu cenu vode. Zato se korisnici trude da preduzmu sve mere kojima će upotrebu vode racionalizovati.
Kad je reč o kontroli kvaliteta vode za navodnjavanje – kod nas nije dovoljno izražena svest o tome da se različiti izazivači bolesti mogu preneti preko vode na biljke, kao i različiti drugi kontaminanti (teški metali, organski zagađivači…). Često se za navodnjavanje koristi voda koja je mikrobiološki kontaminirana i to može da izazove veoma ozbiljne bolesti (dijareja, dizenterija, hepatitis, hemolitički uremični sindrom, tifus pa i kolera, kao u Japanu 1970). Poseban problem predstavlja korišćenje u ishrani kultura kao što su zelena salata, paradajz, mladi luk, peršun…, koji se koriste u svežem stanju bez prethodne termičke obrade.
Pored mikrobiološke, i hemijska kontaminacija vode može predstavljati veliki problem u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ona nastaje usled akumulacije različitih zagađujućih materija organske ili neorganske prirode. Tu posebno mesto zauzimaju nitrati i teški metali. Povećanje koncentracije nitrata najčešće nastaje kao posledica preterane upotrebe mineralnih ili organskih đubriva. Povećan sadržaj nitrata u vodama za navodnjavanje može negativno uticati na kvalitet gajenih biljaka, a konzumiranje povrća s visokim sadržajem nitrata može izazvati ozbiljna oboljenja.
Stvaranje i korišćenje sorti poljoprivrednih kultura otpornih na sušu naš je dugoročni cilj. Selekcija na sušu, zbog kompleksnosti u reakcijama otpornosti biljaka, nije dovoljno zastupljena u Srbiji kao što je u svetu, a naročito je potrebna kod ratarskih kultura (kukuruza, soje, šećerne repe, suncokreta). Prinos je za oplemenjivače svojstvo koje je teško poboljšati pošto je veoma osetljivo na mnogobrojne faktore spoljne sredine i zbog toga proces selekcije dugo traje. Međutim, primena novih molekularnih i genetičkih metoda u selekciji (posebno korišćenje molekularnih markera) jako ubrzava ceo proces ali zahteva obučene selekcionere i odgovarajuću sofisticiranu opremu. Poljoprivredni fakultet u Beogradu u saradnji sa Institutom za kukuruz i Institutom za povrtarstvo iz Smederevske Palanke, za potrebe realizacije odgovarajućeg projekta, u postupku je selekcije sorti pšenice i paradajza na sušu. Selekcioneri koji rade na sličnim projektima za druge kulture su i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Direktor Instituta za zemljište i melioracije Poljoprivrednog fakulteta BU
Radmila Stikić
objavljeno: 18.09.2012.
