Izvor: Politika, 26.Avg.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je turbo-folk uticao na dizajn
Postavka „(Est)etika nacionalizma – dizajn turbo-folka” hrvatskog dizajnera i kritičara Bojana Krištofića od večeras pred publikom u „Mikser” galeriji u Beogradu
Razvoj dizajna turbo-folka, koji je devedesetih godina kulminirao kako u Srbiji tako i u zemljama u okruženju, tema je izložbe „(Est)etika nacionalizma – dizajn turbo-folka” Bojana Krištofića, publiciste, ilustratora i dizajnera iz Zagreba. Posetioci „Mikser” galerije od večeras će moći da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << steknu uvid u folk supkulturu čiji se začetak vezuje za pedesete i šezdesete godine 20. veka, pojavom novokomponovane narodne muzike, a čiji se vrhunac dogodio devedesetih godina.
Akcenat je na nekoliko izvođača koji su, prema mišljenju ovog umetnika, svojom muzikom i vizuelnim identitetom doprineli definisanju turbo-folka: od Svetlane Ražnatović i Indire Radić do Severine, Dina Merlina i dens grupa poput „Kolonije”, tih devedesetih godina dominantnih na top-listama u regionu.
Interesovanje za ovu temu, kako objašnjava Krištofić za naš list, jeste splet okolnosti.
– Oduvek me je zanimalo kako se odnos elitne i popularne kulture izražava u sredstvima masovne komunikacije. Dizajn vizualnih komunikacija je u srži tog procesa, pa se i fenomen turbo-folka na neki se način nametnuo, budući da je reč o kulturnoj pojavi koja je istovremeno etablirana i marginalna – kaže Krištofić i otkriva da i lično, povremeno, „otkine na cajke” (hrvatski sleng za narodnu muziku).
– Njihovom zabavnom besmislu ponekad je teško odoleti – dodaje dizajner.
Postavka je premijerno prikazana u maju u Zagrebu, ali je istraživanje za nju počeo ranije. Najpre je 2011. godine naš sagovornik održao predavanje na ovu temu, a zatim objavio esej „Uvod u turbo-folk dizajn”.
Bojan Krištofića (Foto Lična arhiva)
Istraživanje traje i još nije završeno, dodaje Krištofić, a jedan od razloga jeste to što mu se posvećuje koliko mu dopuštaju tekuće obaveze.
Odlučio je ipak da, dosad zaključeno, predstavi publici.
Koncept izložbe je prošao na konkursu zagrebačke HDD galerije. Međutim, Ministarstvo kulture i grad Zagreb nisu podržali projekt, pa je radio bez sredstava:
– Sve sam štampao na kancelarijskom štampaču, iz čega je kasnije proizašla estetika koja mi se svidela. Reakcije na izložbu bile su iznenađujuće dobre. Videlo ju je priličan broj posetilaca i uglavnom su svi shvatili o čemu je reč: ne o ambivalentnom izlaganju turbo-folka u galeriji, već o njegovom kritičkom stavljanju u kontekst.
Ideja mu je da menja postavku i uključi druge stručnjaka, najviše muzikologe. Kao i da na kraju dizajnira veb-adresu na kojoj će se naći sav materijal koji je prikupio.
Željno očekuje da čuje utiske publike u Beogradu, gde će izložba biti postavljena do 3. septembra.
A. Cvetićanin
objavljeno: 27.08.2014.
