Izvor: Blic, 09.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je opevan završni čin hvatanja
Kako je opevan završni čin hvatanja
'Požuri Đole, da ti ne zvižde ko Miloševiću', dobacivali su raspoloženi Lazarevčani Đorđu Balaševiću, koji je preksinoć došao u grad iz koga je krenuo narodni bunt, da bi održao svoj prvi koncert u slobodnoj zemlji.
'Neka brate, sad imamo vremena', odvratio je popularni 'Panonski mornar', čiji je izlazak na binu i prva numera 'Treća smena', namenjena rudarima 'Kolubare', bila propraćena burnim aplauzima i ponekom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << suzom radosnicom. U ekskluzivnom razgovoru za 'Blic', vođenom posle intervjua koji je dao za 'BBC', Balašević nam je na konstataciju da ga je ovih dana prilično teško 'uloviti' rekao:
'Angažovali smo se mnogo od prvog pa do navodnog drugog kruga izbora, pokušavajući da stvari još malo poguramo. Priznajem da sam u početku, pre izbora, bio prilično skeptičan. Pripadam onoj, više puta od 'onih tipova', poraženoj generaciji, pa sam stvorio i neke komplekse. Međutim neki novi klinci su sačuvali vatru i namestili celu stvar. Jednostavno mi je bilo pomalo nesportski da se pojavim, jer su oni sve uradili i najzaslužniji su za ovu pobedu. Kada su me pozvali iz Beograda, prvog dana posle izbora, i pitali me da li bih došao, odgovorio sam da ću doći kada treba. To nije bilo sporno'. Svojevremeno ste izjavili da ćete pevati u Beogradu kada postane slobodan?
- Beograd je te večeri bio slobodan. Verovao sam da će ostati i dalje, ali znajući s kim imamo posla, do poslednjeg trenutka sam bio rezervisan. Više zbog 'uroka', nisam govorio 'gotov je', već 'ako on nije gotov, mi smo gotovi'. Ni danas mi nije bilo svejedno kada sam video Gedu na televiziji, jer u mojoj pesmi nema stihova da smo stigli Gedu, tek sam stigao do onog dela 's puškom i torpedom, svi za Gedom, šorom, sredom...' Svirali smo u Nišu, Kragujevcu, Valjevu, tokom svih ovih dana; pre istorijskog obračuna, nastupali smo i u Novom Sadu, dva puta, jednostavno zbog barikada nije bilo moguće bilo šta isplanirati. Kada su nas pozvali u Užice i Čačak, rekao sam im da se nadam da nećemo moći, jer to bi značilo da je blokiran put i da štrajk funkcioniše. Tako je i bilo. Ovih dana sa svojom porodicom proslavljam pobedu, to je veliki događaj u životima svih nas.
Da li da vas očekujemo u Beogradu?
- Nadam se, ne znam kada, nisu nam još javili iz 'G l7', jer su oni preuzeli na sebe organizaciju tog koncerta, ali mi smo na 'stend baju' i onog momenta kada budemo dobili tu informaciju pokušaćemo da obavestimo što veći broj ljudi. Taj koncert biće simboličan, označiće prestanak jednog ružnog sna. Oni ostali će se nastaviti možda u decembru u Centru 'Sava' ili neće, sada to nije toliko važno. Najvažnije je to što je za mene postalo normalno da odlazim da nastupam u Nišu ili Kikindi, a ne po Vankuveru, Melburnu... a ne 'ne možemo ovde, nismo podobni', jer ja volim da mnogo i pričam između pesama, stalno sam na penalu sam zbog tog verbalnog delikta. Album mi nije objavljen ovde, već sam ga 'izneo' u inostranstvo, pa je nekim čudnim putevima došao i ovde. Ipak, jedan je od najtraženijih, najpopularnijih albuma?
- Eto, pogodilo se. Objavljen je još u martu, mnoge od tih numera napravljene su prethodnih godina. Rad na ploči je bio prekinut jer je moja ćerka Jelena imala tešku saobraćajnu nesreću. Sve se, na sreću, dobro završilo, ali je onda došlo bombardovanje. Neke pesme, recimo 'Plavi', koja je ovih dana više puta emitovana povodom reakcije policije, napisana je pre dve godine, posle studentskog protesta. Tada su se i materijalizovale mnoge, kao ova o 'Gedi', koja je bila čista zezalica u početku, a kasnije se pokazala kao poslednji čin 'hvatanja'. Kada sam gledao na sve strane one namrštene face i slušao reči 'Svi za Gedom, drž˘te Gedu', zaista sam se osećao kao ideolog. Na kraju se to pokazalo kao glavni scenario - drž˘ ga, nema tu neke velike filozofije, preterano pametnog razmišljanja. Zbog toga je ovaj album meni veoma drag i nadam se da će biti i ovde objavljen, iako mi je pre neki dan ćerka postavila pitanje: 'Tata šta sad ovo znači? Da li ćeš i ti moći da se reklamiraš pre TV Dnevnika?'. Ne mogu da verujem, toliko sam se odvikao od toga, pre neki dan video sam Coku Lazovića, koji me je l992. godine poslednji put pozvao da gostujem na TV-u. Tada smo se, da bi zeznuli ove iz zabavne redakcije koji su me već onda 'stavili na led', dogovorili da dođem da bih komentarisao fudbalsku utakmicu, ne bih li im se 'zavukao iza leđa'. Iako smo ih tada prešli, definitivno sam bio skinut sa programa državne televizije, a Coka je otpušten. Ono što je najvažnije je to da je srušeno breme, to opterećenje, zahvaljujući energiji mladosti i rudara. Kao u nekom filmu kreću radnici na Beograd i ruše 'tog tipa'uz pomoć mladosti. To je predivno, iako smo malo okasnili, pustili smo ga suviše dugo... Prijatelj me je zvao iz Beograda i rekao mi: 'Skinusmo mi njega za tri sata', a ja mu kažem - za trinaest godina i tri sata. Žao mi je svih onih koji su u međuvremenu odrasli, bez nekih stvari koje svako detinjstvo mora da ima, ali još uvek smo tu da spasimo mnoge generacije klinaca, da ne putuju sa obrukanim pasošem, ukoliko su uopšte i imali lovu za putovanja.
Veoma sam srećan. Za mene je velika čast što nastupam u gradu iz koga je sve ovo krenulo, jer da se nije prelomilo na ovakvom mestu kao što je Lazarevac, ne znam šta bi bilo. Mislim da grad sa svojim salonskim šetnjama protiv barbarskog sistema ne bi imao nikakve šanse. Sledeći koncert u Lazarevcu biće s plakatom. Da li će vaša muzika i ubuduće kritikovati neku novu vlast?
- Zavisi da li će to zaslužiti. Važno je da se opet malo vratim u normalu. Na svakoj svojoj ploči bio sam pomalo prorok. Kada sam l987. napisao 'Samo da rata ne bude', bilo je komentara 'kakvog, rata, kakve gluposti?' Tada to nisam umeo da objasnim. Na stihove sa 'Devedesetih'-'jebite se devedesete, vaša priča gotova je', rekli su mi 'pa vidiš da nije gotovo'. Ne znam, pokazalo se da je ta ploča najbolja muzika za ovaj film koji se ovih dana završava. Zbog toga bih želeo da mi sledeći album bude ljubavni, u stilu balada od tri akorda, da opet pevam o protinim kćerima, dunjama i Vasi Ladačkom. Ovaj horor film u kome glavni junak ustaje deset puta, iako ga izbodeš štrikaćim iglama, ispucaš dva šaržera u njega, baciš ga sa dvanaestog sprata - verujem da je završen tek onda kada budem video odjavnu špicu i na njoj imena nekih novih klinaca. Izgleda da je taj dan došao. Gledam jednog čarobnjaka iz Oza, jednog tužnog, poremećenog starca, koji nam je sve ove godine zagorčavao život i u onoj svojoj nesretnoj, balkanskoj, slovenskoj duši, sada mi ga je pomalo i žao. To je ona najgora varijanta koja može da se dogodi. Eto, prošlo je, ali taj me trenutak nije ispunio radošću, već tugom što se to nije desilo kada je trebalo, što smo sve ove godine izduvali u prazno. Nada Grujić
