Izvor: Politika, 12.Jul.2011, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da kritikuju kad traže posao
U Srbiji se posao ne dobija preko tržište nego preko veze
Novinari nekad ne mogu da dobiju intervju od aktuelnih ,,zvezda”, ali evo kako su jednom našem dopisniku neki nezaposleni objasnili zašto oni ne žele da govore za novine.
Jedan mašinbravar je prvo prihvatio razgovor, a onda je došao kod novinara i rekao mu da ne sme ništa da priča jer ćerka mu radi kod vojske na određeno, a obećali su da je preuzmu za stalno. ,,Ako nešto kažem bojim se da će odmah >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je otkače”. Drugi kandidat, sa završenom gimnazijom, bez posla deset godina. Umesto njega, na zakazani razgovor došla je njegova majka, sa sličnom pričom: treba da moli za posao, kako da kritikuje. A i unuka joj u Beogradu traži posao. Treći, na pijaci preprodaje povrće, mašinski inženjer, radio u jednoj velikoj firmi. Taman posla da me vide u novinama, nikad ne bih dobio posao!
Ova objašnjenja nezaposlenih u dosluhu su sa onim što su na ,,Politikinom” sajtu o ljudima bez posla rekli naši čitaoci. Oni smatraju da ,,u Srbiji ne postoji tržište rada nego se do posla dolazi isključivo preko veze”. Da ,,posao nećeš dobiti ako nisi ’našinac’” (član neke od partija na vlasti). ,,Evo, mladić koji se javio na konkurs za stotinu službenika jedne državne ustanove ovih dana traži vezu sa bilo kojom partijom na vlasti”. ,,Dokle god na veoma važnim pozicijama u državnim ustanovama sede partijski kadrovi u čijim biografijama piše da su ’studirali’ (ne i završili fakultet) naši najbolji svršeni studenti odlaziće u inostranstvo”. ,,Moja ćerka je pošteno svaki ispit položila, nije kupovala znanje, sad je u Kanadi, a naš rođak ima visoko mesto u državnoj administraciji, i daj bože da je naučio da napiše poslovno pismo”.
Za razliku od čitalaca i onih bez posla, stručnjaci čije smo priloge objavili akcenat stavljaju na razlikovanje stvarno i formalno nezaposlenih, s jedne, i nezaposlenih i neaktivnih, s druge strane. Linija razlikovanja stvarno od formalno nezaposlenih je ,,rad na crno”: one koji traže posao a ne rade u neformalnom sektoru treba razlikovati od onih koji su na spisku nekog biroa, a ipak negde rade.
Podela na nezaposlene i neaktivne takođe nije samo formalna: nezaposleni su oni koji traže posao, dok ga neaktivni i ne traže – toliko dugo su bez posla da to stanje smatraju konstantom svoje biografije. Jedan od važnih pokazatelja stanja ekonomije u nekoj državi je i to koliki je procenat njenog stanovništva neaktivan. U tom pogledu Srbija je na samom vrhu evropske lestvice – iznad nas su jedino Turska i BiH.
Ovoj grupaciji neaktivnih poslednjih godina se masovno pridružuju oni koji su donedavno bili zaposleni. Reč je o radnicima starijim od 50 godina koji su proglašeni tehnološkim viškom u manje-više propalim firmama. Oni su svesni da se ponovo teško mogu zaposliti i obično i ne posećuju biroe za zapošljavanje, osim ako im nije potrebna kakva potvrda. Ali oni posao uglavnom ne traže, i zato ih stručnjaci svrstavaju u neaktivne, uz procenu da će ipak morati da se bave nekim poslom ,,na crno”.
U ovoj seriji zabeležili smo malo odgovora na pitanje ,,šta da se radi” da bi se spiskovi nezaposlenih s najdužim stažom što više skratili. Stručnjaci iz nacionalnih službi kao mogući put za izlaz iz tunela pominju ,,stalno aktivan stav nezaposlenih”, uz opasku da se posao nigde u svetu ,,ne čeka nego se traži” i da ,,onaj ko nešto traži, to i nađe”. U tome ima istine, ali samo ako se na preporuku gleda iz ugla pojedinca. Na nacionalnom planu, kad se imaju u vidu ukupne brojke nezaposlenih, odgovor je mnogo komplikovaniji. Na nacionalnom planu većeg zapošljavanja nema bez mnoštva novih investicija i bržeg ekonomskog razvoja, a to su promene kojima svi mi, pa i nezaposleni, možemo samo da se nadamo.
Branislav Radivojša
objavljeno: 12.07.2011
