Izvor: Blic, 02.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako Srbin Srbina spasava
Kako Srbin Srbina spasava
Posle čuvenih dela 'Beleške jedne Ane', 'Una', 'Foliranti'..., kojima je svoj dar stavio u službu emocije i raznežio čitalačku publiku, ili 'Poslednji let za Sarajevo' i 'Lep dan za umiranje', kojima je budio setu i savest prizivajući smisao, novo delo Mome Kapora prevashodno će izazivati smeh. Naime, njegov novi roman 'Eldorado' duhovita je pripovest o nama danas i ovde, a sam naziv sinonim je za zemlju zlata i blagostanja. Govoreći za 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o toj svojevrsnoj nespojivosti, kao i o svom novom romanu, Momo Kapor kaže:
'Nedavno se na kioscima pojavila moja knjiga ‘Eldorado’ u 30.000 primeraka što je, isto tako, zapanjujuće za naše prilike. To je humoristički roman o kafani ‘Zora’, nekadašnjoj oazi beogradskog duha, koja je pretvorena u kazino ‘Eldorado’. Tamo gde je šef ‘Zore’ Atanasije Panić zvani Tasa u šuber izvikivao ‘paprikaš, gulaš i dve kupus salate’, sada se čuju pozivi na francuskom da je rulet počeo da se okreće. Olajisani patos zamenili su duboki ćilimi, a žagor gostiju zujanje ruleta. U toj kafani moj glavni junak Džoni Zec smislio je veliku prevaru pomoću koje će da se obogati u svetu koji je za njega eldorado. Osnovao je jednočlanu nevladinu organizaciju, pod imenom ‘Samo Srbin Srbina spasava’ u kojoj je glavni koordinator, naravno, on. I deli po svetu povelje uglednim Srbima koji su najviše učinili za očuvanje i negovanje srpske kulturne baštine.' Da li je Džoni Zec prototip nekog realnog lika ili...?
- U ovom trenutku u ovoj zemlji, prema mojim saznanjima, postoji na hiljade raznoraznih nevladinih organizacija, a gotovo da nema grada niti sela u Srbiji koje ne dodeljuje povelje, hrisovulje, zlatne lance, ključeve, prstenje i slično. Zar to nije dovoljno inspirativno? A kako vidite poziciju žene u čitavom tom kontekstu?
- Što se knjige tiče, ovo je roman bez erotike i bez ijednog jedinog poljupca. Jedna od glavnih junakinja je šarmantna debeljuca Duda, bankarska službenica koja baratajući kompjuterima vešto prebacuje novac koji Džoni Zec namakne na Krokodilska ostrva gde im se gubi svaki trag. U svakom slučaju, žene su slabiji hohštapleri.
Pa, je l’ im to mana ili vrlina?
- E, to stvarno ne znam. Šta vi mislite? Ioanako se oko toga šta su (ljudske) mane, a šta vrline više ništa ne zna. Vaš najnoviji roman 'Eldorado' prati glas da je smeh do suza i smeh kroz suze. Nije li to svojevrsna definicija našeg (svakodnevnog) života i postojanja?
- Suviše lepo pitanje da bih ga kvario odgovorom. Knjiga je blago osmehnuta nad našim naravima, događanjima. Ukratko, ovo je vreme koje ne zaslužuje ozbiljne knjige, ali je k’o stvoreno za humoreske. Evo, skoro sam pročitao u nekim novinama da u Mladenovcu dodeljuju povelju 'Šumadijska metafora'. Eto, k’o da se Džoni Zec preselio tamo. Zašto mislite da ovo vreme ne zaslužuje ozbiljne knjige?
- Jer je sve, lepše rečeno, smešno. Tačnije, besmisleno. Na primer, strahovito mi je smešno kad gledam na nekoj od televizija četiri-pet japija elegantno odevenih, svi na isti način, k’o štanc mašina, kako prekrste noge i svađaju se uglas, a do juče su bili saborci u čuvenim promenama koje su nas dovde dovele. Izjavili ste kako vas čudi da Srbi, kao duhovit narod, imaju danas tako ozbiljnu književnost?
- Ne znam zašto je to tako, ali je tako. 'Eldorado' je knjiga koja obiluje duhovitim mestima, i sam sam se često grohotom smejao dok sam je pisao. To je roman koji se razlikuje od svih mojih prethodnih knjiga upravo zato što ima više smešnih mesta. Svojevremeno ste za sebe govorili da ste jedan od najčitanijih pisaca, najprodavaniji na haubama automobila i bez nagrada. Šta kažete danas?
- Više se ne bavim razmišljanjem o sebi. Lepo, kad završim neku knjigu, kao što je recimo 'Eldorado', sa olakšanjem gurnem pisaću mašinu u najmračniji ugao kuće kao da se rešavam sprave za mučenje i vraćam se štafelaju i četkicama, i slikanju do mile volje. Tatjana Nježić
