Izvor: Blic, 04.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada porasteš sam sebi si Deda Mraz
Kada porasteš sam sebi si Deda Mraz
Zvonko Đukić Đule, lider beogradske grupe 'Van Gog' privlači pažnju gde god se pojavi. Brzo razmišlja, duhovit i razložan, kada govori gleda pravo u oči. Pravi šmeker! O uspehu govori, jer on je uspešan, da nema čoveka na svetu, koji je uspeh postigao samostalno. To ne priznaje, jer, po njemu, to je moguće samo timski. Ko god kaže da je uspeh postigao sam, ego tog čoveka je toliki da se on sam od njega i ne vidi.
U Kotoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ste sjajno svirali pred nekoliko hiljada ljudi. Vaša publika nisu samo mladi. Bilo je i pedesetogodišnjaka, koji su đuskali?
- Bez pretencioznosti 'Van Gog' je na svojim pločama napravio pomake, kada je reč o muzičkom stilu. To je urađeno apsolutno iskreno i ne treba se čuditi što nas slušaju i mladi i stariji. Uz nju se svi mogu opustiti, setiti mladosti, a oni mlađi prozreti šta ih očekuje u budućnosti. Moram reći da je Kotor, inače, za mene najljubavniji grad. Ja to nisam izmislio, to sam doživeo. To je grad pun emocija, grad koji se ne nameće. Kada se ne namećeš, dopadaš se mnogima. Ova globalizacija i ova pošast koja se dešava oko nas utiče na to da se čovek oseća potpuno nezaštićen. Kada uđem u Stari grad u Kotoru, osećam da mogu da se otvorim i da ne budem povređen, a to je lepo. Po hladnom vremenu nastupili ste u uniformama Deda Mraza. Vi i Srba ste kasnije ostali samo u majicama. Niste se prehladili?
- Kada porasteš sam sebi si Deda Mraz. Na otvorenom moru, kada vetar uzme sve u svoje ruke, onda je kormilo u rukama srca. Prema tome, razumljivo je što smo se stopili sa publikom. Vrlo je bitno da li se tu nešto dogodi ili se ne dogodi. Kada mnogo puta ponoviš istu stvar, onda je to malo rutinski. Mi imamo tu sreću da je svaki naš nastup drugačiji, nov, i sami sebe iznenadimo lepotom tog događaja. Dragan, Srba i ja smo homogeni individualci, i na svakom koncertu uživamo iz početka, saznamo nešto novo. 'Van Gog' je gotovo neprekidno na turnejama. Kako stoji stvar sa prelaskom granica, je li to posebna teškoća?
- Jedine granice koje priznajem su one koje postoje u ljudima. Ja sam iznad toga, jer gde god dođem, osećam se kao u svom gradu. Evo, u Kotoru se osećam kao u svom stanu. Nemam predrasuda, jer one od života mogu da naprave pakao. Ja politiku generalno volim, ali političarima ne verujem. Mi smo specifičan narod, i nama je suđeno da kroz vekove prolazimo kroz iglene uši, i ako ne poklekneš onoj ideologiji ekstremnog fundamentalizma, onda ostaješ zdrav. A, kada si zdrav, onda imaš sve. U Srbiji i Crnoj Gori živi jedan narod. Mi, kada volimo, volimo najviše, a kada bijemo, bijemo najžešće. To je ono što nas genetski odvaja od Evrope. Za mene je ipak veliko pitanje, koliko Amerika želi da nam pomogne? Ne bih voleo a se priklanjamo globalnoj provokaciji, zbog nečijih ličnih interesa. Pitanje je koliko nas Amerika voli, nas sa ove strane Raja.
A, Srbija i Crna Gora? Ako se ispreči granica među njima?
- Narod je taj koji u sebi pravi granice, ili ih briše. Apsolutno neka se dogodi ono što je narodu milo. Ja ni muziku ne delim po stilovima. Postoji samo kvalitetna ili nekvalitetna muzika. Kuda ide 'Van Gog'? Priča se o novoj ploči? Kada? - Nakon ovog razgovora idemo do Budve, da se vidimo sa Bajagom i prijateljima. Da se iščestitamo i opet napijemo. Zatim sledi šestodnevna turneja. To ej za 'Van Gog' jedan kreativni smiraj, gde počinje da se rađa embrion nove studijske ploče. Naša nova ploča pomeriće granice i u muzičkom i ideološkom smislu. Sigurno je da mnoge neće ostaviti ravnodušnim. Ja volim kada se ljudi dele na one koji nas vole i na one koji nas ne vole. Ploča će se pojaviti kada ocvatu suncokreti. Naravno, ove godine. Ima onih koji vas ne vole. Kritika, recimo!
- Kada sam odlučio da zanemarim reči kritičara, stvari su počele da funkcionišu opušteno. Iskreno, voleo bih da postoji institucija kritike. Verovatno bih još nešto naučio? Ja znam koje su naše dobre strane i nema potrebe da nas neko hvali, a iza leđa ogovara. Ne volim licemere. To je patologija ljudi bez sopstvene kreativnosti, koji vole da uživaju. Naravno to je i dokaz da smo mnogima trn u oku, jer za sve ove godine mi smo napravili direktan kontakt sa publikom. Uspeli smo u tome, a to je važno. Znači za vas nema odmora?!
- Posao na bini je naš odmor. Ja, Srba i Dragan smo toliko različiti, toliko tvrdoglavi, ali smo uspeli da pobedimo sopstveni ego i postali homogeni. Jedino tako se može postići uspeh. Mi smo Bogu prepustili da nas vodi putem kojim idemo. I dobro smo izabrali. Put benda nije samo put po stazi od ruža...!
- Za sve ove godine uspona i padova naučio sam, da kada nam loše krene, krivicu preuzmem isključivo na sebe. Kada idemo putem uspeha, zadovoljstvo mi je da kažem da je to uspeh našeg tima. Za 'Van Gog' se mora reći da naporno radi. Da li je motiv za takav rad samo komercijalni efekat, ili i nešto drugo?
- Nije u pitanju samo novac, već i ljubav prema poslu. A, gde je ljubav, tu je i sreća. Gde je sreća, tu su i soldi! Je li nadimak Đule od prezimena Đukić, a minđuša u levom uhu deo imidža?
- Vidiš ovu moju ruku, kada udarim njom, pogodim kao đule i tako sam dobio nadimak Đule, a ne zbog prezimena. Minđušu sam zakačio za levo uvo iz praktičnih razloga. Kada se napijem, obično pretegnem na desnu stranu. Da ne bih pao, uhvatim se za minđušu, pa se vratim u normalu. Baćo Ćetković
