Izvor: Politika, 01.Sep.2015, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada mamuti prošetaju Arktikom
Ruski, kineski i južnokorejski naučnici kreću u poduhvat kloniranja davno izumrlog sisara zahvaljujući izuzetno očuvanom ostatku ženke mamuta
Prva ruska laboratorija za kloniranje izumrlih životinja počela je da radi u Jakutsku. Naučnici će istraživati ostatke živih ćelija mamuta sa očuvanom DNK kako bi ponovo oživeli izumrle životinjske vrste.
U Jakutiji, koja spada među najsevernije regione Rusije, pronađeno je najviše ostataka mamuta, čak 75 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznatih u svetu. Naučnici nameravaju da pokušaju da izdvoje DNK i kloniraju ovog davno izumrlog stanovnika Zemlje što, naravo, ne znači da će u tome i uspeti i da ćemo u dogledno vreme gledati gorostase sa pet metara dugim kljovama kako šetaju Arktikom.
Do sada naučnici nisu uspevali da nađu žive ćelije ni u jednom od pronađenih mamuta ali otkrićem ovog izumrelog sisara sa Novosibirskih ostrva pojavila se šansa da će jednog dana u tome uspeti. Naime, pre nekoliko godina ruski naučnici su pronašli izuzetno očuvan primerak ženke dugodlakog mamuta i to na ostrvu Mali Ljahovski, u Novosibirskom arhipelagu.
„U Rusiji gotovo svake godine otkrivamo mamute, ali je ova ekspedicija omogućila da prvi put naiđemo na ženku u izvanredno očuvanom stanju”, izjavio je tada Semjon Grigorjev, šef Muzeja mamuta na Institutu primenjene ekologije severoistočnog federalnog univerziteta, pojasnivši da je stanje mišićnog tkiva ove odrasle šezdesetogodišnje ženke bilo bezmalo savršeno. Štaviše, bilo je crvene boje, poput svežeg mesa. Još je neverovatnija bila činjenica da je tokom iskopavanja mamut počeo da krvari.
Kako je do toga moglo da dođe, pitali su se naučnici i kao odgovor izneli pretpostavku da je bezmalo celom donjom polovinom trupa ženka mamuta upala u jamu sa vodom koja se potom smrzla i nijednom se, tokom hiljada godina, nije odmrzavala. I zbog toga je očuvanost tog dela tela bila izuzetno dobra. Gornji deo leša bio je oštećen jer su ga najverovatnije jeli ondašnji predatori.
Glavni zadatak naučnika sada će biti kloniranje mamuta a u ovom, u Rusiji jedinstvenom istraživačkom naučnom centru, radi se na programu „Oživljavanje mamuta i drugih paleontoloških životinja” jer naučnici planiraju, takođe, da kloniraju i gigatskog jelena, prvobitnog bizona i bika, pećinskog medveda i lava...
Materijal za kloniranje naučnici mogu da dobiju zahvaljujući večnom mrazu koji je sačuvao žive ćelije u tkivima iskopanih životinja.
Teškoće mogu da se pojave nakon što dobiju genetski materijal, a to može da bude problem spojivosti DNK mamuta i indijskog slona u čiji embrion bi bio umetnut DNK mamuta. U toj etapi naučnicima Severoistočnog federalnog instituta pomoći će južnokorejske kolege i kineski naučnici. Južnokorejski stručnjaci imaju veliko iskustvo u kloniranju kućnih ljubimaca a pre četiri godine napravili su klonove kojota i vuka.
Iako u Sibiru počinje sa radom prva laboratorija za kloniranje izumrlih životinja niko od naučnika pred sebe ne postavlja zadatak da preporodi populaciju sibirskih mamuta.
Ako uspeju da stvore bar jednog mamuta, biće to, kako je priznao Semjon Grigorjev, velika senzacija i ogromna sreća. To je eksperiment koji može a ne mora da uspe.
